Na koji način bi proširenje Saveta bezbednosti uticalo na pitanje Kosova u UN?

Moguće proširenje stalnog sastava Saveta bezbednosti, na koje su proteklih dana u Njujorku pozvali pojedini lideri velikih sila, moglo bi da bude značajno i kada je reč o pitanju Kosova, jer ni za Prištinu ni za Beograd nije nevažno da li će se i kako eventualno promeniti odnos snaga u ovom telu ključne međunarodne organizacije.

Sagovornici Kosovo onlajn smatraju da je malo verovatno da će do reforme Saveta bezbednosti doći, bar ne u nekom kraćem roku, i poručuju da će se oko toga tek voditi bitke između "velikih", koji ne žele da se odreknu prava veta, a da Srbija treba da bude strpljiva.

Pitanje reforme UN na 78. Generalnoj skupštini koja se održava u Njujorku otvorio je američki predsednik Džozef Bajden, koji je rekao da SAD održavaju ozbiljne konsultacije sa mnogim državama članicama UN o proširenju Saveta bezbednosti, dodajući da je potrebno "više glasova i više predloga na stolu" jer UN moraju da nastave da čuvaju mir, sprečavaju sukobe i ublažavaju ljudsku patnju.

Za reformu Saveta bezbednosti UN, u govoru na Ist Riveru založio se i nemački kancelar Olaf Šolc, po kome bi trebalo uskratiti pravo veta da se ta reforma spreči. On smatra da je sastav Saveta bezbednosti, koji ima pet stalnih članica, SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju – zastareo, i da Afrika zaslužuje veću težinu, kao i Azija i Latinska Amerika. 

Da je Savetu bezbednosti potreban "remont" kako bi se maksimalizovala njegova efikasnost, izjavio je ovih dana i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ali nije konkretno naveo šta Moskva podrazumeva pod "transformacijom".

Ranije ove godine, na ovu temu se izjasnio i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, rekavši da poredak koji ograničava sudbinu čovečanstva na pet zemalja nije održiv. On je takođe pozvao na sveobuhvatnu reformu SB. 

Inače, Savet bezbednosti UN trenutno ima pet stalnih članica: Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu, SAD i Francusku koje imaju pravo veta. Deset nestalnih članica SB biraju se po regionalnom principu na mandat od dve godine.

Kao potencijalne nove članice SB do sada su se pominjali Brazil, Indija, Japan, ali i Nemačka.

Bivši američki ambasador u Beograd Vilijam Montgomeri poručio je za Kosovo onlajn da su posle Drugog svetskog rata formirane brojne međunarodne organizacije, poput UN i Svetske banke koje se, takve kakve su, više "ne uklapaju" u današnju situaciju u svetu.

"Ideja da pet zemalja, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija budu stalne članice Saveta bezbednosti, sa pravom veta, čini UN irelevantnim danas. Kada pogledate bilo koje važno međunarodno pitanje, UN je irelevantna, jer svaka od članica SB ima pravo veta. Ako želimo da UN funkcionišu, svi mi koji imamo pravo veta trebalo bi toga da se odreknemo", navodi Montgomeri.

On nema dilemu da su sve ove države "krive što koriste pravo veta za svoje ciljeve i interese, a ne da bi UN bile efikasnije".

"Treba da promenimo sistem, da se otarasimo moći veta i treba da učinimo da UN reflektuje današnji svet a ne svet iz 1945. godine. To znači uvođenje velikih zemalja, poput Brazila, Indije, Japana i drugih u ceo proces. Problem je što ni to ne garantuje da će stvari funkcionisati, jer sve ove zemlje imaju svoje interese. Zato niko ne bi trebalo da ima mogućnost veta. Dok se ne otarasimo veta, UN će nastaviti da budu beznačajne i to je realnost", zaključuje Montgomeri. 

Novinarka Ljiljana Smajlović ocenila je za Kosovo onlajn da su veće šanse da se Ujedinjene nacije raspadnu nego da se proširi stalni sastav Saveta bezbednosti. 

"Naravno da se većina sveta slaže da to treba menjati, da je stalni sastav Saveta bezbednosti, rezultat rata i pobednici su uglavnom dobili pravo veta, tu su većinom belci, a ostatak sveta nisu većinom belci, tu nema Južne Amerike, nema Bliskog Istoka, Afrike, nema velikih sila poput Indije i Brazila, koje su svoju političku i ekonomsku moć razvile tek posle Drugog svetskog rata", kaže Smajlović.

Podseća da među stalnim članicama SB nije ni EU i dodaje su svi primetili da "Francuskoj ne pada na pamet da svoje mesto u SB ustupi EU, kao i da je Velikoj Britaniji je to "još manje padalo na pamet" čak i pre Bregzita". 

