Kurti i zastava Albanije u parlamentu: Koja je simbolika ovog gesta?

Predizborni mitinzi sa zastavama Albanije i tek po nekom kosovskom, poziranja sa obeležjima „velike Albanije“ ili jarbol sa crvenom zastavom u stranačkim prostorijama, praktično su zaštitni znak Aljbina Kurtija. Ipak, boravak u poslaničkoj klupi Skupštine Kosova, na koju je postavljena zastava Albanije, dok traju besomučni pokušaji da se izabere predsednik zakonodavnog tela, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, najpre je nezakonito, a sugeriše i da je kosovski identitet daleko od oformljenog.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Konstitutivna sednica devetog saziva kosovskog parlamenta počela je 15. aprila, i tokom tog prvog okupljanja poslanika, za vreme pauze, vršilac dužnosti ministra pravde Aljbuljena Hadžiju i kandidat Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine postavila je albansku zastavu na mesto gde sedi Aljbin Kurti.

Sednica je nastavljana 29 puta i Kurti je svaki put sedeo uz albansko obeležje ispred sebe.  

„To je nezakonit, sraman i kažnjiv čin“, izjavio je za Kosovo onlajn politički analitičar Nedžmedin Spahiju komentarišući ovaj prizor iz parlamenta.

To što kazne nema, kako dodaje, pitanje je za sebe.

Spahiju ističe da bilo koja druga zastava osim kosovske, ne sme da bude u Skupštini Kosova izuzev kada je prisutan neki gost.  

„Albanska zastava može da bude tu samo u slučaju kada u parlamentu Kosova kao gost govori predsednik Albanije, premijer ili predsednica parlamenta Albanije, isto je i sa zastavama bilo koje druge države - Amerike, Italije, Hrvatske... Onda može da bude i zastava dotičnog visoko uvaženog gosta“, navodi Spahiju. 

Simbolika Aljbina Kurtija sa albanskom zastavom u parlamentu nije iznenađujuća ni za istoričara Vukana Markovića koji kaže da Kosovo, kao i ostali entiteti ili države na Balkanu - kuburi sa identitetom.

Aljbin Kurti i Samoopredeljenje, od kako postoji, ističe Marković za Kosovo onlajn, imaju element panalbanskog ideološkog identiteta zasnovanog na ujedinjenju svih Albanaca, oslobođenju od tlačitelja i istorijskom redefinisanju albanske nacije na Balkanu. 

Insistiranje na albanskoj zastavi u konkretnom slučaju, kako smatra, u vezi je sa formiranjem kosovskog identiteta koji je daleko od oformljenog i konačnog. 

Simboli Kosova napravljeni su, kaže, po modelu Kipra ili Bosne i Hercegovine i imaju za cilj da što manje insistiraju na tradicionalnom, etničkom, religijskom ili istorijskom identitetu. 

„Zastava Kosova predstavlja geografske konture Kosova i Metohije sa dodatim zvezdicama koje ukazuju na nacionalne manjine. To je donekle hipokritično jer je pogotovo srpska manjina na Kosovu aktivno progonjena od strane Kurtijevog režima. Multietničnost Kosova, kakva je zamišljena nakon samoproglašenja nezavisnosti 2008. je u principu kozmetika. Ideja da je to multikulturalna država, koja je država svih svojih građana u praksi ne funkcioniše. Nijedan posmatrač neće reći da su međuetnički uslovi na Kosovu dobri, niti da Kosovo vodi računa o svojim manjinama. Naprotiv, videli smo šta se desilo pre nekoliko dana u Leposaviću“, navodi Marković. 

U značajnom delu populacije, ne samo albanskog, nego generalno, svih naroda bivše Jugoslavije, kako dodaje, postoji ideja da postojeće granice nisu konačne i da će doći do prirodnog rešenja za sve međuetničke probleme koji postoje, pa, nacionalisti u Prištini, uključujući Kurtija, to posmatraju kroz ujedinjenje sa Albanijom. 

„Dakle, nezavisnost Kosova je sredstvo ka nečemu većem. Druga stvar je da se kosovski identitet, različit od albanskog identiteta, nije dovoljno primio, bilo da je to verovanje i pripadnost Kosovu kao državi, bilo da je to svest o tome da kosovski Albanci predstavljuju različitu vrstu Albanaca od Albanaca u Albaniji. To je čest slučaj na Balkanu“, smatra Marković.  

