Mogu li direktni pregovori Trampa i Putina oko Ukrajine da se prošire i na druga svetska žarišta, pa i Kosovo?

Ako već uspe sa Ukrajinom, može li se „recept sa Aljaske“ - dogovor predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina, preslikati i na druga žarišta u svetu, pa i pitanje Kosova? Za sagovornike Kosovo onlajna to nije nemoguć scenario, ali velike sile „gone“ veliki interesi, a pitanje odnosa Beograda i Prištine trenutno nije pri vrhu njihovih prioriteta. Većina je uverena i da se Brisel neće tako lako odreći rešavanja problema u „svom dvorištu“.

Piše: Đorđe Barović

Ako je verovatni američkom predsedniku, „na neki način“ već je dogovorio sastanak ruskog lidera Vladimira Putina i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

Uveliko se spekuliše i o mogućem mestu susreta, a za sada je najizvesnije da bi to mogla da bude Švajcarska.

Ministar spoljnih poslova ove zemlje Injacio Kasis naveo je da je Švajcarska spremna da ugosti ruskog predsednika Vladimira Putina na mirovnim pregovorima o Ukrajini uprkos postojanju naloga za njegovo hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Mesto pregovora je ipak u drugom planu. Ključno je na koji način bi Rusija i Ukrajina mogli da postignu održivi mirovni sporazum.

Politički analitičar sa Bliskog istoka i kolumnista Kosovo onlajna Habib al Hadi upozorava da bez obzira što su bili isključeni iz pregovora Trampa i Putina na Aljasci, lideri EU ne odustaju od stava da se „međunarodne granice ne smeju menjati silom“.

„Pri tome im ne pada na pamet bivša Jugoslavija, niti nesumnjiva vojna, politička i finansijska podrška teritorijalnom razbijanju Srbije i priznanje, inače do sada, samo 'samoproglašene  države Kosovo'. Ta  'principijelnost' svakako će da košta. Makron, Meloni, Merc, Starmer, Stub, Tusk, Kosta i fon der Lajen svakako to znaju. Ako se budu pitali, šta je srušilo ujedinjenu Evropu, onda će bar imati jasan odgovor da je to 'Kosovo' koje su odnegovali oni sami i i njihovi prethodnici“, smatra ovaj analitičar.

Frustracije i „polja rivaliteta“

Bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić ocenjuje da sastanak predsednika SAD i Rusije na Aljasci Donalda Trampa i Vladimira Putina oko Ukrajine ukazuje na interes ove dve sile da same rešavaju ključna pitanja u svetu i da je to frustrirajući momenat za Evropu.

U razgovoru za Kosovo onlajn Jeremić ističe da pitanje Kosova u ovom trenutku nije u fokusu velikih sila, ali da može biti njihovo „polje rivaliteta“.

„Evropljani su već sada izuzetno frustrirani zbog toga što su u ovim razgovorima sklonjeni sa stola i gurnuti u ćošak. Ako se pojavi bilo kakva inicijativa oni će je obema rukama zgrabiti da budu prisutni i važan faktor u rešavanju bilo kakvog drugog problema, posebno onog koji se nalazi u Evropi i za koji oni smatraju da su isključivo ili u velikoj meri nadležni“, smatra bivši diplomata.

Naglašava da je upravo pitanje „nadležnosti“ oko pitanja Kosova i najopasnije.

„Postaće polje rivaliteta između SAD i Evrope u kome će se oni onda nadmetati ko će pre i kakva rešenja predlagati, često na našu štetu, a možda i na našu korist. Ali, to će zavisiti od situcije u kom pravcu će ići. U svakom slučaju Evropa će pokušati u tom domenu, ako do toga dođe bude samostalni faktor“, kaže Jeremić.

Susret na Aljasci, ali i izjave koje su potom usledile u Vašingtonu i Moskvi, ovaj iskusni diplomata tumači kao želju da SAD i Rusija ubuduće sami odlučuju o svim važnim svetskim pitanjima.

„Oni to već rade. Uveren sam da su dosta odmakli pregovori oko Gaze ili Bliskog istoka, sa Iranom. Vidimo da se situacija oko sukoba sa Kinom i južnom kineskom moru komplikuje. To će pokušati da rešavaju samo u svom trouglu od tri velike sile. Ali tamo gde bude bilo moguće bilateralno da rade, SAD i Rusija će pokušavati“, uveren je Jeremić.

