Složeni odnosi Skoplja i Sofije: Kako prevazići spor u kojem se prepliću identitet, istorija i geopolitika?

Paljenje dva vozila Ambasade Bugarske u Skoplju ponovo je u „uznemirilo duhove“ na relaciji Skoplje-Sofija, koji zapravo nikada i ne miruju. Odnosi Severne Makedonije i Bugarske su među najsloženijima na Balkanu, jer se u njima prepliću politika, nacionalni identitet, jezik, istorija i geopolitika. Različiti pogledi na pitanja koja definišu jednu naciju u korenu su višedecenijskog spora, a makedonski analitičari kažu da je na Skoplju da pronađe način da preko evropskog puta izoluje taj bilateralni spor, kao i da dva naroda nisu u zavadi, te da bi bugarski političari trebalo da shvate da je bolje imati evropskog suseda koji će vas ceniti i sa kojim ćete imati odlične odnose, nego suseda sa kojim nemate komunikaciju.

Piše: Jelena Milenković

Bugarska je 1992. godine bila prva zemlja koja je priznala Makedoniju, koja je 1991. proglasila nezavisnost od SFRJ. Uprkos priznanju, neslaganja oko jezika, istorije i identiteta još uvek traju. Zajednička deklaracija između Republike Makedonije i Republike Bugarske je potpisana 1999. godine. Važan dokument su 22. februara 1999. u Sofiji potpisali tadašnji premijeri Ljubčo Georgievski i Ivan Kostov. Te godine glavni problem bio je spor oko makedonskog jezika, jer je  Bugarska priznala nezavisnost Makedonije, ali ne i makedonski jezik kao poseban. Glavne tačke deklaracije uključivale su potvrdu dobrosusedskih odnosa, odsustvo teritorijalnih pretenzija, nemešanje u unutrašnje poslove, razvoj ekonomske i političke saradnje i podršku regionalnoj stabilnosti.

Taj dokument smatra se prvim velikim korakom ka poboljšanju odnosa i prethodnicom Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine. Upravo potpisivanje tog ugovora je bio značajan, ali i duboko kontroverzan trenutak u odnosima dve zemlje. Sporazum zamišljen kao okvir za poboljšanje političkih odnosa, ekonomske saradnje i makedonskih evropskih integracija, istovremeno je predstavljao pokušaj prevazilaženja dugogodišnjih istorijskih i političkih sporova.

Nakon višegodišnjih pregovora dve zemlje, paraf na dokument stavili su premijeri Zoran Zaev i Bojko Borisov, a od posebnog značaja je bila odredba o osnivanju zajedničke multidisciplinarne komisije za istorijska i obrazovna pitanja, čiji je zadatak bio da preispita istorijske teme i preporuke za udžbenike. U vreme potpisivanja, sporazum je ocenjen kao važan diplomatski proboj i kao korak ka poboljšanju odnosa između dve susedne zemlje. Pristalice su ga videle kao sredstvo regionalne stabilnosti i bliže evropske integracije, dok su kritičari izrazili zabrinutost zbog tumačenja istorijskih pitanja i mogućih posledica po nacionalni identitet.

Nakon ratifikacije u parlamentima obe zemlje, sporazum je zvanično stupio na snagu 14. februara 2018. godine, ali iako je uspostavio mehanizme za redovnu saradnju, njegova primena i tumačenje ostali su predmet političke debate u narednim godinama, posebno u kontekstu evropskih integracija Severne Makedonije i rada istorijske komisije. U tom trenutku, ipak, činilo se da su odnosi dve zemlje najbolji u poslednjih nekoliko decenija.

Međutim, nakon 2019. godine, odnosi su se ponovo pogoršali. Bugarska je postavila uslove vezane za istoriju, jezik, kao i tumačenje istorijskih ličnosti poput Goce Delčeva. Sofija je 2020. godine blokirala početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije Evropskoj uniji, tvrdeći da Skoplje ne sprovodi u dovoljnoj meri Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji i da ima rezerve prema istorijskim pitanjima, jeziku i identitetu.

Veto je ostao na snazi skoro 20 meseci, sve do prihvatanja francuskog predloga u julu 2022, koji je predviđao uključivanje Bugara u makedonski Ustav kao zajednice eksplicitno pomenute u preambuli. Predlog je takođe predviđao sprovođenje Ugovora o prijateljstvu iz 2017. godine, kao i praćenje ispunjavanja dogovorenih obaveza tokom procesa evropskih integracija. Bugarska je povukla veto, ali ne bezuslovno. Suština francuskog predloga je u tome što je transformisao bilateralne zahteve Bugarske u evropske uslove za Skoplje. Predlog je, nakon višednevnih debata i protesta, usvojen u makedonskom parlamentu, pa je 19. jula 2022. zvanično počeo proces skrininga i održane su prve međuvladine konferencije sa EU.

