Momentum za razrešenje teritorijalnih sporova u svetu - prilika i za balkanski „rebus“?

Momentum. To je ključna reč kojom se opisuje više mirovnih inicijativa nakon što su SAD preuzele ulogu moderatora u okončanju rata u Ukrajini. Na ovom „talasu“ mogli bi biti razrešeni mnogi tinjajući sukobi i teritorijalni rebusi u svetu, pa i oni na Zapadnom Balkanu, ali najviše će zavisiti od daljih geopolitičkih namera SAD, uvereni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

U jeku mirovnih pregovora o prekidu neprijateljstava u Ukrajini i na Bliskom Istoku nedavno su se u Ženevi sastali predstavnici Grčke i Turske kako bi pokušali da sa mrtve tačke pomere pitanje Kipra - teritorijalni konflikt star duže od pola veka.

Ovaj format razgovora prvi put se održao posle više od tri godine „tišine“.

„Moramo zaboraviti prošlost i gledati u budućnost“, izjavio je predsednik samoproglašene Turske Republike Severni Kipar Ersin Tatar uoči sastanka.

Inicijator neformalnog razgovora bio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a za francuskog istoričara i profesora geopolitike Univerziteta u Versaju Aleksisa Truda upravo je sada pravi trenutak da se pod okriljem baš Ujedinjenih nacija organizuje međunarodna mirovna konferencija na kojoj bi se „ispregovarala međunarodna pravila“ za budućnost.

„Čitav svet 26 godina posle bombardovanja Jugoslavije postaje svestan da moraju biti ispregovarana međunarodna pravila i da se to mora učiniti u međunarodnim institucijama. Ne u Natou, već u Ujedinjenim nacijama. Zato je ovo dobar trenutak da se ponovo organizuje međunarodna konferencija, možda o Kosovu, i vrati pregovorima u okvirima UN, koji ostaju najvažniji instrument u međunarodnoj politici“, istakao je Trud.

„Nova dinamika“

Ambasador i šef Misije BiH pri EU Obrad Kesić nema dileme da je sa dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD stvorena „nova dinamika“ u pokušaju rešavanja teritorijalnih sporova u svetu.

Ipak, ne veruje da je to moguće učiniti, posebno ne za Kosovo, kroz formu međunarodnih mirovnih konferencija.

Nudi tri razloga.

„Prvo, predsednik Tramp nema veliko poverenje u multilateralnu i spoljnu politiku, nema veliko poverenje da problemi mogu da se rešavaju ako se cveći broj zemalja uključi u to. On pokazuje da je njegova spoljna politika vezana za bilateralne odnose. Pa čak i ovi pregovori oko Ukrajine sada se odvijaju kroz pregovore između Amerike i Ukrajine, pa Amerike i Rusije. U tom kontekstu, za sada apsolutno nema prostora da se proširi broj učesnika. I to je glavni prioritet koji je američki predsednik najavio kao jedan od ključnih ciljeva. Nije verovatno da bi se takav pristup promenio vezano za druge probleme“, kaže Kesić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava i da bi se zvaničnici Prištine usprotivili internacionalizaciji pitanja Kosova.

„Oni ne žele da se ovo pitanje internacionalizuje zato što misle da je sada poslednja šansa da ostvare ono što su hteli, a to je konsolidacija takozvane nezavisnosti i konsolidacija vlasti na celoj teritoriji KiM. I zbog toga mislim da bi oni bili dosta skeptični da ulaze u neki proces kada nemaju sigurnost da bi Vašington njih podržao u tom kontekstu novih međunarodnih pregovora“, precizira Kesić.

Kao treći odlučujući faktor, kada je reč o Kosovu, navodi da lideru EU, kao i većine članica Unije na to nisu spremni.

„Evropska unija, lideri EU, čak i većine članica Unije, nisu spremni da otvaraju pitanje za koje misle da njihova politika pokazuje neke konkretne rezultate“, objašnjava Kesić.

