Nesvrstani ponovo u Beogradu: Može li Globalni jug da ojača poziciju Srbije po pitanju Kosova?

U vreme oštre hladnoratovske podele na Istok i Zapad, grupa zemalja odbila je da bira između Moskve i Vašingtona. Tako je rođen Pokret nesvrstanih, čija je istorijska prva konferencija održana u Beogradu septembra 1961. godine. Nekada „Treći svet“, danas „Globalni jug“, okuplja većinu zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike, čiji je uticaj u međunarodnim organizacijama neretko presudan. Njihovi predstavnici ponovo stižu u Beograd na 65. godišnjicu osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da je uticaj Pokreta značajno oslabljen, ali da su ideje i principi na kojima počiva jednako važni kao i pre više od pola veka. Ukazuju da će jedna od nezaobilaznih tema predstojećeg sastanka biti pitanje Kosova.

Piše: Lana Vesić

Šezdeset pet godina nakon osnivačke konferencije, Beograd će ponovo ugostiti predstavnike država koje čine istorijsko jezgro Pokreta nesvrstanih. Na skupu zakazanom za 31. avgust i 1. septembar biće i predstavnici aktuelne Trojke pokreta - Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana.

Predstojeći skup zvanični Beograd smatra izuzetno važnim i jer se očekuje učešće brojnih visokih zvaničnika iz država članica i posmatrača Pokreta, a dolazak su potvrdila četiri predsednika, tri premijera i veliki broj ministara.

U zvaničnoj najavi događaja stoji da će uz podsećanje na istorijski doprinos Pokreta, biti reči o njegovom trajnom nasleđu u uslovima složenog međunarodnog okruženja.  

„Od prvog beogradskog samita do danas svet se promenio, ali vrednost osnovnih principa Pokreta nesvrstanih – miroljubiva koegzistencija, suverenitet i teritorijalni integritet, ravnopravnost država, poštovanje međunarodnog prava i saradnja – prevazilazi kontekst istorijskog trenutka u kojem su ovi principi formulisani“,  saopštila je Vlada Srbije.

Reafirmacija principa

U razgovoru za Kosovo onlajn diplomata Zoran Milivojević navodi da principi postavljeni još na konferenciji u Bandungu 1955. godine, a potom potvrđeni na Prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, ponovo dobijaju na značaju uprkos promenama u međunarodnim odnosima.

„Na prvom mestu je suverenitet i teritorijalni integritet, nemešanje, ravnopravna saradnja itd. Svi ti principi, uključujući i dominaciju međunarodnog prava, biće reafirmisani u ponedeljak i utorak na skupu u Beogradu. I to je ključni smisao. Ključni smisao je zbog toga što se i svet menja i što se međunarodni poredak menja i što ti principi ponovo dolaze u žižu aktivnosti i, ja bih rekao, interesa kolektivnog juga koji će ovde biti zastupljen. Srbija će svakako to iskoristiti. To će biti u žiži i samim tim Kosovo i Metohija je nezaobilazna tema“, ocenjuje Milivojević.

Zbog podeljenih mišljenja u okviru Pokreta, posebno važnim vidi bilateralne susrete sa državama koje nisu priznale Kosovo.

„U bilateralnim susretima treba očekivati da se to obnovi, da zemlje koje ga nisu priznale to potvrde i u Beogradu. A kroz glavnu deklaraciju ili saopštenje, šta već bude dokument sa ovog skupa, sigurno da će suverenitet i teritorijalni integritet biti na prvom mestu“, kaže Milivojević.

Govoreći o značaju Pokreta nesvrstanih za Srbiju u današnjim geopolitičkim okolnostima, Milivojević kaže da njegova najveća vrednost leži u tome što je, uprkos smanjenom uticaju u odnosu na period Hladnog rata, opstao na međunarodnoj sceni.

„Pokret pomaže samom činjenicom da opstaje. Nije otišao sa globalne političke scene. Nema onu težinu koju je imao nekada, ali principi na kojima se zasniva – interesi zemalja kolektivnog juga, borba protiv neokolonijalizma, reafirmacija Povelje UN i međunarodnog prava – ponovo dobijaju na težini“, ističe Milivojević.

