Krhka bezbednost na Kosovu, Kfor pojačava snage, kolika je opasnost od novih sukoba?

EU, Vašington i NATO su u roku od nekoliko nedelja prošli put od pozivanja obe strane da se uzdrže od provokacija i vrate se pregovaračkom stolu, do apelovanja na Vladu Kosova da ne povlači jednostrane poteze koji doprinose eskalaciji situacije i konsultuje se međunarodnom zajednicom pre povlačenja istih.

Ono oko čega se svi slažu jeste činjenica da je bezbednosna situacija na Kosovu krhka i da je moguće da situacija eskalira u narednom periodu.

Kada se uzmu u obzir upadi Kosovske policije u ambulante i zgrade privremenih organa, zabrana korišćenja dinara, uklanjanje srpskih simbola, pre svega zastava ispred opština, uklanjanje zastave UN i provaljivanja u njihove kancelarije u opštinama na severu....zabrinutost međunarodne zajednice je i te kako opravdana.

Ipak ta zabrinutost se manifestuje kao i do sada kroz veliki broj saopštenja, ali bez konkretnih mera, dok se Srbi koji žive na Kosovu suočavaju iz dana u dan sa sve težom situacijom. 

Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je da se posle dužeg vremena može očekivati povećanje pripadnika snaga Kfora na Kosovu, zbog, kako je kazao izazovne bezbednosne situacije.  

"Kada pričamo o bezbednosnoj situaciji na Balkanu mislim da je najveći fokus usmeren na Kosovo i Metohiju. Jeste kao druga neuralgična tačka Bosna i Hercegovina i vrlo često ćete čuti naročito u zapadnim medijima da je možda BiH realnija kao potencijalno žarište, jer na teritoriji KiM ipak postoji određen broj pripadnika Kfora. Međutim, zbog svih političkih trzavica i svega onoga što se na dnevnom nivou dešava na relaciji Beograd - Priština, svih tenzija i po pitanju srpskog dinara i sve ono što je bilo aktuelno u proteklom periodu, pa i slučaj u Banjskoj sve to potvrđuje tezu da je situacija na prostoru ovog dela Balkana netabilna. i zapravo takvi događaji, izjave političara i celokupna atmosfera u kojoj se kao društvo nalazimo dodatno podrgevaju tu priču da je iznova čujemo. Rekao bih da je to svojevrstan perpetum mobile koji se sam od sebe pokrenuo i okreće se i jako je teško razlučiti i ovde da li tenziju podgrevaju izjave političara, represija nad Srbima na Kosovu i Metohiji, neki potezi koji se povlače ili izjave nekih sa Istoka i sa Zapada", kaže Radulović za Kosovo onlajn. 

Podseća da se i na istoku i na zapadu argument Kosova čeesto uzima kada je njima potreban za posmatranje situacije iz njihove vizure. Govoreći o povećanju pripadnika Kfora, smatra da bi posle duže vremena moglo da se desi da misija brojčano bude ojačana. 

"Iako je postojao trend proteklih godina opadanja pripadnika Kfora, ako pogledate od oko 55.000 koliko ih je bilo 1999. i 2000. godine mi smo  u ovom trenutku došli na oko 3.600, što je daleko ispod početnog broja. U poslednje vreme, dakle nakon dužeg perioda opadanja broja pripadnika Kfora, beležimo rast na više od 4.000 pripadnika Kfora. Britanci, Amerikanci, čak su i Hrvati pominjali da će angažovati dodatni broj pripadnika svojih oružanih snaga u okviru Hrvatskog nacionalnog kontingenta na teritoriji KiM. Čini mi se da se može očekivati dodatno prisustvo Kfora. Ne zaboravite da postoje neke snage koje su predodređene da se u slučaju potrebe mogu vrlo brzo dislocirati iz različitih baza po Evropi na teritoriju KiM. Na kraju krajeva, scenariji određenih vežbi su upravo izvođeni po tom nekom principu. Prema tome čini mi se da se nalazimo u periodu kada ćemo gledati povećanje određenog broja pripadnika Kfora, ali sa druge strane ne bih sada tvrdio da se može očekivati na hiljade i hiljade novih vojnika. Možemo govoriti o nekim stotinama vojnika, ako situacija to tako bude diktirala, osim ako ne dođemo u neku konfliktnu situaciju", kaže. 