Uveren je da će SAD biti uključene u mnoge do sada nerešene sporove u svetu.

„Sa dolaskom Trampa imamo apsolutno novu dinamiku u kojoj ’Amerika na prvom mestu’ znači da se svaki problem u svetu na prvom mestu posmatra kroz prizmu američkih interesa, a sve ostalo je iza toga. Ranije nije bilo prostora za otvaranje pitanja Kipra dok god je postojao taj status kvo koji je govorio da svako moguće otvaranje tog problema može dovesti do novog sukoba. Sa dolaskom Trampa to se otvara zato što svi imaju osećaj da ako sada ne reše to pitanje može se rešiti na njihovu štetu zbog nedostatka osećaja sigurnosti da će imati američku podršku“, kaže Kesić.

Precizira da je to ključan faktor i za rešavanje ukrajinskog rata, ali i budućeg odnosa Evrope i Amerike.

„Ne može Evropa da ima veliku sigurnost da će Amerika da bude pouzdani partner zato što se otvara niz pitanja koja su ranije bila definisana kao zajednički interesi preko zajedničkih stavova. To više ne postoji. Taj pogled na svet pokazuje da postoji velika razlika između pogleda iz Amerike, iz Vašingtona, i pogleda iz Brisela. U tom kontektstu definitivno moramo da počnemo da razgovaramo, da počnu da se rešavaju problemi i na Zapadnom Balkanu. Na prvom mestu naravno pitanje Kosova i Metohije, a na drugom mestu Bosna i Hercegovina“, smatra Kesić.

Uveren je da je dosadašnji pristup Zapada, a pre svega Vašingtona doveo do velikih kriza na prostoru Zapadnog Balkana zbog čega je srpska zajednica „stalno osećala da je pod udarom zapadne politike“.

„Sa dolaskom predsednika Trampa i jedne nove ekipe koja je na prvom mestu njemu lojalna i njegovom viđenju sveta, to otvara jednu bolju perspektivu za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja kroz celu bivšu Jugoslaviju“, uveren je Kesić.

Uticaj Vašingtona

I advokat i bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Škeljzen Sopjani očekuje „značajnije korake“ nove američke administracije na Zapadnog Balkanu, kao i da bez direktnijeg uticaja Vašintgtona ne treba očekivati postizanje sporazuma Beograda i Prištine jer Evropa to neće moći sama.

„Politički dogovor Srbije i Kosova neće da se desi bez nekog jačeg uticaja direktno iz Vašingtona jer Evropa neće moći da dovede strane do sprorazuma”, kaže Sopjani za Kosovo onlajn.

Bez obzira što smatra da je pitanje Kosova rešeno i da sem nepriznavanja Srbije nema drugih spornih tačaka, ipak očekuje veći angažman nove američke administracije.

“Tokom naredne četiri godine Trampove administracije mislim da ćemo videti neke veome značajne korake i oko Kosova, ali i oko cele regije Balkana. Ali, mislim da Kosovo nije problem. Problem regije je više Bosna. Kosovo je, mislim, manje-više sređeno, osim severnog dela koji je takođe pod kontrolom”, smatra Sopjani.

Uveren je da se iza namere američkog predsednika Donalda Trampa da okonča rat u Ukrajini, ali i druga krizna žarišta po svetu krije namera da se “fokusira na Kinu” kao glavnog konkurenta interesima SAD.

“Dolazak Trampa na mesto predsednika SAD predstavlja novi momentum u međunarodnim odnosima, a posebno u Evropi. Tramp će se više fokusirati prema Kini i zato će pokušati da okonča sve moguće sukobe koji bi ubuduće mogli da pomere fokus od Kine. Najveća pretnja za SAD, i ekonomski i u bezbednosnom smislu je Kina. Tramp želi svu svoju energiju da usmeri na to i ne dozvoli da Kina pretekne Ameriku u projektovanoj moći. To znači da će uskoro doći do dogovora između Rusije i Ukrajine zato što će taj dogovor, koliko se sada vidi, biti više pobeda Amerike i Evropa nego same Rusije“, naglašava Sopjani.

