Trampova ideja o podeli teritorije: Može li rešenje za Ukrajinu biti primenjeno i na Kosovo?

Promena granica. Za Donalda Trampa „brzo rešenje“ kojim će zaustaviti rat u Ukrajini. Za analitičare koji se bave Zapadnim Balkanom signal da bi isti „recept“ mogao da prepiše i za Kosovo. Scenario koji je sa novom američkom administracijom moguće zamisliti, ali će ipak najviše zavisiti od spremnosti Evropske unije, ali i Beograda i Prištine da sa briselskih pregovora pređu na „teritorijalna rešenja“, uvereni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

„Logika Trampovog stava o Ukrajini vodi ka podeli Kosova kao trajnom rešenju njegovog nerešenog statusa, možda praćenom otcepljenjem Preševske doline od Srbije. Ovo takođe ukazuje na novo političko rešenje u Bosni, koje uključuje ili veću autonomiju Republike Srpske, ili njenu nezavisnost i zajednicu sa Srbijom“, tvrdi Timoti Les, vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu.

I nije usamljen u tom stavu. Analitičari na Kosovu tvrde da bi eventualne promene u globalnoj politici i dogovor o Ukrajini mogli da imaju direktan uticaj na Balkan, posebno na odnose Kosova i Srbije.

Bivši glavni pregovarač u dijalogu Edita Tahiri otišla je i korak dalje.

Poručuje da ukoliko se takve „spekulacije proruskih i prosrpskih analitičara“ i obistine, dovešće, mirom ili ratom, do ujedinjenja svih Albanaca.

„Tramp dobro zna da nema promene granica samo na jednom delu Balkana jer će se menjati na celom Balkanu, mirom ili ratom. U ovom slučaju to je dobro za nas Albance, jer će se ujediniti albanski narod, koji je tragično podeljen već jedan vek”, navela je Tahiri.

Diplomatske pobede

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da nije sporno što američki predsednik Donald Tramp želi „brzu diplomatsku pobedu“ kroz podelu Ukrajine, ali da to automatski neće značiti da bi isti recept mogao da primeni i na Kosovo.

„Nova američka administracija ima samo jedan cilj, da se napravi dogovor kako bi bio velika diplomatska pobeda predsednika Trampa. U tom smislu verujem da će gurati da se Ukrajina na neki način podeli ne bi li se taj rat što pre završio. Ali, sa druge strane tu će postojati i jako veliki otpor kako ukrajinskih zvaničnika, tako i evropskih predstavnika“, ističe Ivanov.

Naglašava da Trampova ideja o podeli Ukrajine ne podrazumeva da bi taj scenario preslikao i na pitanje Kosova.

„Što se tiče Kosova mislim da predsednik Tramp nije neko ko se nužno previše opterećuje konzistentnošću, u smislu ukoliko se jedan scenario odigra u Ukrajini da će on nužno, iste principe i aršine iz tog scenarija primeniti i na Kosovo. U tom smislu, Donald Tramp je mnogo više fokusiran na ostvarivanje velikih diplomatskih poena sa jedne strane i sa druge strane postizanje dogovora i vrlo transakcioni pristup spoljnoj politici“, smatra Ivanov.

Uverena je i da će Tramp pokušati da nađe i najbrže i najpraktičnije rešenje i za Kosovo, a podela teritorija, tvrdi, u ovom trenutku ne bi bila najefikasnija opcija.

„Podela teritorija uvek na papiru, u teoriji deluje kao nešto što može brzo i lako da se implementira u praksi. Međutim, kada se dođe do te prakse jako je teško odlučiti gde će se ta linija povući, kako će funkcionisati, šta će se desiti sa svima onima koji pripadaju ’onom drugom enticitetu’, navodi Ivanov.

U slučaju Kosova dilema je i kako bi se podela teritorija sprovela, ali i da li bi Beograd i Priština uopšte pristali na takvu mogućnost.

„S jedne strane znamo da prištinske vlasti insistiraju na potpunoj suverenosti i kontroli nad teritorijom Kosova, a sa druge strane znamo i da predstavnici Beograda smatraju da je Kosovo u svojoj celosti sastavni deo Republike Srbije. Tako da nisam sigurna ni kako bi tu ideju, pored evropskih zvaničnika, prihvatili i oni koji žive na Kosovu“, ističe.

Razlog vidi i u činjenici da poređenja Ukrajine i Kosova „samo na papiru deluju slično“.

