Zašto nema političkog konsenzusa o Kosovu i da li to otežava poziciju Srbije u dijalogu?

Dosadašnji tok kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji zakazane za decembar ponovo je pokazao da političke partije i pokreti ne mogu da ostave po strani svoje ideološke razlike i netrpljivosti lidera da bi se homogenizovale oko ključnog državnog i nacionalnog pitanja, a to je Kosovo. Bez obzira na brojne pokušaje prethodnih godina da se oko ove teme postigne konsenzus, vlast i opozicija nikako da se nađu na istoj nacionalnoj stazi i pokažu jedinstvo, uprkos činjenici da ova predizborna kampanja pada u trenutku dok je bezbednost Srba na Kosovu sve ugroženija, a Beogradu predstoji ozbiljna diplomatska bitka oko evropskog plana za normalizaciju odnosa, u kojoj se lomi sudbina Zajednice srpskih opština. 

Da li je moguće doći do širokog političkog i društvenog konsenzusa oko Kosova? Teoretski da, praktično ne, smatraju sagovornici Kosovo onlajn, koji ukazuju i da odsustvo konsenzusa otežava pozicije Beograda u dijalogu sa Prištinom, ali i narušava sliku Srbije u međunarodnoj areni.  

O tome najbolje svedoče i poruke koje su se u vezi sa ovim pitanjem mogle čuti u dosadašnjem toku predizborne kampanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pre nekoliko dana ponovio je da dok je on na vlasti neće biti priznanja Kosova, da je to otvoreno rekao i u Briselu, poručujući da se su pred Srbijom teški dani i da je potrebno jedinstvo. Opozicija, međutim, iako podeljena kada je reč o tome da li treba podržati ili odbaciti francusko-nemački, odnosno evropski plan, složna je u optužbama na račun vlasti da je svojom politikom "već defakto priznala Kosovo". 

Na političkoj sceni Srbije ne može biti postignut konsenzus o Kosovu jer u proevropskoj opoziciji ima ljudi koji bi voleli da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i formalno prizna Kosovo, da ga to obori sa vlasti i da im onda razočarani birači padnu u krilo, a onda kada dođu na vlast da tom temom ne moraju više uopšte da se bave, poručuje za Kosovo onlajn novinarka Ljiljana Smajlović.

"To se vidi i po tome što taj deo opozicije više nije spreman čak ni da ponavlja ono 'mi nikada nećemo priznati Kosovo'. A još iz Vikiliksa znamo da je Američka ambasada pre 15 godina govorila tadašnjoj Tadićevoj vlasti - vi nemojte da stavljate prepreke pred pregovore a slobodno govorite da nikada nećete priznati Kosovo. To je bilo kad je Amerika priznala Kosovo. Sad smo došli dotle da dosta ljudi u proevropskoj opoziciji neće čak ni tu ritualnu frazu da ponavlja", navodi ona. 

Kada je reč o nacionalnoj, desnoj opoziciji, nastavlja Smajlović, oni se "tobož slažu oko jedne teme, a to je da su protiv francusko-nemačkog sporazuma".

"Ali smo videli da ni oko te jedne teme, oko koje se tobož slažu, nisu u stanju da se politički ujedine. Čini mi se da na neki način to ipak pokazuje da to nije njihova glavna tema, kao što nas uveravaju, da to nije njihov cilj postojanja i da je njihova nada u tome da će ljudi koji se plaše da će Vučić izdati Kosovo nekako njima pritrčati u očajanju što ne znaju gde bi. A da zapravo Kosovo ni njima nije glavna tema", kaže Smajlović, koja smatra da Kosovo neće biti velika tema u kampanji za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 17. decembar, a kamoli da iz toga proistekne bilo kakav nacionalni konsenzus. 

Na pitanje koliko odsustvo političkog jedinstva oko pitanja Kosova otežava pozicije Beograda u dijalogu sa Prištinom, ali i u odnosu na međunarodnu zajednicu, Smajlović kaže da nam u jednu ruku ne otežava, jer "posrednici, odnosno Zapad znaju da Aleksandar Vučić ima kontrolu nad političkom scenom u Srbiji".

"Oni znaju da kad pregovaraju s njim, oni pregovaraju sa Srbijom. I da se neće pojaviti neka politička snaga koja može da ugrozi to što on predstavlja Srbiju. Ali zapravo škodi to što nema nacionalnog konsenzusa. To škodi utisku koji svet ima o nama, to škodi zato što se nikad ne javljaju opozicione stranke da se obrate svojim evropskim saveznicima i prijateljima, da pišu zapadnim medijima, da kritikuju zapadne diplomate koji se pretvaraju da reč Srbi ne poznaju kad je reč o Kosovu", kaže ona.

