Minimalne zarade u regionu - političke odluke ili odraz ekonomske snage

Srbija i Kosovo povećali su ovog leta minimalnu zaradu na 450, odnosno 350 evra. Ekonomisti su različitog viđenja kako ovakve odluke utiču na poslodavce, ali su saglasni da najviše pogađaju radnike u privatnom sektoru. Za neke su to političke odluke, za druge odraz ekonomske snage, a kako se to dalje može odraziti na život u regionu za Kosovo onlajn govore stručnjaci iz Beograda, Prištine, Skoplja i Tirane.

Piše: Petar Rosić

Premijer Srbije Miloš Vučević saopštio je 28. avgusta da je postignut dogovor na sednici Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu, te da će ona iznositi na mesečnom nivou 53.592 dinara.

"Nakon mnogih pripremih sastanaka, kolegijuma za održavanje današnje sednice, rada sa predsednikom Republike, mi smo postigli dogovor da povećanje minimalne cene rada bude za 13,7 odsto, odnosno da minimalna cena bude 308 dinara po satu, prevedeno na mesečni nivo 53.592 dinara", rekao je Vučević.

Vlada Kosova odlučila je da minimalna plata bude 350 bruto mesečno. Ova odluka stupa na snagu 1. oktobra, a premijer Aljbin Kurti rekao je da će biti pogođeno više od 150.000 zaposlenih, uglavnom u privatnom sektoru.

Ova godina je važna i za sve radnike u zemljama Evropske unije zato što do 15. novembra treba da stupi na snagu nova direktiva EU o minimalnim platama. Cilj ove direktive je da minimalac na međunarodnom nivou bude u visini 60 odsto prosečne plate.

Prema podacima Eurostata, u julu 2024. godine minimalne zarade u zemljama Evropske unije kretale su se od 477 evra mesečno u Bugarskoj do 2.571 evra mesečno u Luksemburgu.

Kada su zemlje regiona u pitanju, iza Srbije se po visini minimalca u ovoj godini nalaze Albanija sa oko 354 evra, zatim BiH sa 316 evra minimalne zarade i Severna Makedonija sa minimalcem od 367 evra.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Kosovo onlajn da radnici u Srbiji koji zarađuju minimalac uglavnom rade u privatnom sektoru i ocenjuje da je visina minimalne plate u regionu u skladu sa razvijenošću zemalja.

"Čuo sam od ministra finansija, koji je precizno rekao da 114.000 ljudi u Srbiji živi od minimalca. Najveći broj ljudi minimalac prima u privatnom sektoru. Ima nekih delatnosti koje su skrajnute u javnom sektoru, ali u pitanju je manji broj. U javnom sektoru u proseku radi veći broj obrazovanih ljudi sa višim kvalifikacijama i naravno da je to jedan od razloga zašto tamo nema toliko ljudi koji primaju minimalac. U privatnom sektoru su uglavnom manuelni i fizički poslovi, gde ljudi rade bez kvalifikacija ili sa nekim osnovnim kvalifikacijama, pa je na neki način prirodno što je tako", navodi on.

Govoreći o situacija u regionu, Savić navodi da tu nema velike razlike među zemljama. 

"Kao što je razlika u razvijenosti, jer Slovenija i Hrvatska značajno prednjače u odnosu na nas kao članice Evropske unije, prednjačila je i Crna Gora nekoliko godina po nivou prosečnih primanja", kaže profesor.

Odluku Vlade Kosova da poveća minimalnu zaradu bivši predsednik Privredne komore Safet Grdžaliju ocenio je kao dobru, ali zakasnelu.

“Istina je da je to dobra odluka, ali je zakasnela. S druge strane, to je uvek najava da će biti izbori. I uvek kad budu politički izbori, ima takvih koraka ili takvih odluka koje jednostavno utiču ili iskorišćavaju povećanje plate za nekakvu promociju te političke stranke i kao predizbornu kampanju za izbore. Istina je da je minimalna plata najniža u regionu i u tom kontekstu mi smo zakasnili”, kaže on za Kosovo onlajn.

Navodi da se sa platom od 350 evra ne može pratiti rast cena i takozvana spekulativna trgovina koja vlada na Kosovu. 

Navodi da se o građanima mora više voditi računa i podvlači da Kosovo svake godine ima rast takozvanog ekstremnog siromaštva.

“To je jedna zabrinjavajuća okolnost. Prošle godine smo imali više od 28 .000 novih građana koji su pisali molbe za pomoć. Mislim da to treba da bude jedan izazov koji treba da se rešava, a to može se reši samo kroz dijalog sa privatnim sektorom, kroz razvoj privatnog sektora i da ekonomski razvoj ima suštinu, a ne samo brojke”, smatra on.

S druge strane, upozorava da će povećanjem minimalca pod ovim ekonomskim okolnostima privatni sektor biti pogođen, jer neće moći da izdrži teret opterećenja za plate, zbog čega je neophodan javno-privatni dijalog.

