Kosovska dijaspora u SAD: Zašto se Kurti odriče albanskog lobija preko Atlantika?

Razgovarali su početkom ovog meseca sa svim albanskim liderima na Zapadnom Balkanu, a zatim i sa premijerima Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. U Prištini su se sastali i sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i sa opozicionim prvacima. Ipak, delegaciji Saveta za albansko-američke odnose iz Njujorka vrata kabineta premijera Aljbina Kurtija niko nije otvorio. Direktor ove organizacije ne krije razočarenje. I analitičari smatraju da je u pitanju sasvim neuobičajen „diplomatski gest“ u situaciji kada Kosovo već ima dovoljno problema oko lobiranja u Americi. Moguće razloge vide i u Kurtijevom taktiziranju da sačeka „pravi poziv“, iz nove administracije u Vašingtonu.

Piše: Đorđe Barović

„Iako smo razočarani što nismo imali priliku da se sretnemo sa njim, posebno imajući u vidu globalne promene, kao i one u Vašingtonu, ne tumačimo ovo kao nešto negativno, s obzirom na postizborna dešavanja“, pomiriljivo je konstatovao po završetku mini balkanske turneje direktor Saveta za albansko-američke odnose iz SAD Martin Vulaj.

Samo mesec dana ranije Vulaj je komentarišući „prepirku“ između kosovskog premijera i novog Trampovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela poručio da je neophodna promena pristupa -„promena kursa“ Kosova prema SAD.

„Grenelove komentare treba shvatiti ne samo kao odraz trenutnog stanja odnosa, već i kao upozorenje da je neophodna promena pristupa prema SAD. Štaviše, zabrinjava činjenica da je predsednikov sin javno podržao Grenelove izjave. Još alarmantnije je to što 'Prijatelji Kosova' na Kapitol hilu ponavljaju hitan poziv Kosovu da promeni kurs“, kazao je Vulaj.

Prema pisanju RSE kosovske institucije trenutno nemaju nijedan aktivan ugovor o lobiranju u Sjedinjenim Državama, a lokalni i međunarodni politički eksperti upozoravaju da postoji rizik da Kosovo ostane u senci i „bez mesta za stolom“.

Prethodno, mediji su otkrili da je od februara do kraja jula prošle godine Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova isplatilo dvema kompanijama po 147.000 dolara za lobiranje u SAD,

Prema dostupnim dokumentima, Ministarstvo pravde je tim kompanijama isplatilo ukupno 351,8 hiljada dolara - uključujući i dodatne troškove, pored iznosa predviđenog prvobitnim ugovorima.

Ali, problem je što su, uvidom u troškovnik, u drugoj polovini svog lobiranja u SAD, vlasnici obe kompanije kontaktirali američke političare uglavnom putem elektronske pošte.

Dokumenti pokazuju da su čak i za vreme dok su lobirali putem e-pošte prijavljivali troškove za letove i boravak u hotelima.

Strategija „čekanja“

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da bez obzira na kontinuitet, ipak ne treba preuveličavati značaj albanskog lobija u SAD.

„Naravno da je on bio mnogo izraženiji početkom 2000-tih godina, ali mi svedočimo jedno povlačenje, pre svega američkog prisustva i u vojnom i u civilnom smislu, pogotovo nakon početka Briselskog dijaloga i postizanja Briselskog sporazuma. Prestalo se sa tom politikom u kojoj je američki ambasador zapravo mogao direktno da naređuje zvaničnicima na Kosovu. I tu vidimo i prekid značaja lobija u Americi koji podstiče albanske interese“, naglašava Surlić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Jedno od objašnjenja je i to što su ostvareni svi ključni albanski interesi oko Kosova.

„Kosovo je sa prisustvom Natoa obezbedilo svoju nezavisnost i samim tim ovaj kontinuirani lobi ima disperziranost. Ne može a priori Kurti ili bilo koja politička opcija na Kosovu da očekuje da će taj lobi stajati iza njega. S toga, moj zaključak je da mi u regionu previše dajemo na značaju određenom lobiju koji je pre svega imao u ovim poslednjim godinama jedan emotivan karakter onih senatora, kongresmena i drugih političkih aktera koji su svedočili devedesete i koji su iz nekih privatnih razloga videli Kosovo kao svoj lični projekat i do poslednjih dana svoje političke karijere ga podržavali“, ističe Surlić.

Razloge odbijanja kosovskog premijera da se sretne sa predstavnicima albanske zajednice u SAD posmatra u sasvim drugom kontekstu.

„Kurti želi da bude uvažen na mnogo većoj instanci od strane američke administracije i ne vidi nikakvu korist od eventualnog susreta. A drugo, ne bi mu se dopale poruke koje bi eventualno čuo na tom sastanku“, smatra Surlić.

Precizira da SAD ima „konstantu“ nemenjanja odnosa prema nezavisnosti Kosova, ali da za kosovskog premijera mnogo važniji stav da ga nova američka administracija ne želi na tom mestu.

„Mislim da je ovo vreme gde se on pritajio i čeka zapravo da dobije pravi poziv i možda ostvari neki novi kontakt ili dogovor sa aktuelnom administracijom u Vašingtonu“, naglašava Surlić.

Kao drugi, mnogo važniji razlog navodi Kurtijevu aktuelnu strategiju „čekanja“.

