Nemačka prepolovljuje kvote: Šta čeka radnike sa Zapadnog Balkana?

Nemačka od 2027. godine prepolovljuje godišnju kvotu za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana, što će ograničiti jedan od puteva ka nemačkom tržištu rada, ali, prema ocenama sagovornika Kosovo onlajna, neće zaustaviti iseljavanje iz regiona.

Piše: Slobodan Cagić

Nemačka će od 1. januara 2027. godine prepoloviti godišnju kvotu za radnike sa Zapadnog Balkana u okviru takozvanog Pravila za Zapadni Balkan, sa 50.000 na 25.000 osoba.

Reč je o meri koja je bila predviđena još koalicionim sporazumom nemačke vlade iz 2025. godine, a njenu primenu od početka 2027. godine nemačka vlada dodatno je potvrdila na konferenciji za novinare 3. jula 2026.

Krajem septembra reagovalo je Centralno udruženje nemačke građevinske industrije, upozorivši na posledice planiranog smanjenja kvote. Iz tog udruženja naveli su da građevinarstvo koristi oko 30 odsto viza iz ovog programa i da bi prepolovljavanje kvote moglo posebno da pogodi sektor koji se oslanja na radnike iz zemalja Zapadnog Balkana.

Pravilo za Zapadni Balkan odnosi se na Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Prema podacima nemačke Savezne agencije za rad, ova regulativa omogućava dobijanje vize za rad u Nemačkoj bez prethodnog priznavanja formalne stručne kvalifikacije i u načelu se odnosi na gotovo sve vrste zaposlenja.

Dok iz nemačkih ministarstava navode da postoje i drugi načini za dolazak radnika i da ih država ne usmerava ka određenim zanimanjima, predstavnici privrede i stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje kvote moglo da oteža popunjavanje radnih mesta, podstakne odlazak na druga tržišta i dodatno produbi nedostatak radne snage na Zapadnom Balkanu.

Građani Kosova prošle godine dobili najviše odobrenja za rad po „Pravilu za Zapadni Balkan“

Portparolka nemačkog Ministarstva rada i socijalnih pitanja (BMAS) izjavila je za Kosovo onlajn da je tokom 2025. godine najviše prethodnih odobrenja za zapošljavanje u okviru ovog pravila dobili su građani Kosova – 11.980. Sledili su građani Albanije sa 10.345 odobrenja, Severne Makedonije sa 9.917 i Srbije sa 9.253. Građanima Bosne i Hercegovine izdato je 7.525, a Crne Gore 980 prethodnih odobrenja, pa je ukupan broj bio tačno 50.000. Reč je o prethodnim odobrenjima Savezne agencije za rad, a ne o konačnom broju izdatih viza.

U odgovoru nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na upit Kosovo onlajna navodi se da je tokom 2025. godine u okviru „Pravila za Zapadni Balkan“ obrađen ukupno 33.731 zahtev za vizu. Među njima je bilo 7.279 zahteva građana Kosova, 6.929 državljana Severne Makedonije, 6.893 državljana Albanije, 6.161 državljanina Bosne i Hercegovine, 5.837 državljana Srbije i 632 državljana Crne Gore.

Smanjenjem kvote biće ograničen ovaj konkretan način pristupa nemačkom tržištu rada, ali, kako navode iz ministarstva rada i socijalnih pitanja, postoje i drugi načini za dolazak radnika iz trećih zemalja. Među njima su mogućnosti kratkotrajnog kvotiranog zapošljavanja, posebne regulative za kvalifikovane radnike sa priznatim stručnim ili visokoškolskim obrazovanjem, kao i posebni postupci za pojedine kategorije, uključujući negovatelje i profesionalne vozače.

Smanjenje kvota neće rešiti nedostatak radne snage u Srbiji

Portparolka Unije poslodavaca Srbije Jelena Jevtović rekla je za Kosovo onlajn da najavljeno smanjenje kvote za radnike sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj sa 50.000 na 25.000 godišnje neće rešiti problem nedostatka radne snage u Srbiji i da je za zadržavanje zaposlenih neophodno povećati konkurentnost domaće privrede, produktivnost i zarade.