Na pitanje može li se „Aljaska“ preslikati na pitanje Kosova, ovaj diplomata je skeptičan i objašnjava da će to zavisti od razvoja situacije.

„Ne verujem da će to sada biti u fokusu njihovog interesa. Prvo zbog toga što su zaokupljeni nizom drugih stvari, a drugo što ovde nemaju konkretne, vidljive - strateške interese“, smatra Jeremić.

Precizira da bi pitanje Kosova moglo da bude „predmet trgovine“ Rusije i SAD onog trenutka kada ovim zemljama to bude odgovaralo.

„Zasad su SAD i Zapad, Evropa ostvarili svoje strateške interese na prostoru Kosova. Rusija nije i ona će nastojati u onoj meri u kojoj je bilo potrebno da to uključi u trgovinu sa SAD, ali onog trenutka kada to bude odgovaralo i njoj i Trampu, ako bude smatrao da je potrebno da se uključi. Da li će i kako to biti po receptu 'mi to sami rešavamo, a vama ako sviđa uzmi ili ostavi'' ili će se truditi da najaktivniji način uključe pre svega nas, jer se radi o nama - to ćemo videti. Ali, za sada nema ni jednog elementa koji pokazuje da postoje namere da se u bližem periodu na ovakav način rešava pitanje Kosova“, naglašava Jeremić.

„Nova Jalta“ i interesi Rusije

Za političkog analitičara iz Prištine Škeljzena Maljićija direktni razgovori Trampa i Putina ukazuju da obe strane žele „novu Jaltu“, odnosno mirovnu konferenciju velikih sila poput one održane pred kraj Drugog svetskog rata, ali da je teško očekivati da bi se pitanje Ukrajine ili Kosova tek tako moglo rešiti bez dogovora sa Evropskom unijom.

„Iako EU nije bila na tom sastanku na Aljasci, oni su za Zelenskim održali posebni sastanak u Londonu. Evropa jeste zainteresovana za Ukrajinu jer to je prevashodno evropsko pitanje, ali to ova 'kaubojska politika' Trampa na neki način ne uzima u obzir i zbog toga na neki način ima bolje odnose sa Putinom nego sa EU. Ali, mislim da je to nešto što je privremeno“, kaže Maljići za Kosovo onlajn. 

I dok su na Jalti 1945. godine o budućim geopolitičkim odnosima razgovorali predsednici SAD, SSSR-a i Velike Britanije, Maljići ističe da bi taj spisak sada bio nešto širi.

„Ovaj sastanak je neka vrsta Jalte ili najava Jalte između dve velike sile, ali tu su sada i druge velike sile. Kina nije bila na Jalti, ali sada bi trebalo, kao i Evropa. Evropa je još uvek ekonomski džin. Politički nije, vojno naročito nije i to treba da se uravnoteži, da se nađe neki kompromis za Ukrajinu. Sada se radi baš na tome, na kompromisu, a kakav će biti - videćemo“, smatra Maljići.

Upitan koliko je pitanje Kosova trenutno u sferi interesovanja velikih sila, ovaj analitičar ističe da je ono „uvek tu negde“.

„Putin već deset godina stalno pominje Kosovo u vezi sa Krimom i raznim teritorijama koje je silom vratio, (region) Aphazije u Gruziji... Takva je politika velikih sila da se 'vraćaju'. Jedno vreme je bilo 'ne' UN, 'ne' međunarodni poredak, a sada se vraća. Verovatno će morati da se uspostavi neki novi svetski poredak, a kako - to niko ne zna“, precizira Maljići.

Sfere uticaja i „ničija zemlja“

Sasvim drugačiji je pogled iz Amerike.

Viši savetnik u Američkom institutu za preduzetništvo (AEI) i stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu Dalibor Rohač izražava bojazan da bi približavanje Vašingtona i Moskve moglo da proizvede situaciju u kojoj bi Rusija zahtevala sferu uticaja i na Balkan.

To bi dovelo do destabilizaciju regiona, ali i pogoršanje situacije na Kosovu, upozorava Rohač u razgovoru za Kosovo onlajn.

