Mogu li se prekrečiti sećanja: Koji su murali (ne)podobni na Kosovu?

Vest da je u Dečanima oslikan mural posvećen pripadnicima OVK možda bi prošla neopaženo da prethodno na severu Kosova nije prefarban niz murala na kojima su bili likovi Srba. Bilo kakvi simboli sa srpskim predznakom u javnom prostoru već duže su nepoželjni za vlasti u Prištini, a efekat nabacivanja slojeva farbe na pečate vremena mogao bi da bude drugačiji od očekivanog, mišljenja su sagovornici Kosovo onlajna. Ono što je usmereno protiv sećanja, ojačava ga, a prekrečeni murali možda se pojave na drugom mestu, ukazuju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Zid u centru Severne Mitrovice na kom su bili ocrtani portreti patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija sada je sive boje, a sivom farbom u opštini Leposavić premazani su i oslikani likovi Jovana Milanovića, mladića koji je preminuo od karcinoma i Đorđa Lukovića, stradalog u saobraćajnoj nesreći.

Uz asistenciju policije, prefarbavanje murala u Severnoj Mitrovici pre desetak dana organizovala je Opština na čijem čelu je albanski gradonačelnik Erden Atić. Prekrečen je i grafit na kome je pisalo „Jer odavde nema nazad“.

Kosovski ministar lokalne samouprave u tehničkom mandatu Eljbert Krasnići objasnio je da je akcija na severu podrazumevala „sređivanje javnih prostora“ i da su u njoj uklonjene poruke koje pozivaju na kršenje pravnog i ustavnog poretka Kosova, navodeći kao primer grafit „Kad se vojska vrati“ i mural sa likom Ratka Mladića u Zvečanu. Kosovo, poručio je, neće dozvoliti poruke koje podstiču podele i netoleranciju između zajednica.  

Od objave ovog pojašnjenja prošlo je nekoliko dana, a na društvenim mrežama pojavili su se snimci novog murala u Dečanima, na kom su prikazana četvorica pripadnika nekadašnje OVK. 

Prefarbavanjem više murala u većinski srpskim opštinama na severu Kosova i objavom da je oslikan novi mural u Dečanima, prema oceni istoričara Luke Jovanovića poslata je poruka da Priština od severa želi da napravi sterilnu sredinu, bez sećanja, kulture i dešavanja, koja će biti izuzetno loša za život. 

Poslednji mural posvećen OVK koji je nastao u Dečanima, kako smatra, nije oslikan slučajno jer se takvi murali u albanskim sredinama slikaju svakodnevno tokom godina, neretko i u srpskim sredinama u kojima imaju negativnu konotaciju prema lokalnom srpskom stanovništvu. 

„Poruka je da srpskim grafitima kao društvenom fenomenu nema mesta na severu, a ima ih na jugu. Poruka je i da Albanci žive slobodno, dok su Srbi narod koji je u getu i da je taj geto legalan“, naveo je Jovanović za Kosovo onlajn. 

„Nema mesta za sećanja Srba“

Centralna vlast u Prištini, kako kaže, uvek šalje poruku da na Kosovu postoje istorijske teme koje su beskompromisne, a te teme se tiču OVK, njihovih lidera i albanske prošlosti.

„Na drugoj strani, teme koje se tiču srpske prošlosti i srpskih ličnosti koje su zadužile čak i albanski narod nemaju uopšte mesta u javnoj sferi na prostoru KiM“,  ističe on. 

Podseća da već skoro tri decenije vlada trend brisanja sećanja srpskog stanovništva na prostoru Kosova, koji je naročito vidljiv u poslednjih pet godina. 

„Udara se na sve što ima srpsko spomeničko obeležje bez obzira iz kog perioda taj spomenik poticao, da li iz ranog srednjeg veka, poznog ili iz novijeg doba“, navodi ovaj istoričar. 

Najnovija dešavanja na severu, a posebno u Severnoj Mitrovici, kako smatra, ponovo šalju poruku da murali, odnosno spomenička obeležja, ne mogu imati svoje mesto, iako šalju pomirljivu poruku.

„Na muralima su bile i istorijske ličnosti, patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije, koji su na prostoru Kosova i Metohije, čak i među Albancima upamćeni po dobroti, nikako po lošem. Podsetiću na čuvenu priču o bombonama patrijarha Pavla, koju je on sam pričao, da je na svaki kamen od Albanaca odgovarao deljenjem bombona albanskoj deci. Prekrečiti jedan takav mural znači poslati lošu poruku Srbima iz Prištine, ali i dvokratnu poruku koja može biti opasna i za Srbe i za Albance. Poruka za Srbe je da nema mesta njihovom sećanju i prošlosti u takozvanoj državi Albanaca i da čak i ona dobra dela koja se čine prema Albancima padaju u vodu i bivaju lako zaboravljena“, ukazuje Jovanović. 