„Što se tiče radnika, Nemačka predstavlja jedno od najtraženijih tržišta u poslednjim decenijama za domaće radnike, a s druge strane predstavlja izazov za naše poslodavce, s obzirom na to da odlaze kadrovi koji su i našoj zemlji potrebni“, rekla je Jevtović za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, potrebe srpskog i nemačkog tržišta rada u velikoj meri se poklapaju, posebno kada je reč o zanimanjima u kojima već postoji nedostatak zaposlenih.

„To su radnici iz sektora građevine, proizvodnje, transporta, logistike, ugostiteljstva, sva zanatska zanimanja koja postoje i svakako to jeste problem“, navela je ona.

Odlazak radnika dodatno otežava domaćim poslodavcima potragu za kvalifikovanim kadrovima, jer se ne nadmeću samo sa drugim kompanijama u Srbiji već i sa poslodavcima iz ekonomski razvijenijih zemalja.

„Dosta kadrova u Srbiji nedostaje zato što odlaze u zemlje poput Nemačke. Srpski poslodavac se, pored konkurencije u Srbiji, da bi našao kvalifikovanog radnika, suočava i sa konkurencijom nemačkih poslodavaca i svih poslodavaca u tim zapadnim zemljama“, objasnila je Jevtović.

Kao jedan od načina da se radnicima omoguće bolje zarade i da se smanji pritisak na domaće tržište rada, Unija poslodavaca Srbije godinama zagovara stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje.

Pored ekonomskih mera, kao važan preduslov izdvaja i usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede.

„Još jedan bitan faktor na koji ukazujemo jeste reforma obrazovnog sistema, jer je neophodno da se obrazovni sistem prilagodi potrebama tržišta i da se školuju kadrovi koji su privredi potrebni. Poslodavac, uz svu dobru volju i želju da zaposli nekoga, da mu isplati dobru zaradu i obezbedi dobre uslove rada, jednostavno ne može da zaposli kadar koji ne postoji“, istakla je ona.

Jevtović smatra da bi najavljeno smanjenje nemačke kvote moglo da bude i podsticaj domaćim institucijama da ponovo razmotre predloge poslodavaca.

Cilj bi, kako je zaključila, trebalo da bude da domaći radnici imaju više razloga da ostanu u Srbiji, umesto da poslodavci zbog nepopunjenih radnih mesta moraju da angažuju radnu snagu iz inostranstva.

Ova mera neće zaustaviti odlazak radnika sa Kosova

Profesor ekonomije iz Prištine Škumbin Misini ocenjuje za Kosovo onlajn da smanjenje godišnje kvote za radnike sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj sa 50.000 na 25.000 neće zaustaviti odlazak radne snage iz regiona. Upozorava da razlozi za iseljavanje prevazilaze pitanje zaposlenja i visine zarade, a da bi Kosovo i druge zemlje Zapadnog Balkana u narednim godinama mogle da se suoče sa sve većim nedostatkom radnika i potrebom da ih dovode iz inostranstva.

Odlazak radne snage sa Kosova i iz drugih zemalja Zapadnog Balkana poslednjih godina doprineo je smanjenju nezaposlenosti, ali je istovremeno smanjio broj ljudi dostupnih domaćoj privredi, ocenjuje profesor Misini.

„Kretanja na tržištu rada u poslednjih pet godina na celom Zapadnom Balkanu dovela su do smanjenja radne snage na Kosovu. To je uzrokovalo i pad stope nezaposlenosti u zemljama regiona. Međutim, verujem da će uticati i drugi faktori, jer je velika želja ljudi da napuste zemlje Zapadnog Balkana, zbog nezadovoljstva u svojim zemljama i nesigurnosti u način na koji se njima upravlja“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, odluku o odlasku ne određuju samo mogućnost zaposlenja i visina plate već i kvalitet života, budućnost dece, zdravstvena zaštita i osećaj sigurnosti.

Zbog toga, smatra, smanjenje nemačke kvote neće zaustaviti postojeći trend odlazaka. Posebno ukazuje na tražena zanatska zanimanja, čiji nosioci mogu da pronađu posao i na drugim evropskim tržištima.

„Želja građana Kosova da odu veoma je velika, posebno kada je reč o stručnim zanimanjima, kao što su električari, vodoinstalateri, građevinski radnici i slično. Sama činjenica da se uvodi ograničenje pokazuje da potražnja građana za odlaskom i dalje traje“, rekao je on.

