Najava formiranja zajedničkih vojnih snaga Albanije i Kosova - Kurtijev adut u predizbornoj kampanji ili nova realnost?

Kosovo planira stvaranje zajedničke vojne jedinice sa Albanijom, barem tako tvrdi premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti. Na njegovu najavu od pre nekoliko dana Tirana i dalje ćuti, nije se oglašavao ni Nato, dok su iz Beograda stigle osude. Ostaje nejasno ukoliko se takva jedinica zaista bude formirala - sastavljena od pripadnika Oružanih snaga Albanje i KBS kakva će imati ovlašćenja, da li će delovati na prostoru Albanije i Kosova, da li će se smatrati delom Natoa ako bude uključena u oružani sukob... Za sagovornike Kosovo onlajna najava Kurtija je pre svega politička i u svrhu predizborne kampanje.

Piše: Veljko Nestorović 

Istina je da Oružane snage Albanije i KBS sarađuju, sprovode zajedničke vežbe, ali formiranje zajedničke jedinice bi predstavljalo nešto zaista drugo.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović za Kosovo onlajn navodi da je u pitanju samo još jedna izjava Kurtija u okviru predizborne kampanje. 

„To je jedan spisak lepih želja. Činjenica da Kosovo i Albanija verovatno mogu da formiraju tu neku jedinicu je realna mogućnost. Ali mislim da to, sa jedne strane, apsolutno nema nikakve bezbednostne posledice. A sa druge strane, više vidim to kao taj pokušaj da se još jednom pokaže da si ti vođa na Kosovu. Dakle, politička priča. Činjenica je da je ovo na tragu saveza koji je nedavno sklopljen između Kosova, Hrvatske i Albanije, tako može se reći da je to neka operativizacija tog saveza. U suštini, moje duboko uverenje je da sa strane srpske zajednice na KiM, ali i srpske države tu nema prostora ni za kakav strah, ni za neku bojazan, ali treba biti svestan da se to dešava i pripremiti kontramere“, smatra Vujinović.

On navodi i da je sklapanje saveza iz marta meseca pre svega politička poruka Beogradu.

„Zanimljivo savez Kosova, Albanije i Hrvatske ni posredno, ni direktno nije imenovao Srbiju kao nekoga ko je cilj tog saveza, a ova deklaracija Slovenije i Hrvatske je navela da želi da očuva mir na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini. Samim tim posredno je upućena protiv Srbije. To jeste dalja operativizacija ovog sporazuma iz marta meseca, ali ja isto tu ne vidim nikakvu bezbednostnu dinamiku, jer pazite, Slovenija i Hrvatska su članice Natoa. One ne mogu da rade u bezbednosnom smislu van te strukture, dakle ne mogu oni ništa novo da urade. Ovo je neka politička poruka pre svega Republici Srbiji i zvaničnom Beogradu - da gledamo vas i spremni smo za vas. Šta god to to značilo, ja bih to na kraju nazvao onim narodnim, što je babi milo to joj se i snilo, dakle, neki pokušaj akterstva. Mi smo bitni, mi se nešto pitamo, nismo samo objekat evropske politike, svetske politike, globalne politike. Pokušaj da li za unutrašnju upotrebu ili za spoljnu upotrebu ili regionalnu upotrebu, da se pokaže da ste bitni. Jer ako ste u Nato savezu koji je jedan kroz jedan odbrambeni savez i vojni savez, šta će vam bilo koji drugi savez? Da li to znači da ne verujete Nato savezu? Da li je to možda poruka Hrvatske, Slovenije, Albanije da ne veruju recimo SAD i da oni žele neku svoju novu vojnu alijansu?“, kaže on.

Redon Ćiriazi, stručnjak za pitanja bezbednosti i odbrane za Kosovo onlajn kaže da za stvaranje zajedničkih vojnih snaga između Albanije i Kosova postoje prepreke u pravnom, tehničkom i diplomatskom smislu. 

“Mislim da su tvrdnje koje je izneo gospodin Kurti donekle preuveličane. Trenutno znamo da je Kosovo uložilo neke investicije u oblast bezbednosti i videli smo relativno veliko povećanje budžeta. Ako ga uporedimo sa 2018. godinom, kada je budžet za odbranu bio oko 53 miliona evra, a zatim 2021. godine do 100 ili 120 miliona evra, dok budžet za 2025. godinu ide na 208 miliona evra. Vidimo da postoji veoma veliko povećanje budžeta kosovskih bezbednosnih snaga. Uprkos tome, stvaranje zajedničkih vojnih snaga između Albanije i Kosova, mislim, ima neke prepreke, kako u pravnom, tako i u diplomatskom i tehničkom smislu. Mislim da bi zaključak trebalo da bude da je ovo više politička izjava, možda i vođena trenutnom krizom kroz koju prolazi sadašnja vlada, i očekivanjima koja birači gospodina Kurtija mogu imati za povećani patriotizam, ili čak nacionalizam koji bi nesumnjivo obezbedio više glasova na predstojećim izborima”.

