Može li Pokret za narod i državu da ojača poziciju Srbije u dijalogu o Kosovu?

Beograd_240202_Aleksandart Vučić 01
Izvor: Kosovo Online

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je prošle nedelje da je vreme za osnivanje velikog Pokreta za narod i državu “koji će imati snage da ubrza ekonomski rast Srbije i odbrani nacionalne i državne interese”. Političke stranke tek počinju da se izjašnjavaju da li sebe vide u takvom pokretu i šta od njega očekuju, a analitičari veruju da će on okupiti veći broj partija, pa i pojedinaca, dok kada je reč o odnosu prema pitanju Kosova, smatraju da će ovim projektom biti izraženo političko jedinstvo.

Pojašnjavajući šta je ideja pokreta, predsednik Vučić je naveo da je cilj okupljanje ljudi koji žele da štite i sačuvaju Srbiju.

"Treba da okupi pristojne ljude koji žele Srbiju na evropskom putu, a ne žele da se obračunavamo sa Rusima. Ne moraju u svemu da budu saglasni, ali kao prioritet moraju imati Srbiju, njen razvoj i napredak", rekao je Vučić.

Predrag Lacmanović iz agencije "Faktor plus" kaže za Kosovo onlajn da Pokret za narod i državu vidi kao krovnu organizaciju koja će da okupi dobrim delom istomišljenike, i pojedince koji se aktivno bave politikom i one koji se ne bave politikom ali imaju uticaj na javno mnjenje i čije mišljenje se poštuje, organizacije, pokrete, male stranke, lokalne lidere, stranke koje su vidljive u političkom životu Srbije i glavne parlamentarne partije koje dele slične ideje.

"Možda se oni razlikuju po pitanju nekih stavova - kako da se sprovodi ekonomska politika, čak i kako da se sprovodi politika prema Kosovu, ali ako drže isti tvrdi nacionalni kurs, da se ne sme popustiti pod svakim pritiskom, mislim da svi oni imaju mesto gde mogu da se okupe. I ideja nije loša, jer Srbiji treba jedinstveni nacionalni stav po možda najbitnijem pitanju koje je i možda pitanje opstanka srpskog naroda", kaže Lacmanović.

On podseća da je o ovom pokretu bilo reči i u ranijem periodu i da veruje da se ona menjala i sazrevala, ali da je Aleksandar Vučić osetio da je tako nešto potrebno u ovom trenutku i da je to sledeći korak u ujedinjenju srpskog naroda ili dobrog dela, kako bi se ostvarili veliki ciljevi.

"Mnogi veliki projekti su najavljeni, i što se tiče ekonomije Srbije i razvoja infrastrukture. Ali i po pitanjima stava prema Kosovu, stava prema ratu između Rusije i Ukrajine, pa možda i stava prema ratu Izraela i Palestine, ne bi bilo loše da jednom budemo više jedinstveni po ključnim pitanjima. Na taj način bi Srbija lakše prolazila kroz sve poteškoće na koje nailazi", smatra Lacmanović. 

Upitan da li će briselski dijalog sa Prištinom biti lakši za srpsku stranu ako iza nje stoji širi korpus društva oličen u ovakvom pokretu ili može da se desi da unutar pokreta bude i onih koji će "zatezati" i biti ograničavajući faktor za donošenje odluka, Lacmanović kaže da pretpostavlja da će nekada biti nesuglasica, ali da to nije prepreka da se uz razgovore dođe do zajedničkog stava.

"Bolje je kada imate jedinstvo, ali zašto nemati i tvrđi stav? Biće i nesuglasica nekada, pretpostavljam da se neće se svako slagati sa svačijom idejom, to je normalno u svakoj organizaciji, ali ne vidim da će to biti prevelika prepreka da se na kraju ima zajednički stav", kaže Lacmanović. 

Govoreći o partijama koje vidi u novom pokretu on kaže da pretpostavlja da će glavni kandidati biti neke stranke desnog spektra.

