(Ne)zakonite odluke Vlade Kosova: Mogu li zbog presude Vrhovnog suda pasti i mostovi na Ibru?

Odluka Vrhovnog suda Kosova kojom je poništena uredba o fiskalnim kasama jer ju je potpisao Hekuran Murati, istovremeno i ministar i poslanik, otvorila je pitanje zakonitosti i drugih akata koje je Vlada Kosova donosila u tehničkom mandatu. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da se radi o presedanu koji bi mogao imati dalekosežne posledice, kako pravne, tako i političke, ali i neke koje se tiču srpske zajednice.

Piše: Petar Rosić

Presuda Vrhovnog suda Kosova u slučaju administrativnog uputstva Ministarstva finansija, potpisanog od strane Hekurana Muratija, mogla bi biti prelomna tačka u institucionalnoj krizi Kosova. Sud je utvrdio da se Murati pojavljuje kao poslanik i da ne može istovremeno obavljati obe funkcije.

„Prema članu 71. Ustava, istovremeno obavljanje funkcija poslanika i ministra je zabranjeno. Za sud, izdavanje Administrativnog uputstva od strane lica koje istovremeno obavlja dužnosti poslanika i ministra je nezakonito i predstavlja kršenje ustavnih odredbi“, navodi se u odluci.

Vlada Kosova najavila je žalbu, tvrdeći da se radi o politički motivisanoj odluci suda, a da je obrazloženje neosnovano i predstavlja jednostrano i proizvoljno tumačenje zakonskih odredbi.

S druge strane, Demokratski savez Kosova (DSK) pozvao je tužilaštvo da hitno reaguje i ispita eventualnu odgovornost članova Vlade. Oni su Specijalnom tužilaštvu od maja podneli 17 krivičnih prijava, kojima traže pokretanje istrage protiv Albina Kurtija i članova njegovog kabineta. Nakon odluke Vrhovnog suda podneli su i 18-tu. Alban Zogaj je novinarima okupljenim ispred tužilaštva izjavio da je svaka odluka vlade nakon sertifikacije izbora - nezakonita.

Koji je domet presude Vrhovnog suda i kakav epilog se može očekivati u ovoj, još jednoj u nizu političkih kriza na Kosovu, u javnosti se različito tumači. Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić ocenjuje da je ova odluka svakako od presudne važnosti i da razrešava i pravno i političko pitanje institucionalne krize u kojoj se Kosovo nalazi.

„Vrhovni sud je jasno rekao da od trenutka kada su imenovani za poslanike, njima prestaje funkcija ministra i oni više ne mogu donositi bilo kakve odluke, uredbe ili zakone“, rekao je Kabašić za Kosovo onlajn.

Podseća da se sud u ovom slučaju izjašnjavao o konkretnom slučaju, ali navodi da je domet presude dalekosežan i da se odnosi i na druge odluke Vlade.

„Konkretno, odluka o izgradnji dva nova mosta koja treba da povežu severnu i južnu Mitrovicu mora biti poništena. Ona takođe mora da ima sudbinu ovog administrativnog uputstva. Radovi moraju da stanu odmah. Tu nije bilo nikakve prethodne procedure - nije doneta odluka o eksproprijaciji, nije doneta odluka o javnom interesu, nije se razgovaralo s vlasnicima zemljišta. Reč je o privatnoj imovini dvojice vlasnika koja je srušena bez objašnjenja, bez upozorenja i bez ikakvog uputstva da imaju pravo na naknadu ili neki drugi pravni lek“, izjavio je Kabašić.

Iako smatra da se radi o potpuno nezakonitom postupanju Vlade Kosova, izražava sumnju da će doći do bilo kakvih promena, imajući u vidu dosadašnji odnos pokreta Samoopredeljenje prema sudskim odlukama.

„Protiv mnogih članova te političke opcije vode se krivični postupci - protiv Aljbuljene Hadžiju, Dželjalja Svečlje, Gljauka Konjufce... U Skupštini Kosova bacali su dimne bombe, šok-bombe, na ulici prevrtali automobile..., i već deset godina izbegavaju pozive suda čekajući da postupci zastare. I sam Aljbin Kurti nije želeo da se odazove na poziv suda da da izjavu kao svedok“, podseća bivši sudija.

