Može li Kosovo do vlade „nacionalnog jedinstva“ bez Kurtija?

I ranije je bilo takvih predloga, ali sada konkretan povod: suspenzija strateškog dijaloga SAD sa Kosovom. Mogu li narušeni odnosi Prištine sa Vašingtonom da ujedine opoziciju? Prema bivšoj potpredsednici vlade Editi Tahiri to je ključan razlog da se formira „vlada nacionalnog jedinstva bez Kurtija na izvršnim funkcijama“. Koalicija opozicionih stranaka je moguća, poručuju sagovornici Kosovo onlajna. Neki su uvereni da je toga svestan i Pokret Samoopredeljenje zbog čega i odugovlači sa konstituisanjem Skupštine.

Piše: Đorđe Barović

„Hitno je potrebno pronaći izlaz. Formirati koalicionu vladu sa svih strana, od opozicije, a takođe i onih koji zvanično nisu na vlasti, ali trenutno nelegalno drže vladu. Da sednu zajedno, razgovaraju i pronađu zajednički jezik zbog Kosova i naroda, a takođe i zbog saveza sa Amerikom“, poručila je Tahiri.

Priča o vladi nacionalnog jedinstva samo je nastavak postizborne kombinatorike nakon februarskih izbora kada je Pokret Samoopredeljenje dobio 48, a stranke opozicije u zbiru 52 poslanika (DPK-24, DSK - 20 i ABK i Socijaldemokratska inicijativa - 8).

Za izbor nove vlade potrebno je najmanje 61 glas. „Lestvica“ koja je trenutno nedostupna za sve.

„Matematika je vrlo jednostavna - samo 19 glasova DSK, ostalo pribavljam ja i stižemo do 61. Matematiku znate i vi i ja“, poručio je sredinom juna predsednik DPK Memlji Krasnići.

Od „jednostavne matematike“ na kraju nije bilo ništa.

Ništa nije bilo ni od tvrdnji Pokreta Samoopredeljenje da su sposobni da sami izglasaju novog predsednika Skupštine, a zatim i formiraju vladu.

Politički stručnjak Meljazim Koci smatra da ova stranka od završetka izbora nije pokazivala volju da formira parlamentarnu većinu.

„Zaista nisu imali većinu, ali nije bilo ni izražene volje da se formira većina“, objasnio je Koci.

Ipak, ministar kulture, omladine i sporta Kosova u tehničkom mandatu Hajrula Čeku tvrdi da se čeka konačna odluka Ustavnog suda, a da će Pokret Samoopredeljenje zatim, u roku od 15 dana, formirati vladu „Kurti 3“.

„Anti Kurti platforma“

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je od februara „u igri“ formiranje koalicije opozicionih stranaka na Kosovu, a da je ta opcija sve realnija kako se politička i ustavna kriza produbljuje.

„Teme o nekoj 'anti Kurti platformi' su pominjane još u februaru, nakon izbora i preliminarnih rezultata kada je postalo jasno da Kurtija jedino moguće smeniti uz neku veliku platformu svih ostalih stranaka. S obzirom da je od tada prošlo sedam-osam meseci i da Kurti nije bio u stanju ne samo da formira vladu, nego ni da konstituiše Skupštinu, takvi scenariji se ponovo vraćaju u opticaj. U teoriji jeste moguće, ali u praksi će zavisiti od spremnosti opozicionih stranaka da sarađuju, a do sada ta spremnost nije isplivala na površinu“, objašnjava Pavković.

Smatra da će takav ishod zavisiti i od podrške međunarodnih aktera za takav rasplet, ali i od spremnosti opozicionih stranaka da sarađuju.

„Kako vreme prolazi i kako se ova kriza produbljuje 'anti Kurti koalicija' ili koalicija 'nacionalnog spasa' bez njega, nameće se kao jedino rešenje“, ističe ovaj analitičar.

Međutim, pitanje je da li bi u tom „rešenju“ bilo mesta i za Srpsku listu.

„Srpska lista je u zadnjih nekoliko godina dosta marginalizovana i targetirana. I zbog Banjske i zbog svih dešavanja. Jako je nepopularno za bilo koju drugu političku partiju Albanaca da uspostavi saradnju sa Sprskom listom, posebno ukoliko dolazi do smene režima“, kaže Pavković.