"Da li Dveri, Zavetnici, Narodna stranka koja se prilično smanjila... Verujem da će biti pozvani kao partije ili pojedinici iz tih partija. Pretpostavljam da će SPS dobiti poziv i da će svi oni ići na razgovore. To je politika, videćemo pod kojim uslovima će biti pozvani i pod kojim uslovima će neko prihvatiti da bude deo pokreta ne bi li sačuvao svoj identitet. Tu pre svega mislim na SPS. Oni se verovatno plaše da se ne utope u taj pokret, pa će možda ići pod nekim uslovima da sačuvaju svoju levičarsku ideju i da ne nestane njihovo ime iz političkog spektra. Pretpostavljam da će takav neki uslov imati Ivica Dačić ili njegove kolege iz stranke, možda i neki drugi, ali to su modaliteti koji mogu da se reše. To je politika, tu su uvek pregovori, u politici morate biti spremni na kompromise. Možda će neke partije postati jače pojedinačno u okviru pokreta", kaže Lacmanović.

Inače, funkcioner Socijalističke partije Srbije Novica Tončev izjavio je da ta stranka nije dobila poziv za razgovore o pokretu i da će odluku o eventualnom pristupanju ili nepristupanju doneti stranački organi.

„Prvo moramo da se upoznamo sa platformom i uslovima kako ne bismo dozvolili da se SPS utopi u taj pokret “, rekao je Tončev.

O tome da li Zavetnike vidi u Pokretu za narod i državu, Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da ta stranka vidi sebe u svim formatima u kojima se bude govorilo o očuvanju suvereniteta Kosova i Metohije, porodičnih i drugih vrednosti. Navela je i da pokret, ukoliko bude formiran po pravim vrednostima, može da bude „najozbiljnija i najmasovnija politička organizacija od uvođenja višeparlamentarnog sistema“.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kosovo onlajn da bi Pokret za narod i državu trebalo da napravi vododelnicu u Srbiji vezanu za Kosovo i da će pokazati jasnu razliku u odnosu na one koji su samo deklarativno za očuvanje državnog pravnog statusa Srbije.

On kaže da je jako dugo u Srbiji vidljivo da postoji jedna vrsta ne otvorene podele po pitanju šta i kako u vezi sa Kosovom u budućnosti.

„Vrlo su retki pojedinici koji pričaju da treba priznati nezavisnost Kosova. Imali smo svojevremeno situaciju sa partijom Čedomira Jovanovića i oni su naravno izgubili podršku u javnosti i iz tog razloga niko to danas ne čini javno. Ali, sa druge strane mnogi se zalažu za tu opciju i mislim da bi stvaranje takvog pokreta razotrkrilo namere onih koji takvu vrstu politike zagovaraju. I mislim da je na kraju krajeva vreme da se to učini kada je reč o unutrašnjim stvarima“, kaže Vuletić.

Kako dodaje, bilo bi idealno kada bi pokret činila većina političkih partija i uticajnih pojedinaca, ali i da nema sumnje da će tako i biti.

„Sa druge strane, i što je važnije, na međunarodnom planu bi se pokazalo da li, i u kojoj meri, i ko može u Srbiji na koga da računa kada je reč o pritiscima koji će biti sve intenzivniji tokom ove godine kada je reč o pitanju vezanom za nezavisnost Kosova. U tom smislu, ako se stvori blok koji bi bio dovoljno čvrst i u kom bi bile različite partije, ne samo one koje čine deo vlasti, jer ovo nije pitanje samo vlasti i opozicije već pitanje budućnosti Srbije, onda bi zapravo u velikoj meri bile smanjene šanse da se ti planovi sprovedu. Tako da ovde nije reč ni o čemu drugom nego pre svega o odnosu prema KiM“, kaže naš sagovornik.

Ukoliko bi pokret dobio šire razmere, Vuletić kaže da nema sumnje da bi olakšao poziciju Srbije u pregovorima u Briselu.

„Na kraju krajeva, politike velikih sila se uvek svode na to na koji način da se napravi ili da se pronađe pukotina u entitetu sa kojim se pregovara i to bi sigurno otežalo šanse onima koji pokušavaju da relativno brzo Srbiju privole na, možemo slobodno reći, neku vrstu kapitulacije“, kaže Vuletić.

Borba oko Kosova, ukazuje, ne može da svede samo na pitanje šta je budućnost Kosova, jer svi znamo, dodaje, da čitava stvar najmanje bar od 1974. godine klizi u određenom pravcu.

„Ovde je reč o tome da država i narod pokažu svoju snagu i da se ne dopusti da se ta stvar reši bez ikakvog otpora i uz našu saglasnost“, zaključuje Vuletić.