Navodi primer kada je francuski ambasador na Kosovu nedavno tokom obilaska Novog Brda rekao da je to mesto kom su sve lokalne zajednice doprinele i izbegao da kaže da je to srpski srednjovekovni grad.

"I da je doprinos nekih drugih zajednica pre u tome što su rušile Novo Brdo nego što su mu doprinosile. Prema tome, ljudi koji stvarno imaju saveznike ili bar računaju javno i glasno na svoje saveznike u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, EU, svim međunarodnim telima, oni se ne oglašavaju da brane srpski interes, oni se ne oglašavaju da jačaju naše argumente. I to po meni ostavlja loš utisak i na posrednike. Svima je jasno da neko čuči ovde i čeka da ta stvar nestane pa će onda da se bavi politikom kako zamišlja da je politika da nema Kosova", zaključuje Smajlović. 

Zašto nema političkog konsenzusa oko Kosova je za Srbiju bolno pitanje na koje, nažalost, nisu dale odgovor ni sadašnja ni prethodne ni vlast ni opozicija, smatra politički komentator i novinar Boško Jakšić, i ukazuje da je Kosovo prvorazredno državotvorno pitanje, a ne stranačko, ali da se i dalje doživljava i tretira suprotno.

"I u tome se, čini mi se, krije odgovor zašto nema konsenzusa: Kosovo se doživljava kao stranačko pitanje, koristi se za kritiku vlasti samo radi kritike ili kao argument za njenu promenu i obaranje, bez ozbiljnog razmišljanja i analize da bi trebalo podržati rešenje. Dakle, ne postoji jedan opšti konsenzus oko toga da li treba rešiti kosovsko pitanje i na koji način ga rešiti. Kada bi se uspostavio jedan takav konsenzus, onda bi rešavanje bilo lakše. Međutim, toga nema, i ova predizborna kampanja potvrđuje to jedno tužno stanje stvari da opozicija, čak i građanska, proevropska ne pokazuje neku jasnoću svog stava oko Kosova. Za razliku od ove desne, patriotske opozicije koja ima jasan stav odbijanja apsolutno protivan nameri vlasti i predsednika Aleksandra Vučića da se kosovski problem reši u skladu sa evropskim planom", navodi Jakšić za Kosovo onlajn. 

On ističe i da kampanja za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 17. decembar ponovo pokazuje "normalnost biračkog tela u Srbiji, koje je kao i u većini drugih zemalja pre svega zainteresovano za standard življenja pa onda za sva druga pitanja". 

"Iako je često do sada bila praksa da se Kosovo lansira uoči izbora u vrh tih predizbornih tema, to sada nije slučaj. Čini mi se da bi na skali od 1 do 10 Kosovo bilo negde na polovini te skale. U svakom slučaju, na vrlo važnom mestu, kako i zaslužuje jedan problem koji pritiska ovo društvo decenijama", kaže Jakšić. 

Podseća da je u prošlosti bilo pokušaja da se sprovede nešto što je bilo zamišljeno kao široki nacionalni dijalog oko kosovskog pitanja.

"Godinama, decenijama zastupam stav da je kosovsko pitanje suviše važno da bi bilo prepušteno samo političarima, analitičarima, generalima. U taj dijalog zaista moraju da budu uključeni razni sektori društva, od pomenutih generala, bezbednjaka, do rudarskih inženjera, stručnjaka za elektroprivredu i za vode, predstavnika SPC, kustosa muzeja, dakle, najširi spektar ljudi. Mi smo imali jedan do sada pokušaj koji je bio neuspešan jer je bio pod stranačkom kapom. To pokazuje ponovo da ne postoji ta širina da se okupe predstavnici raznih struka koji imaju šta da kažu oko kosovskog problema, pa da se onda na osnovu toga, te debate, analizom dođe do najboljih rešenja po interese Srbije. Onda se definiše jedan okvir od koga se posle toga ne odstupa. Mi taj okvir nemamo i to je samo izraz stranačke samoljubivosti ili uskopartikularnih stranačkih interesa, koji kada se suoče sa ovako jednim državotvornim pitanjem, onda, nažalost, ne možemo da dođemo do pravog rešenja koje neće biti osporavno i koje neće deliti zemlju već će je objedinjavati", navodi Jakšić.

Na pitanje koliko odsustvo konsenzusa oko Kosova otežava pozicije Beograda u pregovorima sa Prištinom, ali i u odnosima sa EU i SAD, Jakšić smatra da to više otežava pozicije pregovarača, nego što ima uticaja na međunarodnom nivou.