„Ukrajina i Kosovo možda deluju nekome ko posmatra sa strane kao dve slične priče, u smislu da se suštinski radi o nekom pitanju šta i kako se postaviti u situaciji kada je teritorijalnu suverenitet i integritet jedne zemlje doveden u pitanje. Ali, postoje mnogo drugih faktora koji razlikuju slučaj Kosova od slučaja Ukrajine i zbog toga mislim da receptura koja bi možda i mogla da bude uspešna u Ukrajini ne verujem da bi nužno bila uspešna i u slučaju Kosova“, kaže Ivanov. Upitana na koji način bi Evropska unija mogla da se postavi u odnosu na „američko rešenje“, odnosno podelu teritorije Ukrajine, Ivanova kaže da je briselska administracija u „jako teškoj situaciji“ jer niko nije očekivao da može u potpunosti biti isključena iz konflikta koji se dešava na evropskom tlu.

„Evropska unija se zaista nalazi u jako teškoj situaciji. Mislim da jesu očekivali da ukoliko Tramp dobije američke izbore da će se geopolitička pozicija EU promeniti. Ali, verujem da niko nije očekivao da će ona ovako brzo biti urušena. Potpuno isključenje EU iz konflikta koji se dešava na evropskom kontinentu teško da je iko mogao da predvidi pre 20. januara ove godine kada je Tramp i zvanično postao predsednik“, naglašava Ivanov.

Otuda su pred Unijom, ističe, dve opcije kako bi uspela da pronađe svoju novu poziciju i dobije na važnosti.

U prvoj opciji to će biti moguće približavanjem američkoj administraciji.

„To bi bilo dosta teško. U ovom slučaju to bi otprilike značilo promenu svega onoga što EU priča od 2022. godine i prilagođavanje jednom potpuno drugačijem, suprotnom i kontradiktornom stavu koji ima trenutna američka administracija“, kaže Ivanov.

Kao drugu opciju vidi mogućnost da EU krene nezavisnim putem i nastavi da podržava politiku koju je podržavala od 2022. godine.

„I to će biti jako teško jer EU nije u tom smislu samostalna. Ona nije vojno samostalna, ona nema kapacitetete da bude toliko jak i samostalan akter na sceni u ovom trenutku i kada je u pitanju Nato, finansijska i vojna pomoć Ukrajini. Oni verovatno teže ka tom drugom scenariju, ali je veliko pitanje da li i u kojoj meri će uspeti da budu takav akter“, zaključuje Ivanov.

„Rikošet“ za Balkan

Saradnik Instituta „Musine Kokaljari“ iz Prištine Beljgzim Kamberi smatra da bi teritorijalno rešenje za Ukrajinu moglo da se reflektuje na Kosovo samo u slučaju da Priština i Beograda odluče da ne sprovedu dogovoreno iz Ohridskog sporazuma.

Mnogo toga će zavisiti i od budućeg odnosa EU, SAD i Rusije prema otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu, poručuje ovaj analitičar.

„Treba videti kako će se problem Ukrajine rešiti. Da li će se rešiti sa ili bez Evropske unije i još važnije da li će se rešiti promenom granica ili teritorijalnim integritetom i suverenitetom Ukrajine. Drugo, treba da se vidi da li će to imati neke posledice, ’rikošet’ po Balkan i probleme na prostoru bivše Jugoslavije, da li na Kosovu ili i u Bosni i Hercegovini. I u tom slučaju mogućnost za takav scenario bilo bi nesprovođenje Ohridskog sporazuma, evropskog plana koji su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili“, kaže Kamberi za Kosovo onlajn.

U slučaju nesprovođenja Ohridskog sporazuma, naglašava, nije nemoguće da se otvori prostor i za druga rešenja.

„Jedan od scenarija mogao bi da bude i promena granica ili razmena teritorija. Ali prvo treba da se vidi da li će ovaj region biti u domenu rešavanja Evropske unije ili će se doći do rešenja koje bi imali SAD i Rusija sa svojim uticajem na ovaj prostor“, smatra Kamberi.

Ključno pitanje je, ističe, da li će na prostoru Zapadnog Balkana lidersku ulogu u rešavanju otvorenih pitanja imati EU ili SAD.

„Da li će ostati u nadležnosti Evropske unije ili će se umešati SAD“, precizira ovaj analitičar.

Smatra da EU nije za promenu granica, ali podseća da su taj stav do sada imale i SAD.

„Prvo bi trebalo da vidimo da li bi SAD prihvatile takvo rešenje za Ukrajinu. To bi značilo da bi SAD promenile stav oko ovog kriterijuma. Drugo, ostaje da se vidi da li bi EU prihvatila takvo rešenje za Ukrajinu, a zatim da li bi takvo rešenje prihvatili i za Balkan koji je deo evropskog kontinenta“, naglašava Kamberi.

Dodatna nedoumica je i kakva će biti nova američka strategija za Balkan.

„SAD i EU još nisu počele razgovor o tome šta je vizija Trampove administracije za Balkan. Više smo kod Ukrajine, ali u narednim mesecima ćemo videti šta je vizija Trampove administracije i da li će Amerikanci i Rusi imati nekakav dogovor za Balkan“, smatra Kamberi.