Danas, odnosi između dve zemlje imaju dve paralelne dimenzije. Kao oblasti saradnje, obe zemlje se i dalje oslanjaju na članstvo u Natou, na trgovinu i investicije, infrastrukturne projekte, Koridor 8 i bezbednosnu saradnju. Međutim, i dalje spore oko istorijskih ličnosti iz 19. i početka 20. veka, pitanja nacionalnog identiteta, makedonskog jezika, položaja zajednica u obe zemlje, kao i uslova vezanih za proces pristupanja EU.

Poslednjih godina, niz događaja snažno je uticao na bilateralne odnose dve zemlje i pokazuje da glavne tačke sporenja ostaju identitet, istorija, prava zajednica i evropske integracije. Hristijan Pendikov, sekretar bugarskog kluba „Car Boris Treći“ u Ohridu, fizički je napadnut i teško povređen 2023. godine. Događaj je izazvao burne reakcije u Sofiji, a bugarske vlasti su ga ocenile kao napad na osobu sa bugarskom samosvešću. Makedonske vlasti su osudile napad i pokrenule istragu. Nakon tog slučaja, Bugarska je privremeno povukla svog ambasadora iz Skoplja na konsultacije i najavila mogućnost zamrzavanja nekih od zajedničkih aktivnosti. To je bila jedna od najozbiljnijih diplomatskih tenzija nakon ukidanja veta 2022. godine.

Iste godine, makedonske institucije su iz registra izbrisale klubove povezane sa imenima „Ivan Mihajlov“ i „Car Boris Treći“, zbog zakonskih izmena o upotrebi imena koja se povezuju sa kontroverznim istorijskim ličnostima. U Bugarskoj je ovo ocenjeno kao ograničavanje prava Bugara u Makedoniji. Tokom proslave rođendana Goce Delčeva, došlo je do tenzija na graničnim prelazima i međusobnih optužbi između institucija dve zemlje. 

Najnoviji u nizu događaja je paljenje vozila sa diplomatskim tablicama ispred zgrade Ambasade Bugarske u Skoplju. Požar je brzo lokalizovan, osumnjičeni brzo identifikovan i priveden, a protiv njega je pokrenut postupak. Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije najoštrije je osudilo incident i najavilo potpunu istragu, a bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor vršioca dužnosti ambasadora Severne Makedonije u Sofiji i ocenilo događaj kao ozbiljan i „bez presedana u bilateralnim odnosima“.

Naći način da se bilateralni sporazum isključi iz procesa pristupanja EU

Bivši makedonski ambasador u Bugarskoj Marjan Đorčev podseća da spor između Skoplja i Sofije traje više od 140 godina, pa otuda zapravo i nije više samo spor.

„To je takozvano makedonsko pitanje, kako ga tretira Bugarska, koje je razmatrano i u Bukureštanskom mirovnom ugovoru, u Versajskom ugovoru i na Jalti. U tom kontekstu on će trajati, on ne može da se reši“, rekao je Đorčev za Kosovo onlajn.

U tom smislu, ukazao je da nedavni incident u Skoplju, kada su zapaljena dva vozila Ambasade Bugarske, nikako ne ide u prilog Severne Makedoniji.

„Ovo nerazumevanje će trajati dugo i mi moramo sa tim da živimo. Oni su nam susedi, bliski susedi sa istočne strane i moramo sa njima da živimo, da sarađujemo. Tako da nema drugog načina osim da tražimo rešenje, moduse, teme o kojima može da se razgovara. To je put“, savetuje Đorčev.

Stava je da će bugarska blokada Severne Makedonije trajati „na jedan ili na drugi način“.

„Njihovi zahtevi će biti maksimalistički. Niti će se odreći njihove 140-godišnje analize i kreiranja politike prema makedonskom pitanju. Oni u tome neće odstupiti. Naše je da nađemo način kako da preko evropskog puta izolujemo ovaj bilateralni spor koji ne bi trebalo da bude prepreka u procesu proširenja“, smatra Đorčev.

Napominje da, ako to bude prepreka za Skoplje, onda ni Ukrajina ni Moldavija, a pre toga ni Kipar, Letonija, Estonija nikada ne bi ušle u Evropsku uniju.