Kako dodaje, aktuelni ratovi i krize dodatno vraćaju pitanja poštovanja međunarodnog prava i principa Povelje UN u središte međunarodne politike.

„Oni se, kako vreme ide, vraćaju na globalnu scenu i dobijaju na težini. U tom smislu Srbija dobija veću snagu argumenata u odbrani teritorijalnog integriteta i pitanja Kosova i Metohije“, zaključuje Milivojević.

Politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu ocenjuje da je Pokret nesvrstanih zemalja izgubio deo značaja nakon ukidanja blokovske podele sveta nastale posle Drugog svetskog rata, ali se slaže da Srbija, kao naslednica Jugoslavije, jednog od osnivača Pokreta, i dalje može da koristi svoje učešće u njemu za ostvarivanje svojih interesa.

Promenjene geopolitičke okolnosti i stvarni uticaj

Spahiu navodi da su se u međuvremenu pojavili novi blokovi, ali da Pokret i dalje ima određenu političku težinu.

„Stvoreni su neki drugi blokovi, ali u svakom slučaju Pokret i dalje nešto znači. Posebno je značajan za Srbiju, tako da može da ga koristi za svoje interese i dalje“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

Jedna od mogućih tema sastanka mogla bi da bude i pitanje Kosova. Spahiu, međutim, smatra da eventualna rasprava o tom pitanju za Beograd ne bi imala veliki značaj. 

„Mnogo je država među nesvrstanima koje su priznale nezavisnost Kosova. O tome se može diskutovati, ali to za Srbiju neće značiti ništa naročito“, kazao je Spahiu.

Kako je dodao, u tom slučaju glas tih zemalja bi se mogao čuti, ali, ocenjuje, on ništa ne može da promeni.

Značaj glasova Globalnog juga u UN

S druge strane, novinar Željko Šajn ocenjuje za Kosovo onlajn da sastanak koji se održava svega nedelju dana uoči zasedanja Generalne skupštine UN nosi snažnu političku poruku koja direktno utiče na borbu Srbije za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

„Obeležavanje 65 godina od osnivanja nesvrstanih zemalja u Beogradu ima svoje političko značenje iako Srbija nema status stalne članice. Danas imamo 121 stalnu članicu nesvrstanih i to su uglavnom zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike koje imaju značajno mesto u Ujedinjenim nacijama i njihov glas na Generalnoj skupštini isto vredi koliko i glas SAD, Velike Britanije ili Francuske. Veoma je važno to imati u vidu zato što imamo živu Rezoluciju 1244 koja se odnosi na Kosovo i Metohiju. I ukoliko se jednog dana u UN bude ponovo odlučivalo o suverenitetu i teritorijalnom integritetu i povratku Kosova u okviru Srbije, onda su ti glasovi veoma značajni. Više od 80 zemalja iz nesvrstanih nije priznalo Kosovo kao nezavisnu republiku, već uvažavaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije“, ističe Šajn.

Govoreći o pritiscima velikih sila kojima su izložene zemlje u razvoju, Šajn napominje da države Globalnog juga ne mogu ostati potpuno imune na ekonomske i političke uticaje, ali da je osnov njihovog delovanja Povelja UN, na kojoj insistira i Srbija.

„U toj Povelji je sadržan upravo onaj princip koji gradi Srbija i ovaj skup koji se održava u Beogradu nedelju dana uoči Generalne skupštine biće jedna značajna politička poruka upravo oko zalaganja za teritorijalni integritet i suverenitet, odnosno principe Ujedinjenih nacija, gde se zahteva poštovanje međunarodnog prava. I to će biti jedno od polazišta stvaranja budućih Ujedinjenih nacija sa novim generalnim sekretarom. Zato je veoma bitno da sa nesvrstanim zemljama imamo dobre odnose, jer upravo one u Generalnoj skupštini UN broje 121 glas“, zaključuje Šajn.