Gudžić: Albanska zastava u Skupštini nastavak već viđenog

Isticanje zastave Albanije u kosovskoj skupštini na mestu na kom sedi Aljbin Kurti, prema oceni istoričara iz Gračanice Aleksandra Gudžića, koreografija je koja je nastavak svega ranije viđenog, jer od 2000-ih godina, kako kaže, političke elite kosovskih Albanaca u nedostatku privrede i ekonomskog razvoja insistiraju na ekstremnom nacionalizmu, a od 90-ih, i naročito od 1999. sebe predstavljuju kao „pijemonta velike Albanije“.

On ističe da je Aljbin Kurti i ranijih godina sebe predstavljao kao lidera svih Albanaca na Balkanu. 

„Setimo se njegove posete Skoplju pre par godina i onih koreografija 'velike Albanije'. Kosovo je izašlo iz ratova za jugoslovensko nasleđe sa jednim oblikom državnosti koje priznaje deo međunarodne zajednice i u albanskom svetu ima politički kredibilitet i sebe predstavlja kao 'pijemonta' nekakve buduće 'velike Albanije'. To nije tajna, znamo da su 2000-tih godina bivši članovi OVK učestvovali u ratu u Makedoniji u sukobu sa makedonskim organima bezbednosti, ali i da je dobar deo bivših članova OVK tih godina učestvovao u ratu u Srbiji“, navodi Gudžić.

Kada bi se desilo da, recimo, poslanici turske ili srpske manjine u Skupštini ispred sebe postave zastave Turske, odnosno, Srbije, prema oceni Gudžića, predstavnici vladajuće većine u slučaju turske zajednice to možda i ne bi smatrali politički štetnim, ali kada bi Srpska lista istakla zastavu Republike Srbije, kako kaže, verovatno bi to nosilo određene konsekvence.

„Verovatno bi institucije ustale protiv tog čina, a predstavnici vlasti bi već našli neko objašnjenje zašto je to štetno, kao u slučaju mladog učenika koji je podigao tri prsta. Tada se oglasio ministar unutrašnjih poslova koji je izjavio da je to simbol genocida nad Albancima. Verovatno bi neko slično objašnjenje pronašli i za zastavu“, kaže Gudžić.