Pokret za narod i državu, prema oceni programskog direktora Demostata Zorana Panovića biće jedna vrsta novog koalicionog saveza u kom se, što se tiče pitanja Kosova, neće ići u detalje u smislu operativne politike, već će se više tražiti neka vrsta političkog akcionog jedinstva i podrške potezima i pregovorima koje predsednik Vučić bude vodio. 

Na pitanje da li je za očekivati da će oni koji budu zainteresovani da budu deo pokreta imati preduslove vezane za politku koja će se voditi oko Kosova i dijaloga u Briselu, Panović kaže da pitanje "Kosova ima neku svoju dinamiku koja traje dugo i koja je prilično traumatična" i da je teško napraviti politiku koja je do kraja definisana, kao i da nije realno prejudicirati nešto čvrstim zakletvama. 

"Nama u Srbiji je problem što oko Kosova nikada nismo imali jasne unutrašnje konsenzuse, dvotrećinske, da postoji jedan stav iza koga manje-više stoje sve političke partije i da se ne vodi kampanja na toj liniji. Tu zaista postoji jedna vrsta konfuzije koja je loša po srpske nacionalne interese", kaže Panović za Kosovo onlajn. 

Kako ističe, proces pregovora oko Kosova je komplikovan i na njega utiče niz faktora, i domaćih i stranih. 

"Naravno da je cilj Srbije da u datom trenutku iznađe što bolje rešenje i ako može da ono ima političku podršku. Ne znači da samo pokret treba da podrži neko rešenje. Imate situaciju oko Dejtonskog sporazuma kada je većina bitnih opozicionih partija podržala taj sporazum, što je bilo atipično za našu situaciju, ali je procenjeno da je on u interesu srpskog naroda. Tako da ćemo videti kako će se politička scena odrediti ako dođe do ozbiljnijeg dogovora oko Kosova ili ponude rešenja", navodi Panović. 

Direktor Demostata smatra i da je neobično što se iz partija pravi pokret, jer, kaže, obično ide obrnuto - iz pokreta u partiju. 

"Jedan od dobrih razloga što pokret nije ranije napravljen je što u članstvu SNS, to pokazuju naša istraživanja, bolje stoji brend SNS nego nekog maglovitog pokreta, kao što u članstvu SPS bolje stoji brend SPS, što ne znači da određenom motivacionom kampanjom i taj pokret neće dobiti svoju težinu. Nekome je lakše da u njega uđe, SNS će sigurno biti stožer, a pokret može da bude komotno rešenje za manje partije kao što su Pokret socijalista ili Zavetnici, koji imaju specifičnu ideološku težinu", kaže Panović.

Kao ključnu izdvaja poziciju SPS, za koju kaže da je nezgodna jer je pitanje šta će ostati od SPS ako uđu u pokret.

"Oni su Vučiću bitni da prošire podršku vlasti, ali je pitanje šta će ostati od SPS, da li to definitivno znači da ulaze u gravitacionu zonu SNS i da će izgubiti svoju prepoznatljivost? To je, po meni, za njih rizičan potez i to je stvar njihove političke procene", navodi Panović.

Pokret, dodaje, na jedan čudan način može da doprinese i pravljenju "iznuđenog" dvopartizama u Srbiji. 

"Svi koji budu u Vučićevom pokretu, biće u pokretu, a svi koji ne budu, biće u kontrapokretu. Mislim da diferencijacija u Srbiji ide u tom pravcu da će se podeliti bukvalno na dva tabora, što i nije loše", kaže Panović. 

Kao jednu od mogućih tačaka sporenja u budućem pokretu, Predrag Lacmanović vidi, kako kaže, prevelike apetite kojih uvek ima kod nekih ljudi.

"Neko a priori želi odmah određenu poziciju a pitanje je da li je zaslužio. To je nešto što će se dešavati, da će neko hteti mnogo a da prethodno nije pokazao određene kvalitete ili se dokazao u praksi. Verujem da će biti pojedinaca koji će želeti da uđu u pokret a imaće predstavu da treba da dobiju neko posebno mesto. To je slično kao u političkoj stranci. Nekad su apetiti veliki a prostora je malo", ukazuje Lacmanović.