Implikacije presedana

Politikolog Ognjen Gogić upozorava da bi bez obzira što i Priština i Beograd odbijaju bilo kakvu sličnost Ukrajine sa pitanjem Kosova, teritorijalno rešenje za konflikt na istoku Evrope proizveo nove ideje oko razmene teritorija ili razgraničenja što bi se proširilo na ceo Zapadni Balkan.

„Od izbijanja rata u Ukrajini i otvoreno pitanje statusa tih ukrajinskih pokrajina, i Beograd i Priština odbacivali su bilo kakvu sličnost sa situacijom na Kosovu. Ni jedna ni druga strana se nije pozivala na to kao presedan iz različitih razloga. Ali, ukoliko bi došlo do teritorijalnog rešenja to bi možda moglo da da neko uporište onim idejama da je razmena teritorija ili razgraničenje između Srbije i Kosova rešenje za status i izlazak iz otvorenog pitanja statusa. To bi, ne nužno Beogradu i Prištini, koliko pojedinim akterima sa obe strane, moglo da posluži kao presedan na koji bi se pozivali“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Taj presedan bi zatim bio iskorišćen i u drugim državama u regionu, od Bosne i Hercegovine do Severne Makedonije.

„Ako se teritorijalni princip usvoji kao princip za rešavanje sukoba onda to zaista otvara prostor mnogima na Balkanu zato što su na Balkanu granice sporne među državama. Brojni su akteri u ovim društvima koji bi mogli da se pozovu na to kao presedan“ ističe Gogić.

Naglašava da bi teritorijalno rešenje za okončanje rata u Ukrajini bio presedan koji bi imao šire implikacije i uticao na mnoga globalna pitanja, pa bi se odrazilo i na Kosovo.

„Ali ne na način na koji se misli da bi Amerikanci forsirali promenu granica kao rešenje, već bi bilo pitanje da li bi Rusija promenila odnos prema Kosovu“, tvrdi Gogić.

Svoju tezu potkrepljuje mogućnošću priznavanja Donbasa kao zasebne republike ili mogućnošću da Rusija anektira deo Ukrajine.

„To bi zapravo vodilo ka tome da bi onda možda Rusija promenila svoj odnos prema Kosovu i to bi onda promenilo stratešku situaciju u kojoj se nalaze Beograd i Priština. Beograd onda verovatno više ne bi mogao da računa na mogućnost ruskog veta u Savetu bezbednosti. To nije nešto što se toliko tiče Amerikanaca, koliko Rusa“, smatra Gogić.

Komentarišući tvrdnje da bi Kosovo moglo da bude „deo paketa“ brzih američkih rešenja ratova u Ukrajini, ali i Pojasu Gaze, Gogić kaže da je reč o spekulacijama jer se ovi konflikti po mnogo čemu razlikuju od kosovskog pitanja.

„I u Gazi i u Ukrajini odvijaju se oružani sukobi sa ogromnim ljudskim žrtvama. Na Kosovu ne postoji oružani sukob. To je nerešeno pitanje. Ne postoji saglasnost oko statusa Kosova, ali to nije oružani sukob“, naglašava on.

Druga bitna razlika je ekonomski momenat zato što sukobi u Pojasu Gaze i u Ukrajini podrazumevaju i veliku finansijsku podršku SAD što u slučaju Kosova nije slučaj.

Otuda se postavlja pitanje zbog čega bi SAD imale interesovanje da pronađu brzo rešenje za Kosovo.

„Tramp i tokom kampanje i kada je preuzeo administraciju nikada nije pomenuo Kosovo. Ništa ne sugeriše da bi se Kosovo našlo na dnevnom redu, jer želi da završi ova druga dva žarišta kako bi se usmerio na odnos sa Kinom koji je njemu zapravo glavni prioritet. Ali, takođe treba reći da se Tramp ni u prvoj godini svog prošlog mandata nije bavio Kosovom. Kosovo je došlo na dnevni red nešto kasnije tokom mandata. Možda kroz nekoliko godina, u slučaju nekih promenjenih okolnosti to pitanje ponovo može da se nađe na dnevnom redu“, smatra Gogić.

Moguće angažovanje SAD u rešenju pitanja Kosova pre svega vidi kroz reafirmisanje Vašingtonskog sporazuma.

„Ono što bi se možda moglo očekivati to je da Trampova administracija u nekom momentu možda reaktivira odredbe sporazuma koje su podrazumevale i američku finansijsku podršku za infrastrukturalne i ekonomske projekte. I to je možda najveći domet koji treba da se očekuje kada je reč o američkom uključivanju u rešavanje ovog problema“, uveren je ovaj analitičar.