Misini upozorava da bi, ukoliko se ne promene politike i način upravljanja u zemljama regiona, odlazak mogao da obuhvati i ljude kojima zarada nije glavni problem, već ih brinu sigurnost i zdravstvena zaštita.

„Ono čega se plašim jeste da će, ako se ne promene politike zemalja Zapadnog Balkana i način na koji se njima upravlja, početi da odlaze i ljudi kojima plata nije problem, već im smetaju nesigurnost i zdravstvena zaštita. Plaše se da u bliskoj budućnosti u svojoj zemlji neće imati stabilnost, ni kada je reč o sigurnosti države ni o zdravstvenoj zaštiti“, rekao je Misini.

Kao jedan od najvećih rizika izdvaja odlazak visokoobrazovanih i kvalifikovanih ljudi, što bi dodatno otežalo popunjavanje radnih mesta u zemljama koje se već suočavaju sa smanjenjem raspoložive radne snage.

Pozivajući se na izveštaj Svetske banke, navodi da se očekuje da će potrebe regiona za radnicima iz inostranstva znatno porasti.

Kao primere zemalja u kojima je potreba za radnicima iz inostranstva već vidljiva, Misini izdvaja Albaniju i Crnu Goru. Dodaje da tokom letnje sezone u tim zemljama postoji velika potražnja za radnicima, među kojima su i građani Kosova.

Odluka nemačke vlade najviše će pogoditi Kosovo i Albaniju

Direktorka agencije za zapošljavanje u Nemačkoj „Kontekst“ iz Skoplja Aleksandra Božinovska kaže za Kosovo onlajn da će smanjenje godišnje kvote za radnike sa Zapadnog Balkana najviše pogoditi Kosovo i Albaniju, gde je, prema njenoj proceni, interesovanje za odlazak u Nemačku najveće. Ona navodi da se, uprkos smanjenju broja dostupnih mesta, mogućnosti za zapošljavanje razlikuju u zavisnosti od vrste posla, dok iskustva radnika najviše zavise od njihove pripremljenosti i realnih očekivanja.

Prema njenoj proceni, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori postupak obrade dokumentacije uglavnom se odvija bez dužeg čekanja, što, kako smatra, ukazuje na manje interesovanje u poređenju sa Kosovom i Albanijom.

„Smanjenje će najviše pogoditi Kosovo i Albaniju, po mojoj pretpostavci, jer se u ovom trenutku i kod njih najduže čeka na dobijanje radne dozvole. U Severnoj Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori obrada dokumenata traje na dnevnom nivou. Moja procena je da nema dovoljnog interesovanja. Kvota koja je nama dodeljena nam je dovoljna. I da se smanji, može doći do malog zastoja, ali neće biti veliki, a kod njih je interesovanje ogromno i tamo će se osetiti problem“, rekla je Božinovska.

Kada je reč o vrstama poslova za koje će biti dostupna radna mesta, ona objašnjava da takozvano Pravilo za Zapadni Balkan ne podrazumeva usmeravanje radnika isključivo ka zanimanjima za koja su potrebne posebne kvalifikacije. Mogućnost zapošljavanja postoji u različitim sektorima, sve dok ima mesta u okviru predviđene kvote.

Božinovska kaže da ne postoji jedna starosna grupa koja dominira među ljudima koji odlaze u Nemačku. Na odlazak se odlučuju i mladi koji još studiraju, i ljudi koji su već zasnovali porodice, ali i oni koji se približavaju starosnoj granici od 45 godina, koju je pomenula kao važnu u kontekstu zapošljavanja.

„Ima različitih ljudi. Ima onih koji su pred 45. godinom, mladih koji odlaze, studenata koji rade nekoliko leta zaredom, završe studije, diplomiraju, pa se posle nekog vremena spakuju i odu. Odlaze i porodični ljudi sa decom, odlaze mladi – svi odlaze“, kaže Božinovska.

Iskustva radnika u Nemačkoj, prema njenim rečima, uglavnom su dobra, ali mnogo zavise od toga koliko je osoba pripremljena za odlazak, da li zna kakav posao je čeka i kakve uslove može da očekuje. Problem nastaje kada kandidati odlaze sa nerealnim očekivanjima ili očekuju da im poslodavac unapred obezbedi sve, uključujući posao i smeštaj.