"Po mom mišljenju Amerikanci to sada ponovo 'guraju' ne zato što misle da je to realno, nego zato što je to dobro za izolaciju Rusije. Kada američki državni sekretar Entoni Blinken, prvog dana u SB govoreći o ukrajinskom ratu, kaže to je rat u kome postoji agresor i postoji žrtva, većina sveta u sebi kaže da je to tačno, samo što u svakom ratu postoji agresor i žrtva, a vi ste nebrojeno puta bili agresori, a niste snosili nikakve posledice. Prva ja to pomislim, pa šta mislite šta pomisle u Vijetnamu, Iraku, Avganistanu, Libiji, Iranu", kaže Smajlović. 

Ocenjuje da nema načina da se proširi sastav stalnih članica SB. 

"Proširenje stalnog sastava ne može da dođe ni na dnevni red, snaga veta to može da blokira", kaže ona. 

Smajlović dodaje da bi se Srbiji "dopadalo da uđu Indija i Brazil", koje ne priznaju Kosovo, u prošireni sastav stalnih članica SB.

"Ali o tome je čak nerealno razgovarati sada. Drugo, vi ne znate šta se desi sa zemljom koja postane takođe velesila u smislu veta. Recimo da Brazil i Indija dobiju pravo veta, one odmah pogledaju koga ima više sa snagom veta i kažu - dobro Srbija nam je važna, ali nije nam toliko važna koliko je važan Kašmir ili nešto drugo. Mislim da tu ne treba ići po automatizmu. Na prvi pogled nama bi to savršeno odgovaralo, ali šta mi znamo kako bi se pregrupisale velike sile sa pravom veta", kaže Smajlović.

Podseća da se ulaganje prava veta menjalo tokom vremena. 

"Do kraja Hladnog rata mislim da su Amerikanci najviše ulagali veto. Kada se završio Hladni rat, jedno vreme uopšte nije bilo veta, sećate se nije bilo veta na sankcije protiv Jugoslavije. A onda su oni koji su izašli sa kraćim krajem u Hladnom ratu počeli da ulažu veto da zaštite svoje interese. Znamo da je Kina ranije ulagala veto samo u retkim slučajevima kada je smatrala da je njena nacionalna bezbednost ugrožena, a sada je počela ponekada da se pridružuje ruskom vetu i kada nije njena bezbednost ugrožena. Tako da mi ne znamo kako bi se te zemlje pregrupisale, ako bi nastao neki novi blok i to je razlog zbog kog mislim da do toga neće doći", rekla je Smajlović.

Ona je dodala da sve krizne situacije u svetu na prvi pogled rešavaju samo velesile. 

"Ali vidite u rusko-ukrajinskom sukobu da niko ništa ne može ni Rusiji, ni Ukrajini. Ukrajina ima zaštitu SAD, Rusija ima pravo veta u SB, ali ovo nije prvi konflikt koji ne može da bude rešen u UN i jasno je da će svi konflikti, koje mi zovemo proksikonflikti, ratovi preko posrednika ostajati nerešeni. Tu nema moći UN, jer su to konflikti velikih sila i dok se one ne dogovore, nema rešenja. Zato očekujem da neko popusti i da ipak dođe do nekog primirja, mada se to u ovom momentu čini nemoguće. S druge strane, postoje naznake da bi moglo da dođe do nekog primirja koje bi možda moglo u SB da postane deo neke rezolucije i odluke, ali to je u momentu kada se Amerikanci i Rusi odluče da oko nečega mogu da se dogovore", kaže Smajlović. 

Dodaje da Srbija već ima sličnu priču kada je reč o Kosovu, i podseća na značaj Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. 

"Mi već imamo sličnu priču sa Kosovom. Naša Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN je jedina koja ne mora da se obnavlja. Rusi na koje smo ljuti što toliko puta nisu uložili veto, ovde su nam ipak pružili neku šansu, jer je jasno da se ništa ne može promeniti bez njihove eksplicitne podrške. I taj zahtev da mora svaka promena statusa Kosova u UN da ima saglasnost svih pet članica SB, to je naša jedina karta i bez nje ne bismo imali džokera. To je naš džoker i naša jedina zaštita", kaže. 

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović ocenio je za Kosovo onlajn da će, u slučaju da dođe do proširenja stalnog sastava Saveta bezbednosti novim članicama, to biti dug i neizvestan proces, a da je Srbiji u toj situaciji potrebno strpljenje. 

"Srbija dotle treba da izdrži, jer to nije skoriji datum, to je ideja koja je puštena i koja će tražiti dugu obradu, razradu i dogovaranje, ta ideja je stara nekoliko decenija i nije se maklo s tim. Sada se ide korak dalje, da se ako je ikako moguće oslabi položaj Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti. To je ideja koja prvo treba da zameša stvari, pa onda da ih raščisti i izvuče nešto što bi odgovaralo nekom. Sve velike sile će nastojati da sačuvaju svoj interes", kaže Jovanović. 