Govoreći o najavama formiranja "vojnog šengena", Radulović ističe da to nije novo pitanja kada se govori o Natou. 

"Pojavila se potreba da za jedan kratak vremenski period prelaženja većih distanci ili ako hoćete na terenu sa obale Atlantika , odnosno iz Zapadne Evrope, čitajte Holandije, Belgije, Francuske na istočni deo Evrope bliže baltičkim članicama, konkretnije Poljskoj. Upravo je okonica tog vojnog šengena ta linija Holandija-Nemačka-Poljska i mislim da će se o njoj najviše diskutovati i u Vašingtonu i ostaje da vidimo da li će zaživeti psole toga. I pored toga što postoji šengen koji mi poznajemo unutar EU i ako su navedne zmelje istovremeno članice Natoa i pored toga što postoji saradnja, ipak je birokratija onaj segment koji nekako ne možete da zaobiđete i koji zahteva određeno vreme i procedure. Ideja je da se što više te procvedure zaobiđu i stave po strani u slučaju potrebe da ne mora da se šalju dopisi i najave, već da jednostavno vozilima i upakovanim kompozicijama bez probelma u datom trenutku za svega nekoliko sati može da se stigne sa jednog dela Evrope na drugi", objašnjava Radulovi. 

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže da su poruke koje šalje generalni sekretar Nato Jens Stoltenberg upozoravajući na izazovnu bezbednosnu situaciju na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, poslate sa ciljem da se skrene pažnja na problem i dodaje da je ta poruka pre svega upućena vlastima u Prištini i onima koji ne razumeju bezbednosnu situaciju na Kosovu.  

"Nema nikakve dileme da i u Bosni, a pre svega na Kosovu i Metohiji postoje ljudi koji ne žele da uvaže sporazume bilo Dejtonski , bilo Briselski. U ovom trenutku mislim da je situacija na Kosovu mnogo lošija imajući u vidu da mi sa druge strane imamo Aljbina Kurtija  koji ne samo da ima ambiciju da sa malim, nego već čak i većim incidentima svakodnevno vrši prtisak na srpsko stanovništvo koje živi na KiM. U njegovoj projekciji je ono što piše u programu njegove stranke, a to je formiranje ""velike Albanije" kao države čime on ugrožava ne samo Srbiju, nego i Severnu Makedoniju, Grčku pa i Crnu Goru", kaže Šutanovac za Kosovo onlajn.

Ističe da Kurtijeva  projekcija nije u vezi samo sa Srbima. 

"S druge strane on ima želju i intenciju očigledno da postane lider svih Albanaca sveta zbog toga je u sukobu Priština sa Tiranom, a delimično i sa Skopljem. Ukoliko međunarodna zajednica to ne prepozna, a mislim da oni koji iole razumeju situaciju to prepoznaju, samo je pitanje njihovog interesa da li žele po tom pitanju da reaguju, da onda zaista imamo i bezbednosni problem koji može da dovede do incidenata koji ugrožavaju živote građana na Kosovu i Metohiji", upozorava nekadašnji ministar odbrane.

Upitam da li bi poruke da postoje bezbednosni izazovi na Kosovu posebno , mogle da znače i povećanje broja vojnika Kfora na tom prostoru, naš sagovornik naglašava da je Srbija uvek insistirala na tome da se snage misije ne smanjuju.  

