Kosovo bez konsenzusa ne može u Nato, postoji li „zaobilazni put“ za ulazak u Alijansu?

Stručnjak za spoljnu politiku Najl Gardiner nedavno je u američkom Kongresu izrazio optimizam u pogledu izgleda članstva Kosova u Nato Alijansi. To već godinama unazad tvrde i prištinski zvaničnici. Sagovornici Kosovo onlajn decidni su da je bez koncenzusa svih članica to nemoguće. Ipak, neki od njih ne isključuju mogućnost da se zbog geopolitičkih previranja i u Alijansi pronađe „zaobilazan put“ za prijem.

Piše: Đorđe Barović

Na debati posvećenoj evro-atlantskoj stabilnosti u Kongresu SAD pod nazivom „Procena izazova sa kojima se suočava Nato“ održanoj početkom meseca u Vašingtonu predsedavajući Potkomiteta za Evropu pri Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, kongresmen Kit Self je u delu debate u kojoj se analiziralo šta se može učiniti da se dobije veća stabilnost regiona kroz pristupanje Kosova Natou izjavio da „Kosovo želi da bude član Natoa“, ali da se tome protive četiri države koje su 1999. učestvovale „u odbrani Kosova“.

„Kosovo želi da bude član Natoa. Pa ipak, imamo četiri članice, koje ne priznaju Kosovo, a 1999. godine učestvovale su u odbrani Kosova“, podvukao je on.

Stručnjak za spoljnu politiku Najl Gardiner je izrazio optimizam da je članstvo Kosova u Natou ipak moguće.

„Napravljeni su veliki koraci. Mislim da je bilo mnogo pozitivnih dešavanja. Moraćemo da vidimo kako će se stvari odvijati u narednim mesecima i naredne dve godine. Ali moram da kažem da postoji rastući optimizam za Kosovo u Natou“, rekao je Gardiner.

I zamenica ministra odbrane Albanije Bljerina Abražda smatra da Kosovo treba bezuslovno da se pridruži Natou, ističući da će Albanija uvek podržavati njegove evroatlantske aspiracije.

„Mora se definitivno pridružiti Natou. Ima oružane snage, koje su kompletne, ima suverenitet kao država, ima Ustav, ima sve elemente za ulazak. Naravno, mehanizmi za članstvo su veoma visoki i politički nivo komplikovan iz raznih geopolitičkih razloga“, objasnila je Abražda.

Kosovo ne priznaju četiri članice Natoa: Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka i na osnovu osnivačkih akata ove alijanse to je dovoljno da se ne razmišlja o njenom prijemu.

Reč je o članu 10 Severnoatlantskog ugovora u kome se nedvosmisleno navodi da je za nove članice potrebna jednoglasna odluka.

„Stranke mogu, jednoglasnom odlukom, pozvati bilo koju drugu evropsku državu, koja je u mogućnosti da afirmiše načela ovoga Ugovora i doprinese sigurnosti severnoatlantskog područja, da pristupi ovom Ugovoru“, navodi se u ovom delu dokumenta.

Kriterijumi i presedani

Konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić ističe u razgovoru za Kosovo onlajn da bi članstvo Kosova u Natou bilo presedan, ali i da zbog geopolitičkih previranja ne treba isključiti takav scenario.

„U ovom trenutku, da bi jedna zemlja ušla u Nato potrebno je da ispuni nekoliko uslova. To su politički i vojni i bezbednosni kriterijumi, pravna i tehnička usklađenost, saglasnost svih članica Natoa. Na kraju, ne manje važno i jedino što u ovom trenutku Priština ima, a to je obezbeđenje javne podrške u sopstvenom društvu“, objašnjava Lunić.

Dodaje da Kosovo ne ispunjava ni osnovni kriterijum - da je članica Ujedinjenih Nacija.

„Ukoliko nije priznata kao zemlja i ukoliko bi se u ovom trenutku primila u članstvo Natoa to bi bio presedan koji mislim da Nato neće sebi dozvoliti. Međutim, s obzirom na globalnu geopolitičku situaciju i histeriju praktično širom planete, ne treba isključiti takav scenario“, smatra Lunić.

S druge strane, ističe, Kosovo je obezbedilo podršku najmoćnijih članica Natoa, od SAD do Velike Britanije.

„One se zalažu da Kosovo ne samo ostvari sve kriterijume za osnivanje sopstvenih oružanih snaga, a to će biti 2028, nego i da budu njihovi partneri i članica Natoa“, smatra ovaj analitičar.

Ta ideja je, precizira, trenutno neostvarljiva.

„U ovom trenutku je to neostvarljivo, ali ne trebamo spavati zimski san i držati glavu u pesku. To se može ostvariti u jednom doglednom periodu“, upozorava Lunić.

