Na Kosovu dve vojske - Kfor i KBS, Rezoluciju 1244 UN svi zaboravili

Prema Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija Kfor bi trebalo da bude jedina oružana snaga na Kosovu, ali realnost na terenu je drugačija. Kosovske bezbednosne snage možda na "papiru nisu vojska", ali po opremi, ljudstvu i ulaganjima otkako je Aljbin Kurti na vlasti u Prištini one to jesu.

Bespilotne letelice, minobacači, oklopna vozila, zajedničke vežbe s drugim vojskama, misije u Kuvajtu i na Malvinima, obuka kadra u akademijama u Turskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, SAD...

Jedino što je još preostalo jeste raspoređivanje KBS i na severu Kosova, za šta im je i dalje potrebna dozvola komandanta Kfora. 

Vojni analitičar Vlada Radulović za Kosovo onlajn kaže da što se tiče procesa naoružanja Kosovskih bezbednosnih snaga i onoga što Priština teži da uspostavii de facto i de jure, to je vojska Kosova.

"Oni se nalaze u tom procesu već nekoliko godina unazad, odnosno od kraja 2018. godine. U skladu sa tim uslovno rečeno te neke tri faze, kako su u Prištini proklamovali bilo je i za očekivati da se do nekih kokretnih nabavki i pomaka dođe, u ovom periodu nakon 2022. godine. Iz te perspektive posmatrano oni samo rade na tome što su ranije isplanirali", kaže Radulović i nastavlja.

"Imaju pomoć iz inostrantsva bez koje to ne bi mogli da realizuju i pored toga što se nekako uvek upire prstom na SAD, ja bih rekao da to nije najispravniji pristup. Čini mi se da mnogo više i imam razloga zašto to tvrdim, mnogo više pomoći daje Turska, a onda potom i Velika Britanija, a ne bih ni Nemačku izostavio".

Radulović smatra da Turska prednjači u "pomoći KBS" , između ostalog po pitanju oklopnih vozila, lakih taktičkih vozila, pa čak i nekih ubojnih sredstava, sistema poput minobacača kalibra 120 mm.

"Priština ni po jednom  dokumetu niti sporazumu ne bi mogla da ima svoje oružane snage ,a vidimo da su oni u tome odmakli daleko. Suštinski se neće promeniti ništa, jer ne možete porediti šta god Priština imala sa Vojskom Srbije to je daleko od poređenja. Ali da li naoružavanje KBS menja situaciju na terenu, menja, jer nije isto kada imate određene snage bezbednosti kao ranije Kosovski zaštitni korpus ili kako god i već sada kada imate neke minobacače, sredstva za protivoklopnu borbu i kada potencijalno imate i lake prenosne sisteme protivvazdušne odbrane za dejstva po avionima u niskom letu ili helikopterima na primer. To već sada menja stvari na terenu, ali nije od nekog suštinskog straha koji bi trebalo da zabrine nekoga u Beogradu"

S druge strane, stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši smatra da nema razloga za bojazan podsećajući da KBS nema ofanzivna, već odbrambena dejstva.

Ibiši napominje da su KBS u fazi tranzicije i da su ulaganja normalna stvar.

„Potreban je porast i u brojnom stanju, shodno tome kako je to tranzicijom predviđeno, tako i opreme i naoružanja. Prema tome, neophodno je i da se procenat budžetskih dodataka poveća, kao što je to premijer i naveo, i to nije samo naoružanje, već i oprema, infrastruktura pa i dodaci za regrutaciju, edukaciju, opremu i druge logističke potrebe za ljudstvo gde je jednostavno došlo do podizanja broja shodno odluci Vlade, odnosno usvajanju plana tranzicije od 10 godina“, rekao je Ibiši za Kosovo onlajn.

On ističe da region ne treba da bude u panici zbog toga napominjući de je Kfor zadužen za bezbednost na Kosovu, a isto tako ističe da ne misli da će KBS krenuti sa težim naoružanjem.

„Kosovske bezbednosne snage nemaju prerogative za ofanzivna dejstva, već više za odbrambena dejstva u slučaju nekog hipotetičkog napada. Prema tome, sve su to sredstva koja ne podrazumevaju ni haubice, ni ofanzivnu avijaciju ili druge raketne sisteme, nego su oslonjeni na defanzivna dejstva, odbrambena dejstva“, ističe Ibiši.

Kosovski parlament je 14. decembra 2018. godine, sa 106 glasova za i jednim uzdržanim usvojio tri zakona kojima se menja mandat Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, a Ibiši ističe da je KBS već vojska.