Isključuje mogućnost da bi pitanje Kosova moglo da se reši kroz neku međunarodnu mirovnu konferenciju, ali ne i značajniji angažman SAD kada je reč o Zapadnom Balkanu.

„Mislim da je po pitanju Kosova sve rešeno i nema spornih pitanja, ukoliko isključimo Srbiju koja ne priznaje Kosovo, a mislim da će to učiniti“, zaključuje Sopjani.

Nova „gvozdena zavesa“

Sasvim drugačijeg mišljenja je naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović.

Skeptičan je da će okončanje rata u Ukrajini za sobom doneti „talas“ okončanja drugih nerešenih problema u svetu, uključujući i Kosova zato što su je za SAD i EU ključno suzbijanje uticaja Rusije iz evropske politike.

„Sa pozicije rata u Ukrajini ono što će se dešavati narednih godina i što je prosto ’zakucana politika’, to je izopštavanje Rusije iz evropske politike. Ta linija podele, ta nova famozna ’gvozdena zavesa’ je sada negde na Dnjepru. Znamo ko se su novu nove članice Natoa, a Evropa i Amerika se trude da sve te ruske ’džepove’ uticaja na neki način suzbiju“, ističe Igrutinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Upozorava da će se na taj način posmatrati i dalji odnos prema kosovskom pitanju.

„Ako se bude percipiralo da je ruska uloga u Srbiji i spram kosovskog pitanja za njih prevelika, nepodnošljiva i da im remeti stvari, oni možda mogu krenuti sa tom logikom ’moramo da završavamo taj problem’ da bismo suzbili ruski uticaj. I to je američka logika već 15 godina, nebitno čak i koja je administracija“ smatra Igrutinović.

Objašnjava da je to ključni razlog zbog čega zvaničnom Vašingtonu nikada nije toliko smetalo odbijanje Srbije da prizna Kosovo koliko mogućnost da zvanični Beograd potpadne pod „maligni ruski uticaj“.

„Njima nije smetalo toliko protivljenje Srbije koje su oni razumeli kao jednu, prosto, normativno fundirano i potpuno legitimino, koliko im je smetala ruska uloga i oslanjanje Srbije na Rusiju po tom pitanju, na taj ’maligni ruski uticaj’. Ako ih išta bude pokrenulo da u jednom talasu rešavaju otvorena pitanja to će doći upravo zbog percepcije ruske uloge, a ne zbog lokalnih osobina svake lokalne posebne problematike. I to je nauk za nas da dosta pažljivo merimo kako se postavljamo kraj tog pitanja da ne bismo zbog sukoba velikih našu nacionalnu stvar i poziciju doveli u neki ruinirajući položaj“, precizira Igrutinović.

Komentarišući izjave geopolitičkih stručnjaka da bi pitanje Ukrajine, ali i mnogih drugih nerešenih problema, poput Kipra, moglo da se reši kroz neki oblik međunarodne mirovne konferencije, Igrutinović sumnja da bi to moglo da se primeni i na pitanje Kosova jer je, ističe, to „diplomatska igra koja se igra na nešto nižem nivou“.

„Članstvo Kosova u UN nije ključno pitanje, nije ključno za njeno eventulno članstvo u EU. Nije pitanje ni eventualno priznanje od ovih pet država članica EU koji će u suštini gledati poziciju Srbije računajući naravno svoje interne probleme. Ali, članstvo u UN je forum u kome Rusija i Kina mogu da bitno utiču. Očigledno se ta diplomatska igra igra na nešto nižem nivou koji je evro-regionalan. To je za njih ključ“, zaključuje Igrutinović.