Uz napomenu da ne bi da pravi nužno paralele između Kosova i BiH, imajući u vidu da Kosovo nije država u međunarodno-pravnom smislu, za razliku od BiH, on dodaje da bosansko-hercegovački identitet u Bosni nije uspeo u 30 godina od kako je potpisan Dejtonski sporazum, jer Hrvati u Bosni osećaju odanost ka Hrvatskoj više nego ka Bosni i Hercegovini, kao što i Srbi u Republici Srpskoj osećaju veću pripadnost Srbiji nego BiH. 

„Sa obzirom da Kosovo kao nezavršeni i neadekvatni državni projekat i dalje kuburi sa, ne samo sa legitimitetom, nego i sa funkcionalnošću sopstvenih institucija, ideja da ujedinjenje sa Albanijom predstavlja neku svetlu budućnost i dalje mnogima deluje primamljivo. Zato ne bi trebalo da iznenađuje to Kurtijevo igranje sa albanskom zastavom. Naprotiv, to je u suštini logično za poluodržive nacionalne narative koji u suštini podrazumevaju primat državnog nad nacionalnim“, navodi.

Ideja da je građanski identitet nešto što bi trebalo da bude okosnica oko koje se svi građani neke zemlje ili entiteta ujedinjuju, nije zaživeo, kako kaže, nigde na Balkanu, pa ni u istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida, pa neće ni na Kosovu. 

„Ljudi biraju etnički, nacionalni i religijski identitet ispred građanskog identiteta one države kojoj pripadaju. Ono što ovu situaciju čini farsičnom je to što Kosovo i dalje zvanično insistira da je multikulturalna država koja je u tom smislu nadnacionalna. U praksi, to ne da nije slučaj, nego je progon nacionalnih manjina na Kosovu sistematičan i najgori na Balkanskom poluostrvu, ako ne i šire“, zaključuje Marković.

Slika Kurtija u prvom redu poslaničkih klupa uz zastavu Albanije, prema oceni istoričara iz Gračanice Aleksandra Gudžića, koreografija je koja je nastavak svega ranije viđenog, jer od 2000-ih godina, kako kaže, političke elite kosovskih Albanaca u nedostatku privrede i ekonomskog razvoja insistiraju na ekstremnom nacionalizmu, a od 90-ih, i naročito od 1999. sebe predstavljuju kao „pijemonta velike Albanije“.

On ističe da je Aljbin Kurti i ranijih godina sebe predstavljao kao lidera svih Albanaca na Balkanu. 

„Setimo se njegove posete Skoplju pre par godina i onih koreografija Velike Albanije. Kosovo je izašlo iz ratova za jugoslovensko nasleđe sa jednim oblikom državnosti koje priznaje deo međunarodne zajednice i u albanskom svetu ima politički kredibilitet i sebe predstavlja kao 'pijemonta' nekakve buduće 'velike Albanije'. To nije tajna, znamo da su 2000-tih godina bivši članovi OVK učestvovali u ratu u Makedoniji u sukobu sa makedonskim organima bezbednosti, ali i da je dobar deo bivših članova OVK tih godina učestvovao u ratu u Srbiji“, navodi Gudžić za Kosovo onlajn.

Ako su Kurti i albanska zastava nešto na šta je deo društva na Kosovu naviklo, šta bi se dogodilo ako bi, na primer, poslanici turske ili srpske manjine u Skupštini ispred sebe postavili zastave Turske, odnosno, Srbije?

Prema oceni Gudžića, predstavnici vladajuće većine u slučaju turske zajednice to možda i ne bi smatrali politički štetnim, ali kada bi Srpska lista istakla zastavu Republike Srbije, kako kaže, verovatno bi to nosilo određene konsekvence.

„Verovatno bi institucije ustale protiv tog čina, a predstavnici vlasti bi već našli neko objašnjenje zašto je to štetno, kao u slučaju mladog učenika koji je podigao tri prsta. Tada se oglasio ministar unutrašnjih poslova koji je izjavio da je to simbol genocida nad Albancima. Verovatno bi neko slično objašnjenje pronašli i za zastavu“, kaže Gudžić.