Upitan na koji način bi Kosovo moglo „prečicom“ u Nato, ovaj analitičar objašnjava da je EU već počela da praktikuje da neke ključne odluke više ne donosi koncenzusom, već kvalifikovanom većinom.

Taj model bi, precizira, mogao da primeni i Nato s obzirom da su četiri članice ove alijanse oštro protiv članstva Kosova.

„Kada u današnjem trenutku geopolitičke krize u svetu jedna organizacija želi da donese nekakve odluke, onda se izbegava koncenzus i odluke se donose kvalifikovanom većinom. Videli smo to na primeru EU, a nema sumnje da će pre ili kasnije tako biti i u Natou. Prema tome, sve one države koje nisu i neće priznati Kosovo mogu samim tim da budu izbegnute u opstruisanju njihovog punopravnog članstva. Ne sumnjam da će se uticajem tako moćnih zemalja poput Vašingtona, Ankare, Londona, Pariza i Berlina , na kraju krajeva to i ostvariti“, kaže Lunić.

Rešenje za Srbiju je da „gleda šta je njen interes i kako ga ostvariti“.

„Nije naš interes da stojimo po strani i da lamentiramo na njihovoj nesposobnosti ili da kao Kalimero govorimo da to nije međunarodna pravda. Moramo nešto raditi“, smatra Lunić.

Posredni modeli

I politički analitičar iz Prištine Mazlum Baraljiju smatra da bi Kosovo, bez obzira na potreban koncenzus svih članica, zbog novih geopolitičkih okolnosti moglo da postane deo Natoa kroz neki od posrednih modela.

„Direktno neće moći u članstvo zbog te prepreke od četiri zemlje koje nisu priznale i zbog toga što sama EU ne priznaje Kosovo kao takvo. Pet država ga ne priznaje. Ali, posrednim putem Kosovo može da unapredi svoj položaj i da bude sposobno u slučaju eventualnih rizika da brani svoju teritoriju“, ističe Baraljiju za Kosovo onlajn.

Smatra da preduslovi za „posredan model“ pristupanja Natou u slučaju Kosova već postoji.

„Očigledno je kada postoji dobra volja i kada užurbane potrebe nameću, geopolitička situacija i međunarodne konstalacije, naravno da se može naći i posredan model da se eventualno unaprede odnosi. Preko Partnerstva za mir može da se Kosovo pridobije zato što je zapravo Kosovo vezano za Nato. Nato je na Kosovu“, kaže Baraljiju.

Dodaje da se Kosovo „dokazalo kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu“, ali i da su Kosovske bezbednosne snage strateški namenjene isključivo za odbranu i da ne nameravaju da bilo koga ugrožavaju.

Kao ključan argument navodi da je Kosovo član Parlamentarne skupštine Natoa.

„Kosovo je već član Parlamentarne skupštine Natoa, a može i da zaključi određene posebne sporazume sa članicama Natoa, kao što se već priprema jedan takav sporazum. Jedan je već zaključen sa Albanijom i sa Hrvatskom. Ali, nije to nauštrp nikoga, niti ikoga ugrožava, odbrambenog je karaktera. Tako da može da se posrednim putem ići dalje, pogotovo što se 2028. godine završava desetogodišnji period kada će KBS ispuniti sve uslove jedne vojske koja bi po duhu i strategiji ispunjavala Nato standarde“, precizira Baraljiju.

„Prosta matematika“

Ipak, viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ocenjuje je da bez obzira na izjave zvaničnika Prištine i pojedinih zapadnih analitičara, ne postoji nikakva šansa da Kosovo postane članica Natoa bez da to podrže i one zemlje koje ne priznaju tu nezavisnost.

„Tu su stvari vrlo proste. Mislim da ne postoji nikakva šansa“, kaže Novaković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Te šanse nisu ni malo veće zbog činjenice da je Kosovo ušlo u Parlamentarnu skupštinu Natoa.

„Ovo telo je neformalnije prirode, nije direktno vezano za Nato, odnosno nije odraz volje vlada Natoa, već je sastavljeno od poslanika i tu se prostom većinom odlučivalo“, objašnjava ovaj analitičar.

Naglašava da u Natou važi pravilo koncenzusa kada je reč o prijemu novih članica.

„Dakle, dok se sve države članice ne slože, tu ne postoje šanse za ulazak Prištine u Severno-atlansku alijansu“, precizirao je Novaković.

Podsetio je da Kosovo nije članica ni programa Partnerstvo za mir koje mnogi označavaju „predvorjem Natoa“.

„Kosovo nije članica ni u ovom programu, tako da je ovo više spekulativna stvar koja dolazi od stručnjaka koji su optumistični, ali da u suštini, dokle se sve članice države ne slože, od toga nema ništa“, zaključuje Novaković.