Đokutaj: Minimalna zarada u Albaniji politička odluka, nije usklađena s realnošću

Stručnjak ekonomije i fiskalni analitičar u kompaniji Altax Eduart Đokutaj kaže za Kosovo onlajn da je minimalna zarada u Albaniji definisana kao politička odluka i da nije usklađena sa realnom ekonomskom situacijom u zemlji.

“Minimalna plata u Albaniji je definisana kao politička odluka. Kada se politike minimalne zarade, pa i ekonomske politike uopšte, ne usklađuju sa tržišnom realnošću, stvaraju probleme tokom sprovođenja i ne odgovaraju na potrebe ljudi”, navodi on.

U odnosu na region, kako kaže, minimalna zarada u Albaniji je povećana, ali iako postoji zbližavanje sa drugim zemljama i dalje zaostaje.

“Nije normalno da kažemo da albanska privreda raste, a minimalna plata ostaje na nižim nivoima nego na Balkanu. Samo susedna država (Severna Makedonija) ima bar 15 odsto više od nas i to pokazuje kako se tamo prave politike“, podvlači naš sagovornik.

Dodaje da su parovi sa dve minimalne zarade u velikom problem, naročito ako imaju decu ili izdržavaju još nekog člana porodice, kakva je situcaija u Albaniji česta.

“Minimalna zarada prošle godine bila je 40.000 novih leka, ili po sadašnjem kursu 400 evra. Naravno, ako to uporedimo sa minimalnim troškovima porodice, shvatamo da je to nedovoljna plata. Prema podacima Albanskog Instituta za Statistiku (INSTAT), prosečna porodica je 2023. trošila 88.000 leka mesečno. Ako govorimo o paru sa dve minimalne zarade, onda su problemi veliki. Moramo reći da se minimalna zarada ne uzima u potpunosti, jer se od 40.000 leka odbijaju socijalni i zdravstveni doprinosi, pa ljudi dobijaju manje novca”, onjašnjava on.

Navodi da se mnogi problemi u Albaniji rešavaju posredstvom sive ekonomije.

“Iz ovoga shvatamo da se povećanje minimalne zarade mora vršiti u okviru realne situacije. Ovaj rast je vezan ne samo za životni standard ljudi, već i za njihovu produktivnost na poslu. Takođe, preduzećima treba pomoći da se nose sa političkim odlukama, jer te odluke povećavaju troškove poslovanja. Političke odluke moraju da vode računa i kuda će naša ekonomija ići u budućnosti”, zaključuje Đokutaj.