“Vlada treba da nađe rešenje kako da podrži privatni sektor. To rade i ostale države, u tom kontekstu nikad ne bih morao da dovedem u pitanje snagu privatnog sektora kroz rast minimalne plate. Nama je bitna potrošnja, nama je bitna proizvodnja, nama je bitno da privučemo spoljne investicije, a toga nema”, zaključuje Grdžaliju.

Ekonomisti iz Severne Makedonije ocenjuju za Kosovo onlajn da će povećanje minimalne zarade u regionu uticati i na povećanje minimalca u Severnoj Makedoniji i dodaju da bi u suprotnom to moglo dovesti do odliva radne snage.

Predsednik Saveza privrednih komora Makedonije Trajan Angeloski upozorava da povećanje minimalca može dovesti i do smanjenja broja zaposlenih, dok će se od radnika zahtevati veća produktivnost.

“To se sa sigurnošću može potvrditi da će se sa svakim povećanjem plata smanjivati broj zaposlenih, jer će efikasnost morati da bude na višem nivou. Što se tiče migracija, svakako uz modernizaciju infrastrukture, sa lakim prelazom iz zemlje u zemlju, sigurno ćemo doći do toga da se takmičimo jedni sa drugima po visini zarada i ako određeni region ili određena država ima viši nivo zarada, za očekivati je da će određeni broj radnika iz jedne zemlje tražiti zaposlenje u toj zemlji, jer bi imali udobniju zonu, veće plate za približno isti posao. To su ekonomske kategorije i mislim da od ovoga se ne može pobeći”, kaže Angeloski

Potpredsednik za privatni sektor Saveza sindikata Makedonije Ivan Peševski takođe se pribojava da će povećanje minimalca u regionu dovesti do migracije radne snage.

“Sa poslednjim povećanjem nismo poslednji, ali smo pretposlednji u regionu, posebno u Jugoistočnoj Evropi ili Zapadnom Balkanu, gde su nas skoro sve zemlje prešišale i sa minimalcem i sa prosečnom platom, i tu se postavlja pitanje da li će to dovesti do većeg problema – odliva radnika u druge zemlje”, kaže naš sagovornik.

Prema procenama Saveza sindikata Makedonije minimalna potrošačka korpa je za prethodni mesec iznosila više od 1.000 evra. U nju se ubrajaju hrana, obuća, lekovi, ali ne i kredit ili kirija.

“To znači da naše društvo još nije sazrelo da živi dostojanstveno sa dva minimalca, već su mu potrebne dve prosečne plate, što je retkost da imamo u jednoj porodici imajući u vidu da najnoviji statistički podaci iz Uprava javnih prihoda pokazuju da je veliki deo građana na minimalcu i između minimalne i prosečne zarade. To znači da i sa prosečnom i minimalnom zaradom porodice jedva sastavljaju kraj s krajem, odnosno pokrivaju osnovne potrebe samo da se preživi taj mesec”, navodi Peševski.

Navodi da u Savezu sindikata Makedonije smatraju da minimalna plata ne bi trebalo da bude ni cent ispod 450 evra i da je to trebalo da bude urađeno još prošle godine.

“Sada je već kasno jer je veliki deo ljudi koji su radili za minimalne ili skoro minimalne plate otišao u razvijene zemlje, dok su stariji radnici, zbog jezičke barijere nisu otišli dalje na zapad, nego u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku… gde su duplo ili tri puta veće minimalne i prosečne plate”, napominje naš sagovornik.

Upozoravajući na moguću migraciju radne snage on navodi da ljudi nemaju drugo rešenje u trenutnim uslovima.

Stručnjak ekonomije i fiskalni analitičar u kompaniji Altax Eduart Đokutaj kaže da je minimalna zarada u Albaniji definisana kao politička odluka i da nije usklađena sa realnom ekonomskom situacijom u zemlji.

“Minimalna plata u Albaniji je definisana kao politička odluka. Kada se politike minimalne zarade, pa i ekonomske politike uopšte, ne usklađuju sa tržišnom realnošću, stvaraju probleme tokom sprovođenja i ne odgovaraju na potrebe ljudi”, navodi on za Kosovo onlajn.

U odnosu na region, kako kaže, minimalna zarada u Albaniji je povećana, ali iako postoji zbližavanje sa drugim zemljama i dalje zaostaje.

“Nije normalno da kažemo da albanska privreda raste, a minimalna plata ostaje na nižim nivoima nego na Balkanu. Samo susedna država (Severna Makedonija) ima bar 15 odsto više od nas i to pokazuje kako se tamo prave politike“, podvlači naš sagovornik.

Navodi da se mnogi problemi u Albaniji rešavaju posredstvom sive ekonomije.

“Iz ovoga shvatamo da se povećanje minimalne zarade mora vršiti u okviru realne situacije. Ovaj rast je vezan ne samo za životni standard ljudi, već i za njihovu produktivnost na poslu. Takođe, preduzećima treba pomoći da se nose sa političkim odlukama, jer te odluke povećavaju troškove poslovanja. Političke odluke moraju da vode računa i kuda će naša ekonomija ići u budućnosti”, zaključuje Đokutaj.