"Od kako znam, a bavio sam se i ja tim poslom na svakom sastanku smo tražili da Kfor ne smanjuje broj pripadnika. Sećamo se svi 17. marta kada je nedovoljno brza reakcija, a s druge strane nedovoljan broj vojnika Kfora doveo do esklacije situacije sa velikim brojem žrtava. Tada je Kfor, praktično, da tako kažem, spasio Srbe. I ono što se u Srbiji ne priča, tada je bilo više žrtava na albanskoj strani, jer je Kfor dejstvovao svim oržjem i oruđima koje ima. Moguće da Stoltenberg šalje  poruku o jačanju snaga Kfora, ali smatram da je, pre svega, poruka upućena vlastima u Prištini i onima koji ne razumeju šta se dešava na Kosovu i koji u ovom trenutku imaju negativan odnos prema Srbiji i daju podršku Kurtiju koji nikako nije faktor ni mira, ni stabilnosti u regionu, već upravo suprotno", navodi Šutanovac. 

 Šutanovac se osvrnuo i na posetu admirala Roba Bauera Crnoj Gori istakavši da je njegova poseta jasan signal da da postoje bezbednosni interesi da predstavnik EU dođe u posetu regionu. 

"Ne mogu da kažem o čemu su vođeni razgovori sa admiralom Bauerom u Crnoj Gori, ali očigledno da postoje bezbednosni interesi da predstavnik EU dođe u posetu regionu. Ono što znam je da su 33 ambasadora raznih zemalja bili na brifinzima u Prištini i da dobijaju brifinge o tome šta se zaista tamo dešava i koliko znam kancelarija UN na Kosovu ih je informisala na pravi način o tome. Pitanje kakvi će izveštaji prema UN ići posle toga, ali u okviru toga mislim da su poruke koje Stoltenberg šalje upozoravajuće s jedne strane skretanje pažnje, a sa druge opominjuće za one koji bi hteli da naprave sukob sa žrtvama", ocenjuje Šuatanovac. 

Upitan o šta znače najave o formiranju "vojnog šengena" u regionu koji bi bio potvrđen na Samito Natoa u jullu , u Vašingtonu, bivši minstar odbrane ocenjuje da to neće ništa mnogo promeniti kada je reč o Srbiji. 

"Ti sporazumi već postoje, Srbija ima te sporazume s tim što moramo biti vrlo precizni. Slobodno kretanje ne znači da oni mogu kada žele, kuda žele i kojom brzinom hoće da prolaze kroz Srbiju. Oni se obrate i dobiju dozvolu za slobosno kretanje, prati ih srpska policija od ulaska na našu granicu do izlaska iz Srbije i to je nešto što je potpuno normalno i nije ništa novo u modernom svetu. To slobodno kretanje kako neki zamišljaju da neko može da uđe sa vojnom opremom i prolazi kroz Srbiju nikada nije bilo predviđeno, niti je moguće", kaže Šutanovac. 

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je za "Blic" naveo da će Berlin u aprilu povećati angažman u okviru Kfora.

"Obavestili smo NATO da smo spremni da povećamo naš angažman kako bismo mogli fleksibilno da reagujemo na zaoštravanja situacije poput onog 24. septembra. Ostajem pri svojoj reči. Od aprila ove godine ćemo poslati dodatne snage veličine čete i neophodne snage za podršku na Kosovo. Time značajno povećavamo naš kontingent sa trenutno oko 70 vojnika na oko 250. Istovremeno, važno je naglasiti da vojska može da doprinese rešenju, ali ga sama ne može postići. Mora da uspemo u tome da stabilizujemo situaciju dugoročno kroz pristup integrisane bezbednosti. To takođe jasno ističem u svojim razgovorima tokom ovog putovanja", rekao je Pistorijus.

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da će mogućnost formiranja takozvanog vojnog šengena da je on više usmeren da Rusija ne prenese sukob na Zapadni Balkan, ali je dodao  da će pozicija Srbije biti delikatna, jer je ona vojno neutralna. 

