(Ne)komunikacija kosovskih i srpskih institucija: Zašto pitanje funkcionisanja obrazovnih i zdravstvenih ustanova rešava Svečlja?

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja izjavio je da su zdravstvene ustanove u srpskim sredinama na Kosovu, po pitanju regulisanja statusa zdravstvenih ustanova, u komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja Kosova. Demantiji na Svečljinu izjavu stigli su danas od direktora kliničkih centara u Gračanici i Svernoj Mitrovici Bratislava Lazića i Zlatana Eleka, kao i pitanje da li jedan ministar unutrašnjih poslova treba da se bavi pitanjem zdravstva, ili se između redova može pročitati najava za još jednu akciju Prištine, koja, kao ni sve prethodne, neće biti u korist Srba na Kosovu.

Piše: Milena Miladinović

“Srpska zajednica na Kosovu u oblastima obrazovanja i zdravstva, preko opštinskih vlasti, ima dodatna prava i privilegije, te će biti specifično tretirane u odnosu na druge institucije”, rekao je Svečlja u intervjuu za RSE.

Te “privilegovane” institucije, prema njegovim rečima, neće nastaviti da funkcionišu po srpskom sistemu.

”Njihova delatnost će biti definisana unutar zakona Kosova”, dodao je Svečlja.

Dve specifične oblasti - zahtevaju specifičan tretman. O tom tretmanu se, prema Svečljinim rečima, razgovara sa zdravstvenim sistemom koji deluje u opštinama gde su Srbi većina.

“Ministarstvo zdravlja Kosova već vodi neophodne komunikacije sa zdravstvenim sistemom koji deluje u opštinama gde su Srbi većina. Smatram da je potrebna samo pojačana koordinacija između obe strane kako bi sve bilo u okviru zakona. Isto bi trebalo da se odnosi i na obrazovni sistem", poručio je Svečlja.

Demanti

Da postoji komunikacija između institucija zdravstva na Kosovu koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije i kosovskih institucija demantovali su danas director KBC Priština sa privremenim sedištem u Gračanici Bratislav Lazić i direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek.

Lazić je za Kosovo onlajn rekao da institucija na čijem je čelu nema nikakvih kontakata sa pomenutim ministarstvom, kao ni sa kosovskom vladom.

"Mi funkcionišemo u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije, nema nikakvih kontakata sa nekim ko je predstavnik Ministarstva zdravlja u Prištini, takođe nemamo nikakav kontakt sa predstavnicima takozvane vlade u Prištini", poručio je Lazić.

Kako je istakao, zdravstvo nije obast kojom bi jedan ministar unutrašnjih poslova trebalo da se bavi, te da ne razume da li izjavu Svečlje treba shvatiti kao najavu određenih akcija Prištine, koje neće biti pozitivne po srpsku zajednicu.

"Takođe je intigrantno to što izjave vezane za zdravstvo na Kosovu i Metohiji potiču od strane ministra unutrašnjih poslova vlade u Prištini. Ne znam na koji to način da shvatim. Ta oblast nije u nadležnosti ministra unutrašnjih poslova, i ne znam da li to treba shvatiti kao neku vrstu najave određenih momenata, koji neće biti pozitivni za srpsku zajednicu", dodao je Lazić.

Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek iznenađen je izjavom kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje.

„Sa čuđenjem sam juče pročitao izjavu ministra policije gospodina Svečlje u kojoj on izjavljuje da institucije zdravstva koje su u sistemu Republike Srbije komuniciraju sa kosovksim institucijama zdravstva. Do sada nikakve komunikacije nije bilo između ova dva sistema“, rekao je Elek.

Još ga više iznenađuje, kako tvrdi, da o zdravstvu govori ministar policije.

„Ono što još više čudi sve nas je da u zdravstvenom sistemu na teritoriji Kosova i Metohije izjave daje ministar policije koji gotovo nema nikakve dodirne tačke sa zdravstvenim sistemom u kojem mi funkcionišemo“, rekao je Elek.

Neće biti tako lako

O izjavi Svečlje govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je iz Njujrka, odgovarajući na pitanje novinara Kosovo onlajna o izjavi Svečlje da obrazovanje i zdravstvo treba da rade u okviru kosovskih zakona, poručio da se to neće desiti.

"To se neće desiti, oni mogu da dođu, da policija zatvori škole i vrtiće, ali se ovo drugo neće dogoditi. Mi ćemo nastaviti da isplaćujemo plate nastavnicima, radićemo sa decom. Neće im to proći tako lako. Izgleda da je sada promenio kurs, jer ne sme da zauzima most, pa sada se prebacuje na nešto drugo", rekao je Vučić.

Kako je istakao Srbija će uvek pronalaziti rešenje, što izaziva nervozu u Prištini.

