Kolika je u praksi snaga deset srpskih mandata u Skupštini Kosova?

Za učešće na parlamentarnim izborima na Kosovu 9. februara prijavilo se šest srpskih stranaka koje će se nadmetati za deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu. Imajući u vidu da zakoni od vitalnog značaja za manjine ne mogu da budu promenjeni, niti novi mogu da budu doneti bez glasova srpskih poslanika, kao i da je za izmenu Ustava potreban njihov glas, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, srpski mandati mogu se smatrati i vrstom branika od eventualno štetnih propisa po srpsku zajednicu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kao zakone od vitalnog interesa kosovski ustav definiše one kojima se uspostavljaju ili ukidaju opštine, zakone o upotrebi jezika, lokalnim izborima, zaštiti kulturnog nasleđa, verskoj slobodi, obrazovanju, upotrebi simbola zajednica...

Da bi propisi koji regulišu ove oblasti bili izmenjeni, dopunjeni ili ukinuti, osim većine glasova ukupnog broja poslanika potrebna je i većina glasova poslanika koji zauzimaju zagarantovana mesta za predstavnike zajednica. Osim deset srpskih, u tu računicu ulazi i drugih deset garantovanih za ostale manjine. Za promenu Ustava procedura je kompleksnija jer se osim dve trećine ukupnog broja poslanika, traži i dvotrećinska većina poslanika manjina. 

Kakvu snagu srpski mandati imaju u praksi videlo se 2018. godine kada se zbog nedostatka podrške poslaničkog kluba Srpske liste odustalo od promene Ustava koja bi omogućila transformaciju KBS-a u „Vojsku Kosova“, već je mandat KBS-a promenjen zaobilaznim putem - zakonima. Onima koji su bili razočarani što Kosovo i dalje u Ustavu nema vojsku, poslata je utešna poruka: biće i toga kada se promene političke okolnosti.

Posle pobede na izborima 2021, Aljbin Kurti izjavio je da u Skupštini Kosova deset mesta kontroliše Srpska lista, što pokazuje da Ustav ne može da bude promenjen, ali da želja za njegovom izmenom postoji.

„Na nesreću, kada je Ustav Kosova usvojen u junu 2008. godine, članom 1.3 je rečeno da nemamo pravo da se pridružimo drugoj državi. Moramo to promeniti jednog dana, ali to se ne radi brzo i lako. Jer su nam takođe potrebni glasovi dve trećine manjina u Skupštini“, rekao je tada Kurti.

Izmenama Ustava, motivisanim različitim razlozima, ali svakako ne onim koji idu naruku srpskoj zajednici, težilo je više kosovskih vlada.   

Prema oceni direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Petra Petkovića, aktuelnom kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju je važno da na deset zagarantovanih mesta za Srbe „dovede neke koji bi brinuli o svojim ličnim interesima, a ne o interesu Srba“, zbog čega je, kako je naveo, važno da pobedi Srpska lista. 

Inače, osim Srpske liste, liste kandidata za parlamentarne izbore juče su predali i Srpski narodni pokret, stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“, Partija kosovskih Srba, Srpska demokratija i Građanska inicijativa Narodna pravda.

Saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da na Kosovu postoje mehanizmi koji omogućavaju manjinskim zajednicama, uključujući srpsku, da zaštite svoja prava i da u parlamentu ne budu zasigurno preglasane od strane većinske zajednice, kao što je dupla dvotrećinska većina, ali napominje da je u prethodnom periodu bilo pokušaja da se neki zaštitni mehanizmi zaobiđu. 

Ta tendencija, kako ocenjuje, možda će postojati i u narednom periodu.

„Ne mogu da tvrdim, ali mislim da će biti pokušaja da se obezbedi dovoljan broj ljudi koji predstavljaju srpsku zajednicu, a koji bi bili naklonjeni vladajućoj većini i preko kojih će možda moći da se menjaju zakoni od vitalnog interesa, a posledično možda i Ustav koji bi doveo do ukidanja prava koja su garantovana srpskoj zajednici a koja onemogućavaju da dođe do tiranije većine, odnosno da većina sve odluke nameće manjini“, navodi Šljuka. 

Kao primer na kom se videlo kako se zaobilaze zaštitni mehanizmi utvrđeni Ustavom Kosova, on navodi imenovanje Nenada Rašića za ministra.

„Kao neko ko nije bio poslanik, on je morao da prođe potvrdu u parlamentu od strane poslanika iz redova nevećinske zajednice što tada nije učinjeno jer kada su predstavnici Srpske liste napustili institucije otvorio se politički vakuum koji je omogućio premijeru Aljbinu Kurtiju da postavi gospodina Rašića na način koji nije u skladu sa Ustavom“, kaže naš sagovornik. 

Imajući u vidu da osim prava na zagarantovanih deset mandata, srpska zajednica u Skupštini Kosova ima pravo i na mesto potpredsednika, Šljuka kaže da je ta funkcija više konsultativna.