„Strategija kojom sada poseže Kurti je na neki način ’praviti se mrtav’, čekati neko bolje političko vreme, u smislu finalnog dogovora oko prestanka rata u Ukrajini i zatim da se sačeka i konačan odgovor Evropske unije u celom tom procesu. A onda, na kraju, da li i šta jeste američka pozicija prema Kosovu“, ocenjuje Surlić.

Vlast i civilno društvo

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu ne ide toliko daleko, ali insistira da vlasti na Kosovu moraju biti otvorene za saradnju sa organizacijama i udruženjima civilnog društva i da bi to trebalo da bude vrlina na svim nivoima upravljanja.

„Treba pitati Kurtija zbog čega nije došlo do sastanka, da li je bio zauzet ili je imao neki drugi razlog. Ali, smatram da saradnja između vlasti bilo koje zemlje, pa tako i na Kosovu, i civilnog društva, pogotovo udruženja koja su orijentisana ka dobrobiti građana i podršci pozitivnih ciljeva za društvenu zajednicu, treba da bude otvorena. To je moje čvrsto uverenje“, rekao je Baraljiu.

Baraljiu ističe da je jedna od ključnih vrlina, ali i dužnosti, svakog rukovodioca, bez obzira na nivo - od lokalnih vlasti do predsedništva i vlade - da kontaktira, prihvata zahteve i razrešava probleme društva, uključujući i probleme civilnog društva i organizacionih modela društvenih zajednica.

„Rukovodioci treba da kontaktiraju i prihvate zahteve, razreše i sagledaju probleme društva, naravno, uključujući i civilno društvo i organizacione modele društvenih zajednica, u ovom slučaju Kosova. To znači da oni imaju određene zahteve kojima treba pridati pažnju. To je načelno moj stav“, zaključio je Baraljiu.

Direktor Saveta za albansko-američke odnose Martin Vulaj izjavio je po završetku posete predstavnike ove oraganizacije regionu da je razočaran činjenicom da je kosovski premijer Aljbin Kurti ignorisao njihov poziv za sastanak.

Poruka Evropi i Americi

Istoričar Stefan Radojković priznaje da je odbijanje Kurtija da razgovara sa delegacijom Saveta za albansko-američke odnose „veoma neobičan potez“, koji može da se tumači i kao poruka Evropskoj uniji da je njihov, a ne „američki igrač“ na Zapadnom Balkanu.

„Veoma neobičan potez, nešto što ne pripada praksi Albanaca, posebno na Kosovu, koja je, prema nekim mojim istraživanjima, barem od osamdesetih godina aktivno lobira u Vašingtonu i u američkoj administraciji“, ističe Radojković za Kosovo onlajn.

Moguća su, navodi, dva objašnjenja.

Prvo vidi u ideološkom pristupu Pokreta Samoopredeljanje da Albanci na Kosovu „sami moraju da odlučuju o svojoj sudbini, političkoj i na međunarodnoj pozornici“.

„Sa druge strane, Kurti se percipira kao neko ko ima veću podršku Berlina, barem u prethodnih pet-šest godina, a ne toliko SAD, pogotovo od kada je nova administracija na čelu sa Donaldom Trampom došla u Vašington. U tom smislu možda Kurti šalje poruku svojim evropskim partnerima da je on ’njihov igrač’ na Zapadnom Balkanu i da on možda smatra da u nekoj preraspodeli karata na međunarodnoj sceni možda imati bolju, veću i konkretniju pomoć od evropskih saveznika, a ne od SAD“, kaže Radojković.

Kao mogući razlog vidi i moguće „lične antipatije“.

„Svakako veoma neobičan događaj u političkoj praksi lobiranja albanskog stanovništva u SAD“, precizira ovaj istoričar.

Podseća da se albanski lobi u SAD nadovezuje na „tradiciju“ Demokratske stranke od devedesetih godina prošlog veka i da se to videlo tokom mandata Džosefa Bajdena.

„Tokom Bajdenove administracije sigurno da je postojeći albanski lobi u SAD bio svakako jači jer se oni nadovezuju na ’tradiciju Demokratske stranke’ od devedesetih koja je zaista bila blagonaklona prema albanskom lobiju. Međutim, i tu je došlo do nekih promena u Demokratskoj stranci. Neki od starih zastupnika poput (Eliota) Engela su se penzionisali, povukli iz političkog života. Novi koji su došli verovatno nisu toliko uticajni, a posebno što Demokratska stranka i demokrate u SAD više nisu na vlasti. I oni su doživeli popriličan krah u novembru 2024“, objašnjava Radojković.

Nema dileme da će albanski lobi u SAD nastaviti da radi, ali da im nova američka spoljna politika ne ide na ruku.

„Albanski lobi postoji, on će nastaviti da radi, u to ne smemo da sumnjamo. Ono što njima trenutno ne ide na ruku da su određene osobe u administraciji Donalda Trampa ne toliko proalbanski ili prosrpski nastrojeni, ali svakakako imaju više sluha za nas i ono što posebno ne odgovara albanskom lobiju je da pitanje Kosova uopšte nije visoko na agendi Trampove administracije. Vidimo da su ključne tačke Bliski istok, Ukrajina i Kina. U tom smislu oni trenutno nemaju toliki uticaj koliki su imali“, zaključuje Radojković.