Dodaje da, pre svega pobednici, u Drugom svetskom ratu neće hteti da izgube privilegovane pozicije, jer one imaju veće pravo glasa od drugih - pravo veta. 

Kada je reč o Indiji, Brazilu, afričkim zemljama, koje su sve značajnije, Jovanović navodi da će mnoge od njih kucati na vrata SB. 

"Recimo Nigerija koja je najveća zemlja, Etiopija, Egipat moraće da budu zastupljene. Sa druge strane, Brazil kao daleko najjača država Latinske Amerike sigurno da ne sme biti mimoiđena, a moguće je da će se tu naći i Indonezija, koja je demografski i ekonomski važna. Biće i drugih zemalja, kao što su Turska i Iran, koje kucaju na ta vrata. Biće to velika borba koja sve to može da uspori, a možda i zaustavi, smatra Jovanović. 

On navodi da je ipak bolje da bude više odlučujućih glasova stalnih članova SB.

"Do sada je Amerika imala dominaciju i samo su dve zemlje koje se povremeno mogu pojaviti kao suprotne, a to su Rusija i Kina.  Ako bi ove druge zemlje ušle, to bi se promenilo. Zato će biti borba i Amerika će insistirati da uđu zemlje koje su njoj naklonjenije. S druge strane, pritisak novih centara moći će biti toliki da će postati nezaustavljiv. Ne možete vi lišiti da Afrika bude zastupljena sa jednom ili dve zemlje, to je moćan kontinent. Iz Azije, pored Indije i Indonezije, kao kandidati mogu da se pojave Turska i Iran, možda će neka arapska zemlja zbog finansijske moći želeti da bude konkurent", navodi Jovanović. 

Dodaje da sve to ukazuje da će ta stvar da bude neizvesna i dugotrajna. 

"U međuvremenu treba živeti i preživeti kada govorimo o Srbiji. Mi smo na udaru neprincipijelne politike zapadnih sila koje su prvo proizvele agresiju na našu zemlju pa su odvojile Kosovo od nas i napravile ga državom, priznale ga i vrše pritisak na sve, a najviše na nas da i mi to prihvatimo. To je cinizam na kub, jer su oni u sukcesiji napravili više protivpravnih radnji koje zapanjuju, ali izgleda oni mnogo ne haju za to. Za njih je pravno sve ono što je i korisno pa bilo to i kršenje prava. I oni će nastaviti s tim sve dok se svet ne uredi na principijelnijim osnovama, dok sve zemlje velike i male ne budu morale isto da poštuju principe. Znači, mi moramo da preživimo do tada", kazao je Jovanović. 

Ocenjuje da Srbija ima politiku koja joj dopušta tu mogućnost ne samo što je nezavisna i neutralna i zato što je afirmisanija sa poletnom ekonomijom i razuđenim odnosima u svetu, nego i zbog dinamičnog odnosa snaga u svetu koji ne dopušta nijednoj velikoj zemlji da jednostrano deluje bez vođenja računa o širim posledicama. 

Kaže da su pred Srbijom izazovi, ali da je važno da bude hrabra i principijelna. 

"Mi treba da sačuvamo živce, insistiramo na našem pravu, a bez nas takozvano nezavisno Kosovo ne može nikada da bude prihvaćeno u Ujedinjenim nacijama, jer matična zemlja nije dala saglasnost za odvajanje dela teritorije, radi poklanjanja manjini. S druge strane, ima nešto što naša strana nedovoljno ističe, a to je mi smo primljeni u UN sa Crnom Gorom u našim republičkim granicama, jer drugačije nismo ni mogli posle poništenja poslednje zajedničke države", kaže. 

Kako objašnjava, republičke granice su tada postale državne granice, a Srbija je u UN primljena sa Kosovom kao integralnim delom.

"Sada kada se odnosi u svetu menjaju,  mi treba da budemo hrabri i principijelno čvrsti ,a ne uplašeni i da čekamo rezultate tih promena", zaključio je Jovanović.    

I docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da bi procedura reforme Saveta bezbednosti, odnosno reforme prava veta bila komplikovana, jer oko toga ne postoji saglasnost između pet trenutno stalnih članica.

"Znači, taj Savet bezbednosti bi od 15 članica verovatno mogao da ima u budućnosti više od 10 stalnih članica, ali to je sve na nivou teorije, zato što je vrlo komplikovana procedura. Potrebno je da dve trećine članica Ujedinjenih nacija plus svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti glasaju za te promene, ratifikuju to u svojim zemljama, pa onda možemo da menjamo povelju Ujedinjenih nacija i prihvatamo nove članice, ali u ovim međunarodnim konstelacijama to deluje kao nemoguća misija i možda će Ujedinjene nacije, nažalost, imati sudbinu Lige naroda", poručuje Surlić.