„I to je pokazatelj da mi treba da tražimo način kako da bez tog bilateralnog spora postanemo članica Evropske unije, da li u faznoj proceduri ili u potpunosti, ali u svakom slučaju moramo da izbegnemo da bilateralni spor bude umetnut u proces proširenja, zato što u ‘evropskom akiju’ nema mesta za bilateralna, niti za identitetska pitanja. To što postavlja Bugarska kao problem, to su istorija, kultura i identitet, nastanak države. To nisu teme koje mogu da utiču na proces proširenja. Ako je tako, sa bilateralnim sporom sve zemlje Zapadnog Balkana neće imati šanse da uđu u EU. Mi smo lakmus papir koji može da pokaže da će, ako se gleda ispravno i isključi bilateralni spor iz procesa proširenja, to biti signal da sa Bugarskom otvorimo drugačiji put, druge teme razgovora, poput Koridora 8, prelaza Klepalo, ekologije, energetike. Sve što znači progres, a ne vraćanje ka prošlosti”, zaključio je Đorčev.

Makedonci – neosvešćeni Bugari?

Analitičar Vladimir Božinovski uveren je da incident u kojem su nedavno zapaljena dva vozila ambasade nije bio slučajan.

„Kada se desi nešto u određenom trenutku koji je za jednu stranu najmanje pogodan, ali je za drugu stranu mnogo više pogodan, tada slučajnost treba da ostavimo po strani. Paljenje vozila koja su malo oštećena, desilo se za vreme rasprave oko makedonskog izveštaja o napretku u evropskim integracijama. Mislim da je ovaj slučaj sve osim da je nekom čoveku slučajno palo na pamet tog dana dođe i zapali dva vozila“, rekao je Božinovski za Kosovo onlajn.

Zato je izuzetno važno za makedonske  vlasti da istraže ovaj slučaj do kraja i sve zaključke podele sa javnosti.

„Ne može niko da ubedi, ne samo mene, već sve građane u Makedoniji da je tom čoveku baš tog dana palo na pamet da dođe i zapali vozila. Zašto se to nije desilo dva dana kasnije ili četiri meseca ranije? Nije to naivno, niti je to usamljeni jednostrani akt nekog nezadovoljnog građanina, ima mnogo dublje korene. Nadam se da ćemo saznati više informacija“, kazao je Božinovski.

Podseća da je Bugarska 1992. godine priznala Makedoniju kao nezavisnu državu, ali nije priznala Makedonce, niti njihov jezik.

„Ovo nije spor od juče ili od prekjuče, već traje najmanje 80 godina“, napominje Božinovski.

Prema njegovim rečima, jedini period u kojem je napravljen nekakav pokušaj za pomirenje i priznavanje makedonske nacije od strane Bugarske, bio je u vreme Georgija Dimitrova, odmah posle Drugog svetskog rata, dok se kasnije, u vreme Todora Živkova, vraća stara percepcija da „Makedonci nisu ništa drugo osim neosvešćeni Bugari“.

„Zato je problem mnogo dublji i upravo zato Makedonija ne traži ne garancije, već više gest dobre volje Evropske unije, koja bi pokazala da zaista želi da vidi Makedoniju kao njenu buduću članicu. Kada bismo to dobili, mislim da bi bilo mnogo lakše makedonskim poslanicima da izglasaju promenu Ustava, odnosno lako bi se rešio problem sa unošenjem Bugara u Ustav“, smatra Božinovski.

Govoreći o mogućnosti za odmrzavanje bugarske blokade Makedonije, odgovorio je da nema taj osećaj, ali ima nadu.

Ukazuje da su Makedonci i Bugari veoma bliski, da su susedi, što će uvek i biti.

„Makedonski i bugarski narod nisu zavađeni međusobno. Ovo što se dešava je na političkom nivou, za skupljanje političkih poena. Činjenica je da je deo bugarskih političkih elita uspeo da zavede deo glasačkog tela upravo zbog njihovog tvrdog stava oko Makedonije. Činjenica je i da je sa naše strane prethodna vlada servilnim odnosom još više produbila problem. Imam nadu da će, s obzirom da i Makedonci i Bugari žele da budu bliskiji i da postoji komunikacija, političke elite, posebno u Bugarskoj, shvatiti da je mnogo bolje imati evropskog suseda koji će vas ceniti i sa kojim ćete imati odlične odnose, nego suseda sa kojim praktično nemate komunikaciju“, istakao je Božinovski.

Ukazao je i da Bugari svojim delovanjem postižu suprotan efekat.

„Žele da kažu da su Makedonci - Bugari, a postižu efekat tolikog udaljavanja između makedonskog i bugarskog naroda, kakvom nismo svedočili u proteklih 36 godina“, dodao je Božinovski.