„U Skupštini Kosova postoji pet potpredsednika. Tri su obično iz redova većinske zajednice, jer oni treba da dođu iz tri najveće parlamentarne grupe, jedan potpredsednik je iz redova srpske zajednice i jedan iz ostalih nevećinskih zajednica. Potpredsednik nema presudni uticaj kao pojedinac jer postoji Predsedništvo Skupštine u kom su predsednik parlamenta i pet potpredsednika, dakle njih šest. Dnevni red skupštinskih sednica mora da se donese konsenzusom, međutim, ukoliko on izostane, ukoliko se, recimo, potpredsednik iz srpske zajednice pobuni, dnevni red se iznosi na glasanje na plenarnu sednicu i ako tu bude izglasan više nema načina da se blokira“, objašnjava Šljuka. 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da je jako važno da u novom sazivu kosovskog parlamenta u okviru deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu postoji stabilna većina koja će biti brana proizvoljnom delovanju vlasti u Prištini, posebno zbog najava Pokreta Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija o namerama da se Ustav Kosova promeni u nekoliko sektora.

„Bilo kakva izmena Ustava ili neki novi amandmani nisu mogući bez srpskih predstavnika i bez dvotrećinske podrške u okviru ukupnog broja mandata koji pripada manjinskim zajednicama“, kaže Surlić.

Podseća da pri donošenju ili izmeni zakona koji potpadaju pod vitalni interes manjinskih zajednica, postoji takozvana dvostruka većina - većina od ukupnog broja poslanika, ali i većina od broja predstavnika manjinskih zajednica.

„Tu spadaju svi zakoni koji se tiču opštinskih ovlašćenja, pogotovo u opštinama sa srpskom većinom, eventualno promena opštinskih granica, upotrebe jezika, prava na lični status građana, kulturne baštine i ostala pitanja koja su u domenu specijalnih prava koja pripadaju srpskoj zajednici. Taj korpus zakona može da se menja isključivo dvostrukom većinom, znači potrebna je i većina od deset srpskih poslanika i ostalih manjinskih zajednica“, navodi Surlić

Podseća, ipak, da je bilo primera kada je normativno propisana procedura izigrana kao u slučaju sa KBS-om. 

„One nisu formalno nazvane vojskom Kosova i smatralo se da nema potrebe za promenom Ustava jer nisu želeli da dođu u situaciju da srpski predstavnici u parlamentu blokiraju tu odluku, ali su u praksi uz pomoć Nato zemalja gotovo ustrojili svoje bezbednosne snage potpuno u skladu sa jednom klasičnom vojskom“, kaže Surlić.

Potpredsednik Srpske liste i predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić ističe da će Srpska lista učestvovati na parlamentarnim izborima 9. februara da se ne bi dozvolilo da na mestima zagarantovanim za predstavnike srpske zajednice u Skupštini, ali i u Vladi Kosova, bude neko ko će raditi protiv interesa srpskog naroda na Kosovu i po diktatu nekoga iz Prištine usvajati određene pravne norme i regulative nauštrb srpske zajednice.

„Nećemo dozvoliti da u Vladi Kosova sedi neko ko je imenom i prezimenom Srbin, koga čak srpski narod nije ni birao, niti srpski poslanici, a ko će glasati, recimo kao što je to Rašić radio, za uzurpiranje srpske imovine na severu KiM. Ima više primera kada je gospodin Rašić dizao ruku za ono što je protivno interesu srpskog naroda jer on tako mora. Njega je izabrao Kurti i rekao mu 'radićeš šta ti kažem'”, naveo je Jevtić.

Kako dodaje, još jedan dokaz nedemokratije koja vlada na Kosovu je to što trenutno ne postoji potpredsednik Skupštine Kosova iz redova srpske zajednice, a ta funkcija je važna u smislu procesa koji se odvijaju u parlamentu Kosova.

Predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Danijela Nikolić takođe smatra da je važno da Srpska lista osvoji deset zagarantovanih mandata za srpsku zajednicu, da bi se, kako kaže, obezbedila sigurnost od nepopularnih odluka i donošenja zakona koji nisu u interesu srpskog naroda, pa i po pitanju zakonskih promena koje bi Aljbin Kurti u narednom periodu mogao da traži.   

„Verujem u zajedništvo Srba i u zajednički cilj da se sačuva srpski narod, a Srpska lista ima snagu da to uradi, vodeći računa o svim Srbima. Vidimo u kom pravcu ide političko delovanje Aljbina Kurtija i njegovog režima. Njegov cilj je da pobedi na ovim izborima i uz pomoć nekih drugih Srba, što je jako loša poruka jer u ovom trenutku srpski narod nije u prilici da ide u nekoliko frontova. U redu je da drugačije mislite, ali nije u redu da stanete uz one koji vam proteruju i hapse narod, ubijaju decu i proteruju Srbe“, kaže Nikolić. 

Ona je mišljenja da ako neke druge srpske stranke budu ušle u parlament u Prištini, da će Aljbin Kurti među njima tražiti one koji bi obezbedili neophodni dvotrećinsku podršku za izmenu Ustava ili za neke druge akte neprihvatljive za srpsku zajednicu. Upozorava i da će režim Aljbina Kurtija do 9. februara uraditi sve da Srpsku listu proglasi terorističkom organizacijom.