Može li Lajčak da poentira u produžetku mandata?

Predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ostaće na toj poziciji još nekoliko meseci posle 31. avgusta, kada mu zvanično ističe mandat, a ovim produžetkom zapravo treba da se premosti period do stupanja na dužnost novog visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i novog posrednika u dijalogu. Mada je teško zamisliti da će u produžetku Lajčak uspeti da uradi nešto što nije tokom prethodne četiri godine, ono što je prema oceni analitičara značajno je to što će u nadolazaćem vakuumu neko ipak nadgledati situaciju sklonu izbijanju kriza.

I sam Lajčak je ove nedelje rekao da iako je prošle godine postignut dogovor u Ohridu, da postoji paralelna realnost, koja podrazumeva tenzije, nasilne eskalacije i konflikt.

"Imali smo krize i nasilje na terenu. To forsira dijalog, mene i moj tim umesto da se fokusiramo na napredak i normalizaciju odnosa, da pribegnemo upravljanju krizom i deeskalaciji. Ne može biti normalizacije odnosa ukoliko imamo konflikt na terenu", naveo je Lajčak.

Jučerašnja runda dijaloga u Briselu na najvišem nivou nije bila dobar znak za Lajčaka ukoliko se i nadao da bi mogao da poentira kao posrednik u produžetku svog mandata.

Iako je prema njegovoj, i zamisli Đuzepa Borelja, visokog predstavnika EU, juče trebalo da dođe do trilateralnog sastanka na kom bi srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti razgovarali, Kurti je došao u Brisel ali nije hteo da sedne za taj sto ako se ne ispune njegovi uslovi za koje je unapred mogao da zna da su za Beograd neprihvatljivi - potpisivanje sporazuma iz Brisela od prošle godine, povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić u kom se vezano za Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks za njegovu primenu pojašnjava da su prihvatljivi isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na defakto i dejure priznanje Kosova, i u kom su istaknute ograde u odnosu na priznavanje članstva Kosova u UN, kao i predaja Milana Radoičića kosovskim vlastima. Jedino što je posle toga Borelj mogao da konstatuje bilo je da su strane “ostale veoma udaljene oko toga kako treba da se odvija proces normalizacije”.     

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da bez obzira na to koje je rezultate Miroslav Lajčak kao posrednik u dijalogu imao ili nije u prethodnom periodu, da je dobro što će on ostati na toj poziciji do januara sledeće godine. Kako navodi, Lajčak će do tada pokušati da primoli strane na primenu dogovora, a radiće i na kriznom menadžmentu.

"Videli smo da je krizni menadžment obeležio njegov mandat, odnosno, rešavanje nekih kriznih situacija kojih i dalje ima jako puno", kaže Mijačić.

On dodaje da su, što se tiče dijaloga, stvari u velikoj meri određene, da su i jedna i druga strana prihvatile Sporazum o putu ka normalizaciji i Ohridski aneks od prošle godine, i da se od Beograda i Prištine traži da rade na njihovoj primeni.

"Gospodin Lajčak ili neki drugi izaslanik su tu da fasilitiraju te procese, da saslušaju primedbe jedne i druge strane i da vode ka zajedničkoj implementaciji. Imajući u vidu da sada treba da dođe nova Evropska komisija i da će doći novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, logično je, a i bilo je očekivano da će Lajčak ostati na toj poziciji do imenovanja nove osobe, ako ona uopšte bude imenovana. Postoji mogućnost da će se visoki predstavnik baviti pitanjima Kosova, mada je za to verovatnoća mala, ali setimo se da su to radile i Keti Ešton i Federika Mogerini, što znači da ko bude došao kao novi visoki predstavnik, on ili ona, će odrediti ko će biti novi izaslanik i šta će biti neka nova strategija u narednom periodu", kaže Mijačić.

