Blokada uvoza srpske robe pravi štetu svima

Blokada srpske robe koju je kosovska vlada uvela pre skoro mesec i po nanosi milionsku štetu preduzećima sa obe strane administrativnih prelaza Jarinje, Merdare i Brnjak, ali je i ogroman udarac na džepove potrošača na Kosovu koji su se, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, zbog ovog suočili sa novim poskupljenjima. Dodaju da nema nikakvog ekonomskog opravdanja za to što je rampa za kamione za srpskom robom i dalje spuštena.

I pored jasnih poziva iz EU, SAD, privrednih udruženja i kompanija da blokada bude ukinuta i alarmantnih procena o ogromnoj šteti po ekonomiju Kosova, koja je inače u lošem stanju, vlada na čijem je čelu Aljbin Kurti ne odustaje od blokade. Ekonomisti na Kosovu upozoravaju da ova odluka, osim što je dodatno generisala inflaciju, obeshrabruje i potencijalne investitore. Alarm kod vlasti u Prištini nisu upalili ni pokazatelji da je Kosovo na drugom mestu najsiromašnijih u Evropi, posle Ukrajine, a da su prema poslednjem istraživanju UNDP na Kosovu ispitanici kao najveće probleme naveli nezaposlenost, siromaštvo i inflaciju. 

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović ocenio je da je odluka kosovske vlade da zabrani uvoz srpske robe sa stanovišta ekonomije nerazumna i dodao da štetno utiče i na srpsku i na kosovsku privredu, s tim što će, kako dodaje, kosovska privreda imati više štete.

Kako je pojasnio za Kosovo onlajn, odluka je nerazumna jer se donosi u trenutku kada je u celom svetu opšta inflacija, a Kosovo samo sebi "seče kanale distribucije robe i lance snabdevanja".  

"To je potez koji nije mario za interese privrede", kaže Radovanović.

Prema njegovim rečima, kada je reč o šteti koju će pretrpeti srpska privreda, ona je prognozirana u odnosu na analize prošlogodišnjih dnevnih isporuka srpskih proizvoda na Kosovo.

Pojašnjava da se to mora podeliti u dva dela, odnosno od 14. juna, kada je odluka doneta, do 8. jula kada je kosovska vlada dozvolila uvoz veštačkog đubriva, hrane za životinje, sirovina, poluproizvoda, kao i mašine i opreme za proizvodnju.

Prošlogodišnja isporuka robe na Kosovo na dnevnom nivou, kako kaže Radovanović, iznosila je oko 1,3 miliona evra, u šta spada dve trećine robe namenjene za dalju preradu, pa se tako, pojašnjava, šteta na dnevnom nivou treba umanjiti od 8. jula za 66 odsto. 

"Rukovodili su se tom odlukom, što pokazuje i naša analiza, a to je da ta mera pogađa proizvodni sektor na Kosovu, što je negde oko dve trećine proizvoda koji se plasira za dalju preradu, u šta su uključene i sirovine, ali i sredstva za rad. Na neki način smo im pomogli da i oni pomognu svojoj privredi da ne prekine proizvodnju", ispričao je.

Radovanović kaže da su se srpski privrednici interesovali koliko bi mogla da traje ta mera s obzirom na to da je za njih kosovsko tržište interesantno.

"Tamo se na godišnjem nivou plasira negde oko pola milijarde evra proizvoda. Nijedno tržište nije zanemarljivo, ali kada se posmatra u odnosu na ukupan izvoz Srbije, nije baš mnogo značajno. Svakako je važno sa stanovišta malih i srednjih preduzeća i jako značajno u tom smislu za naše kompanije", kaže on.

Ističe da u u sredinama na Kosovu sa većinski srpskim stanovništvom, ljudi verovatno nemaju mogućnosti da dođu do srpske robe jer se ne pušta ništa što je gotov proizvod.

Navodeći da saradnja sa Privrednom komorom Kosova funkcioniše nesmetano, te da sarađuju u okviru zajedničke platforme, Radovanović ukazuje da je i sama kosovska komora tražila da se ta nerazumna odluka ukine jer veoma šteti privredi Kosova.

Ističe da ta odluka više šteti privredi Kosova, nego Srbije.

"Kosovska privreda je krhka, nije snažna, a ako presečete lance snabdevanja proizvodnom sektoru udarili ste na makroekonomske parametre koji će na kraju godine pokazati negativne posledice po BDP. Takođe, pogođeni su i kosovski potrošači, koji sada po skupljim cenama moraju da plaćaju proizvode nižeg kvaliteta u odnosu na one koji su im dolazili iz Srbije", zaključio je Radovanović.

Predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini kaže za Kosovo onlajn da, prema preliminarnim istraživanjima ovog udruženja, srpska privreda do sada zbog blokade ima štetu više od 40 miliona evra. 

"Takođe i Kosovo ima gubitke, ali znatno manje nego Srbija. Sve to ide u pravcu gubitaka zbog toga što političari, i na Kosovu, i u Srbiji, uvek kada nešto ide ka ekonomskom dobru, prave neki politički potez i ruše ekonomiju. Tako da je potrebno da se reše problemi i da se završi dijalog sa Srbijom koji može da pokrene robu, kapital i opštu slobodu kretanja ljudi između Kosova i Srbije bez smetnji", navodi Šahini.

On ukazuje da je Kosovo uvozilo na godišnjem nivou iz Srbiie robu u vrednosti od oko 370 miliona evra i da su ti proizvodi sada na tržištu delimično nadomešteni robom iz drugih zemalja, uglavnom iz Bugarske, Severne Makedonije, Albanije...

"Ta roba je, međutim, u najvećem broju slučajeva skuplja od proizvoda koji su stizali iz Srbije. Dnevna šteta privrede Srbije prema izvozu na Kosovu je više od jedan miliona evra. To će, nažalost, trajati sve dok premijer Kosova ne odluči da ekonomija ne treba da trpi zbog političkih neslaganja. Moramo politiku da odvojimo od ekonomije, a to znači da bez obzira šta se dešava u političkom smislu, ekonomsku saradnju treba razvijati", ističe Šahini.

Navodi i da blokada utiče i na manju zainteresovanost potencijalnih investitora da ulažu na Kosovo. 

"Investitori koji dolaze na Kosovo ne razmišljaju samo o kosovskom tržištu, već o tržištu u Srbiji, u drugim zemljama Balkana. Dok mi gledamo šta se dešava na severu Kosova, dok mi gledamo u pravcu dijaloga koji ne ide kako treba, investitori se povlače ili odustaju od ulaganja. Nijedan strani investitor ne ide da investira u državu gde nema sigurnosti, dobre poslovne klime, otvorenosti za investicije, koja nema političku i ekonomsku stabilnost. Po onome što smo videli poslednjih meseci, dešavanja na severu Kosova i te kako utiču na to", zaključuje Šahini.