Predviđa da će albanske stranke ipak pokušati da do nove vlade dođu bez Srpske liste.

„Moje predviđanje je da će albanske stranke pokušati bez Srpske liste da skupe dovoljan broj glasova da izaberu vladu, a SL može biti neki dodatak toj koaliciji. Ali, neće biti tas na vagi za rušenje Kurtija“, precizira Pavković.

Pat pozicija

I za Univerzitetskog profesora iz Prištine Mazluma Baraljijua vlada nacionalnog jedinstva bilo bi najbolje rešenje, ali da se to ipak neće desiti zbog „pat pozicije“ u kojoj je većinska i partije opozicije.

„Bilo bi dobro da posle izbora dođe do formiranja vlade svih političkih partija koje imaju poslanike u Skupštini. To bi značilo stabilnost zemlje, ali i sposobnost da kada se dođe do pitanja izbora predsednika bude jedinstva zato što je potrebna dvo-trećinska većina. Naravno i da imaju jedinstvene odluke i prema spoljnoj, ali i unutrašnjoj politici. Međutim toga nije bilo, nije se desilo i neće se desiti“, kaže Baraljiju za Kosovo onlajn.

Objašnjava da razlog leži u činjenici da niti Pokret Samoopredeljenje, niti stranke opozicije ne mogu do većine u parlamentu.

„Niti je opozicija jedinstvena da bi sami formirali vladu, a mogli bi jer imaju 62 poslanika. Ali nisu, ne žele da budu jedinstveni. Takođe, i koalicija Samoopredeljenje nema brojeve. Tu smo u pat poziciji“, precizira Baraljiju.

Ipak, ne smatra da je Edita Tahiri prava osoba koja je trebalo da predloži formiranje koalicije zato što je „ličnost koja na to može da utiče, a pogotovo da odlučuje“.

„Ona se dokazala dok je bila na vlasti i u puno stvari je pogrešila, i njena vlada i ona, i u strateškom dijalogu i u Briselu i u nekim pitanjima spoljne diplomatije“, smatra Baraljiju.

Strah i ključne teme

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Marko Milenković smatra da je Pokret Samoopredeljenja svestan da bi opozicija mogla da formira novu vladu zbog čega, tvrdi, i odugovlači sa procesom konstituisanja Skupštine.

„Očigledno da postoji mogućnost da opozicija formira vladu. Mislim da u tome leži i strah Samoopredeljenja i zbog toga odugovlače proces formiranja Skupštine jer bi dalje usledili procesi sa formiranjem vlade. To bi značilo da ukoliko se ne ispoštuju rokovi za formiranje vlade onda bi opozicija dobila tu priliku“, izjavio je Milenković za Kosovo onlajn.

Da bi do toga i došlo, precizira, potrebni su „jedinstveniji stavovi opozicije po određenim pitanjima“.

„Pre svega po ključnim temama koje se tiču prevazilaženja trenutne situacije. I pitanje je i da li bi ta vlada u nekom smislu bila prelazna, a mislim bi teško mogao da se napravi koncenzus po ključnim društvenim ili političkim pitanjima“, smatra Milenković.

Dodaje da bi takvoj koaliciji bila potrebna podrška i drugih zajednica na Kosovu, pa i srpske.

„Pozicioniranje tih vodećih opozicionih stranaka će diktirati sam način i uključenost drugih aktera, pa i drugih zajednica osim albanske“, precizira ovaj analitičar.

Uveren da ukoliko Pokret Samoopredeljenje nastavi sa blokiranjem institucija moraće se do rešenje ili kroz Ustavni sud i na neki drugi način.

„Svakako, ukoliko se nastavi i politika jednostranih poteza, politika dalje izolacije od strane međunarodne zajednice, mislim da će potreba za takvom, opozicionom ili prelaznom vladom rasti i da ćemo u nekom trenutku imati političke aktere koji će napraviti koncenzus i formirati vladu i jednostavno prevazići krizu koja se stvara na Kosovu“, naglašava Milenković.