Politički analitičar Arbnor Sadiku mišljenja je da Evropska unija kada je odlučila da produži mandat Miroslavu Lajčaku kao posredniku u dijalogu Beograda i Prištine, nije bila motivisana nekakvim očekivanja od njega, već da je to učinjeno jer sledi izbor novog rukovodstva unutar EU.

"Mislim da EU nije bila fokusirana da produži mandat Miroslavu Lajčaku jer oni imaju bilo kakva očekivanja od njega, već samo zato što se suočavaju sa tim da dolazi sledeće rukovodstvo EU", kaže Sadiku za Kosovo onlajn.

Govoreći o tome šta se može očekivati tokom ovog "produžetka", Sadiku podseća da je Kosovo u izbornoj godini i da premijeru Aljbinu Kurtiju ne odgovara da napravi Zajednicu srpskih opština.

"On to može da pokuša da uradi tek posle opštih izbora na Kosovu sledeće godine", kaže Sadiku.

Ni programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ne očekuje pomake u dijalogu, niti preduzimanje konkretnih koraka po pitanju osnivanja Zajednice srpskih opština za vreme produžetka Lajčakovog mandata.

„Produžetak Lajčakovog mandata je pre svega kolegijalni čin dobre volje Borelja, prema osobi koja će ga zameniti na toj funkciji, dakle budućem visokom predstavniku Evropske unije. Jednostavno, da se da prostor toj osobi, da se prvo uputi u dijalog, a onda da odabere osobu koja će da bude posrednik, odnosno da preuzme ulogu Miroslava Lajčaka, a sa kojim će u narednom periodu da radi. Dakle, mislim da je to jedina stvar zbog čega je došlo do produžetka njegovog mandata. On će najverovatnije najveći deo tog mandata učestvovati u pronalaženju naslednika, a takođe i pomoći toj osobi da se uputi detaljnije u dijalog“, kaže Andrić Rakić za naš portal.

Ona ističe da ta odluka nema nekog većeg političkog značaja i da je to praktična stvar i čin kolegijalnosti prema novom visokom predstavniku.

Kako dodaje, nije realno da bude bilo kakvih pomaka u dijalogu, pogotovo što su kosovski izbori najavljeni za 2025. godinu.

„Sve šta možemo da očekujemo, možemo da očekujemo od početka sledeće godine. Nakon što se i odabere američki predsednik i uspostavi američka administracija. Do tada možemo da očekujemo samo kontrolisanje krize i zaista ne vidim bilo kakav prostor da dođe do političkih rešenja. U slučaju da u mandatu nove kosovske vlade imamo vladu Samoopredeljenja koja će opet biti samostalna, bez većih koalicionih partnera, ne vidim da ni tada može doći do formiranja ZSO“, navodi ona.

Naša sagovornica dodaje da, ako ipak dođe do koalicije sa opozicijom, posebno sa DPK, da će možda biti prostora za unutrašnji koalicioni pritisak na Kurtija da pristupi formiranju ZSO.

"I tada je to zaista pod velikim znakom pitanja. Prosto se sav njegov politički kapital zasniva na protivljenju ZSO i ne vidim da će se to ikada promeniti pod bilo kakvim pritiscima“, kaže Andrić Rakić.

Miroslav Lajčak je za posrednika u dijalogu imenovan 3. aprila 2020. godine, a kako su neki mediji prenosili pre par meseci on je trebalo od 1. septembra da preuzme dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj. Za njegovog naslednika na mestu posrednika u dijalogu već tada se preporučio bivši predsednik Slovenije Borut Pahor, rekavši da ima niz ideja kako da se osveži ili oživi dijalog koji je u zastoju. Ova “rotacija” sada je stavljena ad akta dok se ne ozvaniči da li će premijerka Estonije Kaja Kalas biti Boreljova naslednica i dok se ne vidi da li će ona imenovati novog posrednika za dijalog Beograda i Prištine, ili će možda taj posao obavljati lično.