Govoreći o interesovanju za odlazak u Nemačku ove godine, ona kaže da ono i dalje postoji, ali da je poslednje dve godine smanjen obim posla i za agencije koje posreduju u zapošljavanju. Kao jedan od razloga navodi ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog koje se, kako objašnjava, prednost pri zapošljavanju najpre daje domaćim radnicima.

Božinovska dodaje da je važno pažljivo birati poslove na koje se kandidati upućuju. Kao primer navodi rad u Amazonovim centrima za distribuciju, za koji postoji interesovanje među ljudima sa Balkana, ali koji, prema njenoj oceni, može da bude veoma zahtevan zbog velikog broja paketa koje radnici moraju da obrade i prenesu tokom dana.

Prepolovljenje kvote nije zatvaranje puta, ali će stvoriti probleme

Stručnjak za ekonomiju i zapošljavanje iz Albanije Eduard Đokutaj ocenjuje za Kosovo onlajn da odluka Nemačke da od 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za radnike sa Zapadnog Balkana neće zatvoriti put ka zapošljavanju u toj zemlji, ali će stvoriti probleme za radnike i države regiona. Prema njegovim rečima, posledice će se razlikovati od zemlje do zemlje, u zavisnosti od broja ljudi koji odlaze i zanimanja u kojima su zaposleni, dok su među najzastupljenijim sektorima zdravstvo, građevina i turizam.

Đokutaj je za Kosovo onlajn rekao da se smanjenje kvote odnosi na ceo Zapadni Balkan, a posebno na radnike koji nemaju specifične stručne kvalifikacije, ali poseduju veštine potrebne za uslužne delatnosti i osnovna zanimanja.

„Ova odluka nije zatvaranje puta ka zapošljavanju u Nemačkoj, ali je broj mesta smanjen. Nemačka pravi planove jer u toj zemlji trenutno postoji više od 170 zanimanja u kojima nedostaje radnika. Želi da napravi bolju preraspodelu zaposlenih i planiranje koje se ne odnosi samo na zemlje Balkana“, naveo je Đokutaj.

Prema njegovoj oceni, smanjenje kvote moglo bi da utiče na sklapanje ugovora o radu, raspoređivanje radnika u gradovima u kojima će biti zaposleni i pronalaženje alternativnih mogućnosti za zapošljavanje. Očekuje i da bi ova odluka mogla da podstakne zemlje regiona da preispitaju unutrašnju politiku i strategije u vezi sa organizovanim odlaskom radne snage.

Govoreći o tome koje bi zemlje mogle da budu najviše pogođene, Đokutaj je ukazao na Srbiju i Severnu Makedoniju, ali i na Albaniju, iz koje je, prema njegovim rečima, veliki broj zaposlenih otišao u Nemačku na duži period.

On je naglasio da među zemljama Zapadnog Balkana postoje sličnosti, ali i razlike u strukturi radne snage koja odlazi u Nemačku. Zbog toga, kako je ocenio, posledice smanjenja kvote neće biti jednake za sve države niti će podjednako pogoditi sva zanimanja.

„Kada je reč o Albaniji, potrebno je razmotriti kako da se zemlja prilagodi novim okolnostima, naročito u zdravstvenom sektoru, iz kojeg je značajan broj kvalifikovanih radnika otišao u Nemačku. Za zapošljavanje u tom sektoru postoje posebni postupci i uslovi u vezi sa priznavanjem stručnih kvalifikacija, zbog čega bi Albanija trebalo da preispita svoju strategiju i način koordinacije“, naveo je Đokutaj.

Navodeći da su među traženim zanimanjima i kuvari i konobari, Đokutaj kaže da su njihova očekivanja u Nemačkoj često veća od onoga što ih dočeka po dolasku.

Prema njegovim rečima, uspeh radnika u Nemačkoj zavisi i od mogućnosti da unaprede stručna znanja i razvijaju se u sredinama sa većim brojem industrija i delatnosti. Takvo iskustvo može da im pomogne da steknu profesionalnu sigurnost i ostvare stabilnije prihode, a deo zarade šalju u zemlju porekla kroz doznake.

S druge strane, Đokutaj ističe da legalno zaposlenje u Nemačkoj donosi i određene dugoročne koristi, jer se evidentiraju godine rada, a socijalni doprinosi mogu da budu priznati i u Albaniji, u skladu sa sporazumom između dve zemlje.