Muškoljaj: Problem nije u tekstu Ustava, već u nedostatku ustavnog patriotizma

Bivši sudija Ustavnog suda Điljeta Muškoljaj izjavila je da trenutna institucionalna kriza na Kosovu ne proizilazi iz formulacije Ustava, već iz načina na koji se njegove odredbe tumače i sprovode, prenosi Lajmi.

Muškoljaj je kao glavni problem označila nedostatak onoga što naziva „ustavnim patriotizmom”, ističući da se Ustav ne može tumačiti izolovano – pozivanjem samo na jedan član.

„Ne suočavamo se sa problemima u vezi sa formulacijom teksta Ustava; naprotiv, suočavamo se sa veoma ozbiljnim pitanjem – dubokim nedostatkom ustavnog patriotizma”, izjavila je Muškoljaj.

Prema njenim rečima, Ustav se mora tumačiti u celini i u duhu njegovih odredbi, a ne kroz čisto aritmetički pristup.

„Ustav se ne tumači parcijalno – izdvajanjem jednog člana i primenom aritmetičkog tumačenja”, rekla je Muškoljaj, prenosi Lajmi.

Muškoljaj je govorila i o procesu izrade Ustava Kosova, podsećajući na uključenost međunarodnih aktera i nadzor Venecijanske komisije. 

Navela je da je Ustav Kosova izrađen u procesu pod strogim nadzorom međunarodnih predstavnika, te da je dokument prošao posebnu proveru kako bi se osiguralo da ispunjava evropske standarde i principe.

„Međunarodni predstavnici su nadgledali proces izrade, iako su članovi Ustavne komisije bili domaći predstavnici”, izjavila je Muškolaj.

Prema njenim rečima, Ustav nije mogao biti usvojen bez prolaska kroz rigoroznu proveru Venecijanske komisije.

„Venecijanska komisija se fokusirala upravo na pitanja sa kojima se danas suočavamo i dala svoju potvrdu, ocenjujući Ustav Kosova kao uzorni ustav”, rekla je.

Muškoljaj je naglasila da iskustvo demokratskih država pokazuje da samo pisanje ustava nije dovoljno za funkcionisanje ustavne demokratije.

„Slovo Ustava nije dovoljno za pravilno funkcionisanje ustavne demokratije u jednoj zemlji“, izjavila je.

Osvrćući se na trenutnu političku situaciju i poteškoće u uspostavljanju i operacionalizaciji institucija, Muškoljaj je napomenula da su neki od tih problema povezani sa načinom na koji je strukturisan ustavni sistem Kosova. 

Takođe je ukazala na obavezu uključivanja predstavnika manjinskih zajednica u upravljačke institucije, primetivši da to otežava formiranje stabilne većine. 

„Stranka koja pobedi na izborima ne obezbeđuje automatski većinu. Kada govorimo o pobedniku, mislimo na ubedljivog pobednika – onog koji ima 50 odsto plus jedno mesto u parlamentu“, rekla je Muškoljaj.

Naglasila je da u parlamentarnim demokratijama formiranje vlade podrazumeva odgovarajući nivo institucionalne stabilnosti, dok na Kosovu postoje dodatne ustavne formule koje utiču na taj proces.

„U svim zapadnim demokratijama smatra se da formiranje vlade obezbeđuje dovoljnu stabilnost. U demokratiji ne postoji druga formula, a mi ipak imamo dodatne formule – konkretno, obavezu uključivanja predstavnika manjinskih zajednica u vladu“, izjavila je.

Muškoljaj je govorila i o značaju zakletve poslanika i procedurama koje prethode konstituisanju institucija, ističući da zakletva nije samo formalnost.

„Koji je bio prvi korak neophodan da bi Skupština započela proces konstituisanja? Polaganje zakletve. Da li je to bila samo formalnost koju treba obaviti ili zakletva ima stvarni značaj? Zakletva je ozbiljna stvar“, rekla je Muškoljaj. 

Prema njenim rečima, kada je reč o drugim ustavnim pitanjima – poput izbora predsednika – demokratski ustavi predviđaju alternativne mehanizme i puteve u slučaju da se ne postigne početni dogovor.

„Postoje ustavi sa sličnim odredbama za izbor predsednika. Na primer, u početku se zahteva dvotrećinska većina; ako se ona ne postigne i ne pronađe kompromis, postoji i treća opcija”, naglasila je.

U tom kontekstu, Muškoljaj je pozvala da se Ustav posmatra kao koherentna celina i da se poštuje njegov duh, ističući odgovornost političkih i institucionalnih aktera za funkcionisanje ustavne demokratije.