"Što se tiče formiranja vojnog šengena on je više usmeren ka tome da Rusija prenese rat na Zapadni Balkan, usmeren je za odbranu od prenošenja sukoba, a ne za ove unutrašnje stvari. Biće delikatna pozicija Srbije u slučaju vojnog šengena zbog toga što je vojno neutralna, ali neutralnost ne isključuje saradnju u oblasti bezbednosti To je jedna dobra ideja koja se neće realizovati, ali sigurno da se mora napraviti ono što se već dešava, razmena ljudi i političara, jedno bolje upoznavanje vlasti Srbije sa time kako radi Nato i saradnja u oblasti civilne zaštite, čega do sada nije bilo, a ta saradnja može da pomogne i na Kosovu", kaže Janjić za Kosovo onlajn  objašnjavajući najave o formiranju "vojnog šengena" u regionu, koji bi bio potvrđen na samitu NATO u Vašingtonu u julu, a koji bi podrazumevao koridore za slobodno kretanje trupa između zemalja članica Alijanse. 

Dodaje da je "takozvani vojni šengen jedna od ideja". 

"Objektivno ona može biti samo u okvirima standarda Natoa što će biti veliki izazov za sadašnje vlasti u Srbiji, što jeste suština bezbednosne krize na Kosovu od Rambujea do danas. Nato i SAD su se devedesetih godina potavili kao garant sile u Evropi, a od Drugog svestkog rata i u svetu i to je ono što oni neće ispustuti i ono što Putinovoj Rusiji trenutno ne odgovara", kaže Janjić. 

Kako ističe, Kosovo i Bosna jesu neuralgične tačke što se tiče bezbednosti, ističući da se naročito Kosovo. 

"Bezbednosna kriza postoji i na Kosovu i u Bosni, a posebno na Kosovu, jer od juna 2022. imamo uvođenje Vojske Srbije, govorim  jednoj strani, žandarmerije u igru, civilne zaštite među Srbima koja se naoružava i izlazi na barikade. U početku je to bilo odmeravanje snaga sa Kurtijevom vladom, policijom i institucijama, onda dolazi uključivanje Natoa preventivno podižu svoje letilice. Onda imamo tu veliku krizu, sudar protestanata sa vojnicima, više od devedesetak vojnika Kfora je povređeno, što se smatra napadom na predstavnike međunarodne vojne misije Nato. Tu je međutim Kfor radio nešto što ne voli da radi, policijski posao i on je razdvajao narod, nezadovoljne građane od institucija kosovske vlade. To je sigurno nešto iz čega oni žele da pobegnu i da se vrate na vojno-policijske stvari. Međutim nema rešenja, jer se ne razgovara o povratku Srba u policijske snage nego Kurti po nekom svom kriterijumu prima i to je problem koji se ne reašava", smatra Janjć.  

Zamenik šefa Misije Sjedinjenih Američkih Država pri Natou Ričard Holcepl izjavio je da se SAD nadaju napretku u dijalogu Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije, kako bi se smanjila potreba za prisustvom međunarodne Misije Kfora, ne želeći da procenjuje koliko će još biti potrebno da ta Nato misija ostane na Kosovu.

On je u razgovoru sa predstavnicima nekoliko uticajnih medija iz Srbije u Briselu, na pitanje kako gleda na Misiju Kfora i njenu budućnost za pet godina, a s obzirom na KBS, rekao da je to nezahvalno prognozirati, ali da je Nato pokazao da je sposoban da održi svoju misiju tako dugo i da se prilagodi situaciji.

"Neću da predviđam koliko će Kfor ostati na Kosovu. Naša je nada da će biti napretka u dijalogu, uz posredovanje EU, koji će stvoriti uslove za smanjenje međunarodnog prisustva. Ali, znam da su saveznici odlučni. Pokazali smo našu sposobnost da imamo misiju toliko dugo i da je prilagodimo situaciji. I nastavićemo to da činimo. Ne bih sada prejudicirao da li će za pet godina Kfor i dalje biti potreban. Optimističniji sam da ćemo videti politički napredak koji bi omogućio druge mogućnosti", rekao je Holcepl.