„Bojim se da bi neka vrsta približavanja između Vašingtona i Moskve mogla da stvori situaciju u kojoj bi Rusija mogla da zahteva sferu uticaja i na Balkanu. Moglo bi se očekivati da Rusija pomogne Srbiji u destabilizaciji različitih zemalja širom Zapadnog Balkana, i očigledno pogoršanju situacije na Kosovu. Da li bi to značilo da bi se SAD umešale u rešavanje u pitanje? Nisam sasvim siguran. Kosovo je daleko manje rezonantno javno pitanje u SAD nego u Evropi i nego što je Ukrajina“, tvrdi Rohač.

Smatra da bi u slučaju „preusmeravanja sfere uticaja“ na Zapadnom Balkanu - Kosovo bilo ostavljeno kao „ničija zemlja“.

„Kao deo ovog preuzimanja sfera uticaja, bilo bi sasvim verovatno da bi Kosovo bilo ostavljeno kao 'ničija zemlja', daleko od bilo kakvog zapadnog uticaja. Da li bi se EU pod tim okolnostima povukla, mislim da je i dalje otvoreno pitanje. Mislim da će EU imati mnogo posla pokušavajući da podrži Ukrajinu kako bi ostala manje-više netaknuta tokom narednih godina suočavajući se sa ruskom agresijom i pritiskom Vašingtona“, uveren je Rohač.

Trampove mirovne inicijative

Ni programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ne smatra da je u ovom trenutku mnogo verovatno da bi se pitanje Kosova našlo na dnevnom redu razgovora predsednika SAD i Rusije.

Mnogo realnije je, ističe u razgovoru za Kosovo onlajn, da Tramp ovu temu uvrsti u deo svojih mirovnih inicijativa kao što je to nedavno bio slučaj između Azerbejdžana i Jermenije.

„Kada je reč o pitanju Kosova teško je očekivati da će takav model biti primenjen s obzirom da kada se radi o dijalogu, Rusija već dugo vremena nije akter, pošto se i dijalog obavlja pod nadzorom i posredovanje EU i uticaj Vašingtona s druge strane“, smatra Milić.

Podseća i da Rusija nije direktno prisutna u dijalogu Beograda i Prištine od momenta kada je ovo pitanje izmešteno iz okvira UN.

„Oko ovog konkretnog pitanja Moskva nema preveliki uticaj na realnost na terenu, imaju EU i SAD. Jedino je pitanje da li će one na ovom pitanju raditi zajedno, kao što je bio slučaj u prethodnoj administraciji Džoa Bajdena, kada je delovalo koordinisano sa EU, ići raditi u potpunosti odvojeno što je bio slučaj u prvom mandatu Donalda Trampa“, naglašava Milić.

Upitno je, dodaje, i koliko je u ovom trenutku Kosovo prioritet za velike sile.

„Ukrajina, rat u Gazi i unutrašnja američka pitanja, kao i unutrašnja evropska pitanja skreću preveliku pažnju i trenutna situacija ne ukazuje da bi kosovsko pitanje moglo da se kandiduje toliko visoko“, ističe ovaj analitičar.

Upitan da li više izjava Trampa o tome da je uspeo da spreči rat između Srbije i Kosova, ukazuju da će se američki predsednik ipak baviti pitanjima Zapadnog Balkana, Milić je skeptičan.

„Iako je Donald Tramp nekoliko puta spominjao u nekim izjavama i mitinzima da je sprečio rat između dve strane na Balkanu, to ne znači da će se pored ovih ostalih globalnih tema, pitanje Kosova tako lako naći na američkom dnevnom redu. Ali, može da se nađe u kontekstu nekih Trampovim inicijativa za pronalaženje mirnih rešenja“, precizira Milić.

Podseća da su SAD odigrale značajnu ulogu u definisanju mirovnog rešenja između Azerbejdžana i Jermenije i da bi u tom kontekstu mogla da se očekuje neka inicijativa i za Kosovo, ali da ni tada ne bi uključivala Rusiju.

„Možda možemo očekivati američku direktnu inicijativu, od strane Trampa, ali manje verovatno u formatu razgovora sa Rusijom o ovoj temi“, poentira Milić.