Može li Skupština da izabere novog predsednika Kosova za 34 dana?

Poslanici kosovskog parlamenta posle odluke Ustavnog suda imaju 34 dana na raspolaganju da pokušaju da izaberu novog predsednika Kosova, a šanse za dogovor vlasti i opozicije su minimalne, mišljenja su sagovornici Kosovo onlajna. Izvesnije je, ocenjuju, da će se po isteku roka koji je dao sud ići na nove izbore. Ukazuju i na moguću novu tačku sporenja oko pitanja da li se prekinuta sednica parlamenta 5. marta o izboru predsednika nastavlja gde je stala, sa istim predloženim kandidatima.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Najveće albanske stranke po objavljivanju odluke Ustavnog suda nisu apriori odbacile mogućnost da se za 34 dana postigne dogovor o novom predsedniku, ali zasad ne nude rešenja kako da se postigne kompromis, već lopticu odgovornosti prebacuju jedni drugima.

Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Arberije Nagavci poručila je da novi izbori nisu potrebni, jer se, po njenoj oceni, očekuje isti rezultat. 

„Ovo je vreme kada treba ostaviti sve nesuglasice po strani i izabrati predsednika“, rekla je Nagavci.  

I poslanik Demokratske partije Kosova Džavit Haljiti izjavio je da sve stranke i poslanici treba da se angažuju na pronalaženju konsenzusa, ali da je najveća odgovornost na Samoopredeljenju i lideru te stranke Aljbinu Kurtiju.

Da odgovornost ostaje na parlamentarnoj većini, stav je i predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua.

Ukoliko predsednik ne bude izabran, računicu kada bi mogli da budu novi izbori izveo je poslanik Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri. Mogli bi, ocenio je, da se održe sredinom juna.

„Povuci-potegni“

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kadri Krieziju izjavio je za Kosovo onlajn da će u narednom periodu biti „političkih igara“.

„U naredna 34 dana, biće igara, `povuci-potegni`. Samo izbori su rešenje i izlazak iz ove situacije“, mišljenja je Krieziju. 

On ističe da nije siguran da li će Samoopredeljenje imati nove kandidate za predsednika, te da je neophodan kompromis političkih stranaka.

„Nisam siguran ima li Samoopredeljenje nove kandidate. Inače, treba ići sa novim kandidatima, zbog kompromisa političkih stranaka“, naveo je on.

Još jedno pitanje za Ustavni sud?

Pitanje da li su kandidature predstavnika Samoopredeljenja - Gljauka Konjufce i Fatmire Kolčaku, predstavljene na sednici Skupštine koja je počela 5. marta, i iste večeri prekinuta zbog nedostatka kvoruma, i dalje „važeće“ ili proces kreće ispočetka, prema oceni direktora strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloša Pavkovića, može da bude nova tačka sporenja između partija.

„Ustavni sud nije bio eksplicitan po pitanju da li će se nastaviti sednica Skupštine Kosova sa istim predloženim kandidatima ili poslanici treba da predlože nova imena. Stav Samoopredeljenja je bio da proces nije ni započet. Stoga, po njihovom tumačenju, oni imaju slobodu da krenu sa procesom ispočetka i da predlože nove kandidate. Videćemo da li će tu doći do novog sporenja i možda novog pitanja za Ustavni sud”, istakao je Pavković za Kosovo onlajn.

U slučaju da se prekinuta sednica o izboru predsednika nastavlja, izvesno je da je Samoopredeljenje iskoristilo 60 potpisa poslanika na svoja dva kandidata i da ne može da istakne trećeg, pa bi novo ime moglo da se pojavi samo ako bi se druge političke opcije udružile i sakupile 30 potpisa. 

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenjuje da nije realno da bilo koja politička opcija može da skupi 30 potpisa, da kandiduje nekog kandidata i da on dobije i većinu i dvotrećinski kvorum unutar aktuelnog rasporeda poslaničkih mesta. 

Takođe nije optimista da mogu biti izabrani već ponuđeni kandidati Konjufca ili Kolčaku.

„To je već jednom probano. Nije se uspelo. U međuvremenu desile su se situacije koje su dalje odvojile političke subjekte jedne od drugih, tako da nema osnova za bilo kakvu saradnju po tom pitanju. Iskreno ne verujem da je moguće izabrati predsednika u ovakvom parlamentu i da je najverovatnije da ćemo gledati novi krug parlamentarnih izbora na Kosovu“, naveo je Mijačić za Kosovo onlajn.