Ćiriazi dalje ističe da se stvaranje zajedničke vojne jedinice ne vrši javnim naređenjima, već diplomatskim putem, pravnim promenama i naravno praćenjem rigoroznog tehničkog procesa.

„Hajde da napravimo analizu o tome. Veoma je važno koordinirati akcije sa međunarodnim faktorom, odnosno u diplomatskom aspektu. To treba učiniti sa Evropskom unijom, SAD, ali i sa Natoom. Znamo da je prioritet broj 1 ovih zemalja stabilnost u regionu, održavanje mira i sprečavanje bezbednosnih kriza, koje mogu proizaći iz elemenata nepredvidivosti poput ovih izjava. To znači da moramo veoma naporno raditi na političkom i diplomatskom nivou, kako bi svaki takav sporazum imao odobrenje međunarodne zajednice. Ovo je apsolutno neophodno. Ovo, takođe i za nastavak dijaloga. Moramo shvatiti da takve vesti ne bi bile dobro prihvaćene od strane Srbije. Videli smo reakcije srpskih medija, koje su bile trenutne i nisu bile nimalo zadovoljne. To vas navodi na pomisao da bi takav potez doveo do još veće blokade od strane Srbije za nastavak dijaloga, i mislim da u ovom trenutku Kosovo nije zainteresovano da se još više izoluje i zaustavi ovaj proces dijaloga, već je zainteresovano za što veću saradnju. Dakle, koordinacija sa međunarodnim faktorom služi kao „sunđer“ koji olakšava put dijaloga, a ne podstiče dalje bezbednosne krize“, kaže on.

O tome šta je potrebno da bi Albanija prihvatila pomenutu inicijativu koja je došla od kosovskog premijera u tehničkom mandatu, Ćiriazi objašnjava.

„Drugo, pravni okvir je važan. Pretpostavimo da se Albanija u principu slaže sa ovim potezom (Kurtija), što mi sigurno ne znamo. Nismo imali nikakvu reakciju Albanije. Trenutno imamo samo izjavu gospodina Kurtija. Da bi albanske oružane snage bile pokrenute, potrebno je odobrenje parlamenta. Za stvaranje takvih specijalnih vojnih jedinica potrebna je apsolutna većina u parlamentu (84 glasa od 140). Recimo da Albanija može to da uradi, ali Kosovo bi imalo veoma teško vreme. Na Kosovu bi ovaj proces bio još teži jer promene u oružanim snagama, snagama bezbednosti Kosova, zahtevaju i odobrenje Kfora, nešto što je potpisano Kumanovskim sporazumom 1999. godine. Treće, mora postojati bilateralni sporazum i kompatibilne strateške tačke. O tome ne samo da nije razgovarano sa Albanijom, već se ovi bilateralni sporazumi ne dešavaju od danas do sutra. Mora postojati kontinuirani proces pregovora. Ovaj sporazum bi značio koji su elementi komande i kontrole. Kakva će biti nadležnost ove zajedničke vojne jedinice? Kakav će status imati, kakve bi bile standardne operativne procedure za ovu jedinicu? Kako bi to uticalo na saradnju koju Kosovo ima sa Natoom, ali i u vezi sa činjenicom da je Albanija članica Natoa? Dakle, ako bi ova jedinica bila uključena u oružani sukob u određenom trenutku, da li bi to značilo da bi Albanija bila uključena u ovaj sukob, a posledično bi i Nato bio uključen, na osnovu člana 5 svoje povelje?”, pita se naš sagovornik.

Istoričar Siniša Vulić ovu inicijativu kroz nastavak politike koju Kurti sprovodi od 2021. godine.

„Takvu poruka pre svega treba tumačiti u smislu jačanja takozvane vojske Kosova, u smislu zaokruživanja procesa njegovog formiranja kroz njeno naoružavanje i kroz obuku njenog osoblja.  Takođe, bilo kakvu ideju o zajedničkoj jedinici sa Vojskom Albanije treba tumačiti kroz velikalbansku politiku koja se sprovodi I kroz ideju ujedinjenja Kosova sa Albanijem u svim mogućim aspektima. To je nešto što je Kurtijeva politika od 2021. To je politika koju on sprovodi još od 2021. i koju je on sprovodi veoma otvoreno i glasno. Mi znamo da na svim mogućim prilikama, na primejima, na svečanostima sa Pripadnicima albanskih zajednica u drugim državama, Predstavnici Prištine prekazuju različitu simboliku koja predstavlja bio siluetu Velike Albanije, Bilo je neke druge simbole koje treba da podsećaju da Albanci u različitim državama čine Jednu celinu sa tendencijom ujedinjenja u jednu političku, a ne samo društvenu celinu. Zbog prirode stvari jednostavno svaka akcija koja ima za cilj podršku afirmaciju kosovske nezavisnosti i afirmaciju njenih oruženih snaga, po prirodi stvari mora biti protiv Srbije, čak i ako Srbija nije njen direktan cilj“, kaže Vulić.