"Neka oni rade svoje, mi imamo naše mere i radimo na njima. I u direktnom razgovoru sa našim narodom, uvek ćemo pronalaziti rešenje. To pokazuje kolika je nervoza, i njihova histerija. Oni nemaju o čemu da pričaju osim o Srbima, Srbiji i Beogradu, nemaju ni jednu drugu temu... A o čemu drugom da pričaju? O tome da imaju najrašireniji internet na svetu, pa zato što jedan čovek ima deset svojih najraširenijih srodnika u inostranstvu... Pa kažu imate četiri odsto Srba. Ne, u ovom trenutku, iako ih je malo jer ih progone, imamo osam odsto Srba, zato što nema Albanaca. Oni vole da broje Srbe, ali ne vole da broje Albance...Da ih ne brojim ja, mi smo odradili svoj posao i znamo tačno koliko ima stanovnika, ako nisu u stanju da izbroje neka zatraže pomoć", rekao je Vučić.

Poruka Srbima kroz policijski represivni element

Sagovornici Kosovo onlajna izjavu Svečlje nazivaju indikativnom, ističući da je dijalog u Briselu jedino mesto za rešavanje pitanja funkcionisanja zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, reagujući na izjavu Svečlje da oblasti obrazovanja i zdravstva neće nastaviti da funkcionišu po srpskom sistemu, već će se definisati njihova delatnost unutar zakona Kosova, kaže da je ona pokazatelj na koji način funkcioniše kosovska vlada.

Takve izjave dovodi i u vezu sa predizbornom kampanjom.

"U toku je predizborna kampanja, tako da možemo videti različite izjave ovakvog tipa kao što je bila gospodina Svečlje", kaže Mijačić.

On dodaje da pitanje obrazovnog i zdravstvenog sistema na Kosovu treba rešiti u okviru dijaloga u Briselu, a da kosovska vlada ovakvim izjavama, kroz policijski represivni element, šalje poruku Srbima.

"Valjda bi trebalo da čujemo nešto i od ministra zdravstva i od ministra školstva, a ne da policija reguliše odnose, funkcionisanja tih važnih institucija u srpskim sredinama. I to dovoljno pokazuje kako funkcioniše kosovska vlada, da kroz policijski represivni elemenat šalje poruku kosovskim Srbima da li oni treba da imaju zdravstvo i školstvo i pod kakvim uslovima. Zaista jedna neprimerena izjava. Školstvo i zdravstvo se rešavaju u okviru Briselskog dijaloga, svega onoga što se pregovara između dve strane, svakako je određeno i kosovskim ustavom, Ahtisarijevim planom", ocenjuje Mijačić i navodi da bi ministar policije trebalo da priča o nekim drugim stvarima, a ne o funkcionisanju ove dve institucije u srpskim sredinama.

ZSO kao regulator pitanja školstva i zdravstva

Rešavajući otvorena pitanja poput obrazovnog i zdravtsvenog sistema jednostranim akcijama, Priština pokušava da istisne briselski pregovarački proces, mišljenje je izvršnog direktora NVO "Aktiv" Miodraga Milićevića.

Milićević smatra da bi ta pitanja trebalo da budu regulisana preko Zajednice srpskih opština i sa srpskim stanovništvom na Kosovu.

Kako dodaje, nije prvi put da se takve izjave čuju te da je to presedan, jer su školstvo i zdravstvo delovi Briselskog sporazuma i kroz taj proces bi trebalo da se rešavaju.

"To su sve delovi Briselskog sporazuma i sve je to trebalo da bude deo Zajednice srpskih opština, odnosno regulisano u vidu svih pitanja preko Zajednice srpskih opština i sa srpskim stanovništvom", kaže Milićević. 

Nažalost, ono što posebno zabrinjava, kako kaže Milićević, jeste pasivna reakcija međunarodne zajednice, pogotovu EU koja je morala da bude apsolutno agilnija i proaktivnija u smislu adresiranja ovog pitanja kroz Briselski proces.

Takođe, navodi Milićević, EU je trebalo da agilnije inisistira da se sva ova otvorena pitanja reše upravo na način koji je usaglašen, kako podseća, još davne 2013. godine, a to je zapravo Briselski proces.

Po zakonima Kosova, ali pod upravom ZSO

Politički analitičar Visar Imeri, sa druge strane, smatra sve institucije na Kosovu treba da rade po kosovskim zakonima, i da je to najbolje rešenje.

Imeri je naveo da Zajednica srpskih optšina predviđena statutom EU, predviđa kako treba da se registruju škole, bolnice, ceo zdravstveni i obrazovni sistem, da budu po zakonima Kosova, ali pod upravom ZSO.

„To je najveća odgovornost koju će ZSO imati, ja sam za dijalog i mislim da je to najbolji put, da se formiranjem ZSO reše sva ova pitanja, vezano za škole, bolnice, upotrebu dinara, sve ono o čemu se sada govori. Sva otvorena pitanja sa srpskom zajednicom na Kosovu treba rešiti kroz ZSO. Ministar kaže da će to biti rešeno po zakonima Kosova što znači da je to trebalo srediti putem dijaloga i ZSO. Kada ZSO bude formirana, sve institucije na Kosovu treba da rade po kosovskim zakonima, to kaže Statut i ja mislim da je to najbolje rešenje“, naveo je Imeri.