Saradnik NVO Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka takođe ocenjuje da je i pored odluke Ustavnog suda da omogući dodatni rok za izbor predsednika Kosova, i dalje realniji scenario raspisivanje vanrednih izbora nego postizanje dogovora.

„Ne vidimo da se išta značajnije promenilo na političkoj sceni u smislu nekog dogovora koji bi trebalo da nastane. Videli smo određene turbulencije na relaciji Kurti–Osmani i sada je pitanje da li Osmani formira ili je već postala deo nekog novog bloka, kao i da li će je neko drugi podržati u kandidaturi za predsednicu. Međutim, ni jedan ni drugi blok u ovom trenutku nemaju mogućnost da samostalno obezbede kvorum, naročito kada je reč o prvom i drugom glasanju, a upitno je čak i za treće, i da izaberu predsednika. To znači da obe strane faktički mogu da nastave da bojkotuju rad te posebne sednice, kao što se desilo i 5. marta, kada nije uspeo prvi pokušaj jer poslanici opozicije nisu prisustvovali sednici. Tako da i dalje možemo da imamo taj problem“, naveo je Šljuka za Kosovo onlajn.

Kome odgovaraju izbori?

U ovom trenutku, prema oceni Šljuke, izbori ne odgovaraju nužno vladajućoj strani, ali mogu biti šansa za opoziciju ukoliko nastupi jedinstveno.

„Biće važno i to što bi izbori mogli biti održani pre leta, odnosno pre dolaska dijaspore, što potencijalno može da utiče na rezultat. Poznato je da prisustvo dijaspore može da utiče na izborne rezultate, pa bi njen izostanak mogao da oslabi podršku Samoopredeljenju. Kurtiju izbori verovatno ne odgovaraju, jer je teško ponoviti prethodni rezultat, dok s druge strane to može da odgovara opoziciji, ali pod uslovom da nastupi jedinstveno“, smatra Šljuka.

Konačan ishod, zaključuje, zavisiće i od eventualnog objedinjavanja opozicije.

„Važno je pitanje da li će Osmani uspeti da formira širi blok, eventualno sa strankama poput DSK i ABK, odnosno da li će doći do ukrupnjavanja opozicije. Od toga će zavisiti kome će više odgovarati izlazak na izbore“, ukazuje Šljuka.

Na pitanje da li veruje da će stranke uspeti da se dogovore i izaberu predsednika, Pavković ističe da lako može da se desi da Kurti ne bude za kompromis.

„To je jako teško proceniti u ovom trenutku jer je Kurti dosta rigidan i čvrstog stava i vrlo lako može da se desi da on ne bude otvoren za bilo kakav kompromis sa opozicionim strankama. Sa druge strane i opozicija može opet da mu ne da kvorum, zbog čega bi se išlo na parlamentarne izbore. S druge strane, verovatno će bitan faktor biti sama procena Kurtija kako bi potencijalno prošao na novim izborima. U skladu sa tim bi zapravo doneo odluku da li da ulazi u pregovore sa opozicionim strankama ili ne”, zaključuje Pavković.

Obrazloženje suda

Inače, juče saopštena odluka Ustavnog suda doneta je po žalbi poslanika Samoopredeljenja i Vlade Kosova, zbog dekreta predsednice Vjose Osmani od 6. marta kojim je raspustila Skupštinu jer novi predsednik Kosova nije izabran 30 dana pre isteka mandata aktuelnog. 

Ustavni sud je presudio da ovaj dekret ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i da poslanici imaju 34 dana da završe postupak za izbor predsednika. U slučaju da Skupština ne uspe da izabere predsednika u ovom roku Skupština će, stoji u odluci suda, biti raspuštena i prevremeni izbori održaće se u roku od 45 dana.  

Do brojke od 34 dana došlo se, pozivanjem na član 82. Ustava, koji predviđa da se Skupština raspušta u slučaju „ukoliko se u roku od 60 dana, od dana započinjanja procedure izbora, ne izabere predsednik“.

„Sud ocenjuje da Skupština nije uspela da iskoristi rok od 60 dana za izbor predsednika. Shodno tome, i u kontekstu neophodnosti nastavka funkcionisanja državnih institucija, predsednika i Skupštine, Sud ocenjuje da Skupština ima još 34 dana na raspolaganju da nastavi i okonča postupak izbora novog predsednika“, navodi se odluci.