"Međunarodna zajednica ili Zapad isto ima svoje sebične interese i njih samo zanima da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Kako se do toga došlo, da li iza toga stoje svi, to pregovarače na Zapadu i one koji se time bave u Vašingtonu i Briselu mnogo ne zanima", kaže Jakšić.

Dodaje da na domaćoj sceni te podele i te kako imaju uticaja.

"Vidimo kako se menja retorika, pogotovo predizborna. Predsednik Vučić pojačava negativnu retoriku, tvrdeći vrlo rezolutno da Srbija nikada neće priznati Kosovo, da on neće potpisati ni sporazume iz Brisela i Ohrida, da sve to, po njegovim rečima, pada u vodu. Ali je to u funkciji izbora i smirivanja na neki način opozicije i onog dela javnosti koji se protivi rešenju. Iako je svima nama jasno da će se evropski plan aktivirati posle izbora, odnosno posle formiranja nove vlade. Tako da se vidi koliko to ima efekta na naša unutrašnja politička zbivanja", ukazuje Jakšić.

On je stava da bi bilo mnogo bolje "kada bi predsednik Vučić mogao jasno da kaže - ovo je plan za Kosovo, sa njim izlazim na izbore" i oko toga da pokuša da okupi biračko telo.

"Ovako se biračko telo deli, što posle, u narednoj fazi otežava realizaciju sporazuma. Kada se bude formirala vlada i kada se krene konkretnije u realizaciju onoga što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, onda će vladajuća stranka zabeležiti pad popularnosti. Ali sada ona manevrom izbegava da se to dogodi uoči izbora, nego posle izbora ima vremena. U krajnoj liniji, Vučić je rekao da novih izbora nema do 2027. godine, što verujem da nije slučajno, baš zato da bi se stvorio jedan duži vremenski okvir u kojem će se amortizovati očekivano nezadovoljstvo značajnog dela javnosti kada se bude ovo finalizovalo", zaključuje Jakšić. 

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović veruje da među ključnim političkim faktorima u Srbiji oko Kosova postoji neka vrsta, makar prećutnog konsenzusa, ali da on nije previše vidljiv jer, kako ukazuje, stranke procenjuju koliko im stavovi u vezi sa ovim pitanjem donose poena u njihovom biračkom telu. 

Stojanović ne očekuje da će bilo koja stranka u kampanji za decembarske parlamentarne izbore u Srbiji da, kako kaže, "zagrize tu kiselu jabuku i da ide oštrije protiv državne politike koja podrazumeva da je Kosovo pokrajina i da treba da ostane u sastavu Srbije". 

"Koliko znam, nijedna od stranaka u Srbiji nije bila izričito za to da se Kosovo prizna kao nezavisna država. Postoje, međutim, razlike kada je reč o načinu zalaganja za interese Srbije u vezi sa Kosovom, pa bi tako takozvana patriotska struja verovatno želela da primeni neka radikalnija rešenja nego što državna politika u ovom času može da realizuje. Ta radikalnija rešenja takođe mogu da donesu izvesne neprilike u dijalogu sa međunarodnom zajednicom. Jer ovde je taktiziranje takođe politička veština, kupovina vremena, koje je do sada bilo dosta uspešno", kaže Stojanović za Kosovo onlajn. 

To je, dodaje, omogućilo da veliki broj zemalja koje su možda olako prihvatile u jednom trenutku, pod pritiscima moćnih protežera kosovske nezavisnosti, da i one to podrže, sada ta priznanja povlače, što je, kaže Stojanović, veoma važno. 

"Oko kosovske nezavisnosti se može jedino raspravljati, odnosno odlučivati u Savetu bezbednosti ili preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde im je za status posmatrača potrebna dvotrećinska većina. Te većine nema upravo zbog toga što su naša diplomatija, ali i međunarodne okolnosti uticali na to da je u mnogim zemljama sazrelo uverenje da to što su olako prihvatili gaženje međunarodnog prava kad je reč o suverenitetu država može da se obije i njima o glavu. Na primeru, recimo, agresije Rusije na Ukrajinu gde je doveden u pitanje suverenitet jedne zemlje, mnogi su se otreznili", navodi naš sagovornik. 

Podsećajući na pokušaje u prethodnom periodu da se kroz unutrašnji dijalog i posebne sednice parlamenta o Kosovu dođe do konsenzusa oko ove ključne nacionalne teme, Stojanović kaže da možda u tom času nisu bile sazrele sve situacije.

"Previše je bilo varničenja između opozicije i vlasti ne oko same teme, nego se na bilo koju temu koja se otvara front tako pravio. Verujem da se ni tada u tim napadima koji su bili zaista žestoki u skupštini u opoziciji niko nije približavao da izričito kaže da je gotovo, da je Kosovo otuđeno i završena priča", ističe Stojanović.