Sve što je usmereno protiv sećanja, međutim, ističe ovaj istoričar, „izaziva da sećanje još više raste“.

„Ovim su se Srbi samo podsetili dobrih dela i patrijarha Pavla i Amfilohija, mnogih istorijskih ličnosti, kao i svojih sugrađana na koje su Mitrovičani i Zvečanci čuvali sećanje tako što su njihove likove i njihove poruke stavljali na uvid svim građanima svake nacionalnosti“, zaključuje.

„Kao kad bi neko prekrečio Altamiru“

Govoreći o ulozi murala u društvu, slikar i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu u penziji Miroslav Lazović kaže da su oni vrsta pečata vremena, a prefarbavanje onog u Severnoj Mitrovici na kom su bili portreti patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija doživljava kao katastrofičan čin ili kako kaže, „kao kad bi neko prekrečio pećinu Altamiru“. 

Imati Amfilohija i patrijarha Pavla na muralu, prema oceni Lazovića, nije ništa provokativno, dok je utiska da je oslikavanje murala posvećenog pripadnicima OVK u Dečanima, koje je usledilo ubrzo posle akcije prefarbavanja murala na severu, urađeno namerno.

„Figure patrijarha Pavla i Amfilohija na muralima su značajni za naše srpsko biće zato što su to verovatno budući sveci i jer su posvetili život crkvi i najviše možda Kosovu. To je sastavni deo bića i identiteta Srba kojih je sve manje i koji se hvataju za nešto što je neki simbol korena i temelja srpstva. Drugo, Kosovo je poznato po mnogobrojnim manastirima i srednjevekovnoj umetnosti, tako da je to logičan sled, da i moderno vreme ostavi nešto“, naveo je Lazović, koji je i sam autor brojnih murala, u razgovoru za Kosovo onlajn.

Mural, dodaje, ne predstavlja uvek dnevnu politiku, već je više vezan za univerzalne stvari.

„Ali ove naše crkvene ličnosti su postale i univerzalne. Kao simbol naše vere. Studentima sam uvek govorio da ne slikaju dnevne ili obične stvari, nego da čovek na muralu postane univerzalan, malo stilizovan, apstrahovan. To su opšte stvari koje vuku neku monumentalnost u izrazu“, objašnjava ovaj slikar.

Prefarbavanje brojnih murala u srpskim opštinama na severu Kosova tokom prošle nedelje, Lazović vidi kao loš čin, koji će, kaže, negativno uticati na stav ljudi koji žive u ovim sredinama.

„Mislim da će oko da traži mural i da će se verovatno pojaviti na drugom mestu“, pretpostavlja.

Lazović je, inače, svojevremeno radio murale u Esenu, u rudarskom kraju u Nemačkoj, na kojima je, kako objašnjava, predstavio rudare kao simbol tog kraja. 

„Oni su zbog njih bogati. Svako dete će znati ko je stvorio Rursku oblast. A šta su simboli Kosova? Ja, kada pomislim na Kosovo, često se pre svega setim patrijarha Pavla i Amfilohija koji je ceo život posvetio Kosovu i ljudima na Kosovu. Možda je taj čin koji su uradili sa muralima i katastrofičan. Kao kad bi neko sad prekrečio pećinu Altamiru, gde mi vidimo šta su ljudi radili, šta su lovili, kakve su životinje bile pre 30.000 godina ili ko zna koliko...“, navodi naš sagovornik. 

„Svedoci koji smetaju“ 

Povodom murala posvećenog pripadnicima OVK, istoričar Aleksandar Gudžić kaže da kosovske političke elite poslednjih 25 godina „grade identitet i državnost na herojskoj borbi OVK za kosovsku nezavisnost i za kosovsku državnost“, što je, kako ocenjuje, legitimno, ali prekrečavanje murala Amfilohiju Radoviću i patrijarhu Pavlu za njega predstavlja možda i najbolji primer dvostrukih aršina na Kosovu u kojima Srbi, kako napominje, žive već 26 godina. 

Ove ličnosti nijednom svojom rečju ni delom, istakao je Gudžić u izjavi za Kosovo onlajn, nisu povredili nacionalna osećanja Albanca niti su uradili ništa što bi naškodilo Albancima.

„Amfilohije Radović je neko ko je 1999. i 2000-ih godina svedočio stradanje Srba, naročito u posleratnim mesecima. On je važan kao simbol. I u tom kontekstu treba posmatrati zašto su činovnici kosovskih institucija odlučili da prekreče mural Amfilohiju Radoviću i patrijarhu Pavlu koji su svedoci albanskih nepočinstava i zločina nad Srbima na Kosovu. Pretpostavljam da zbog toga smetaju kosovskim činovnicima“, mišljenja je ovaj istoričar.