„Takođe, svedoci smo da javno kritikuju svaku sudsku odluku koja nije u skladu s njihovom političkom agendom. Kada im nešto ne odgovara, oni otvoreno napadaju sudove i tužilaštvo, prozivaju sudije, lepe njihova imena po zidovima, crtaju grafite po Prištini i time jasno pokazuju svoj odnos prema vladavini prava“, kaže Kabašić.

Kabašić ističe da pokret Samoopredeljenje već četiri meseca upravlja bez političkog legitimiteta, što ima ozbiljne posledice po stabilnost i pravnu sigurnost, posebno za Srbe.

„Sve odluke koje su donosili ministri ili sama Vlada trebalo bi da budu stavljene van snage i da se smatraju ništavnim, bez ikakvog pravnog dejstva. Međutim, kao što i sami vidite, na Kosovu postoji raskorak između onoga što piše u presudi i onoga što se dešava na terenu. Kurti jednostavno ne mari za te odluke - ignoriše ih, za njega one ne postoje. Zato mislim da će se dosadašnja praksa nastaviti i da neće biti promena u korist Srba, barem dok je ova politička grupacija na vlasti“, upozorava Kabašić.

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiju takođe smatra da je ova odluka Vrhovnog suda važan pravni presedan, ali tvrdi da nema širi pravni efekat jer se odnosi samo na konkretan slučaj.

„Reč je o konkretnom slučaju, i kada se postavi pitanje da li će imati efekta na druge predmete - odgovor je da neće. Oko tog pitanja je i ranije bilo dilema i među bivšim opozicionim političkim partijama i drugim akterima društva i javnog mnjenja - da je funkcija poslanika nespojiva sa funkcijom ministra, pa čak i premijera“, navodi Baraljiju za Kosovo onlajn.

Naglašava, ipak, da bi i drugi subjekti, ukoliko budu pogođeni sličnim odlukama Vlade, mogli da se obrate sudu i tako ostvare svoja prava.

„Odluka Vrhovnog suda je takva da se tiče isključivo sistema fiskalnih deklaracija i ekonomskih subjekata, a ne utiče na druge slučajeve. Međutim, ako bi i drugi subjekti bili pogođeni jednom takvom odlukom Ministarstva finansija i transfera, onda bi i oni imali pravo da pokrenu tužbu pred Vrhovnim sudom. Reč je o administrativnom sporu i, budući da postoji jedan presedan, sud bi mogao doneti sličnu odluku i u drugim slučajevima. Ovako, presuda ima pravne efekte samo u ovom konkretnom slučaju“, objašnjava profesor.

Za razliku od njega, politikolog Ognjen Gogić smatra da će presuda Vrhovnog suda, ipak, imati kao pravnu posledicu poništavanje nekih nedavnih odluka Vlade, uključujući i one koje se direktno tiču srpske zajednice, poput oduzimanja državljanstva i izgradnje novih mostova na Ibru.

Gogić ocenjuje za Kosovo onlajn da je odluka Vrhovnog suda pokazala pre svega da glavna opozicija Samopredeljenju nisu druge stranke - već sudska vlast.

„Sudska vlast se uključila u rešavanje ove političke krize. S jedne strane, tu je Ustavni sud koji će možda konačno da okonča ovu agoniju sa konstituisanjem skupštine. Onda imamo Specijalizovano tužilaštvo koje je otvorilo pitanje izgradnje mostova na Ibru. A postoji takođe i Vrhovni sud koji je doveo u pitanje legalnost podzakonskih akata koje su donosili ministri u tehničkom mandatu“, navodi Gogić.

Ističe da je glavni problem to što Vlada Kosova trenutno funkcioniše u tehničkom mandatu, a neki ministri su istovremeno i poslanici, što po kosovskom Ustavu nije dozvoljeno.

„Po svoj prilici Vrhovni sud će da stavi van pravne snage jedan niz podzakonskih akata koje su ti ministri donosili. Oni više neće imati pravno dejstvo. To je prva pravna posledica“, rekao je Gogić.

Navodi da su ministri u tehničkom mandatu, koji su istovremeno i poslanici, u prethodnim nedeljama donosili brojne odluke koje se direktno tiču srpske zajednice i da će neke, poput one o izgradnji mostova, možda biti poništene.

„Dakle, mora se vratiti u prethodno stanje sve ono u vezi čega su ministri donosili odluke dok su bili u nespojivosti funkcija. To se može odnositi na čitav niz odluka. Recimo, ministar Svečlja je doneo odluke kojima su određenim osobama oduzeta državljanstva. Dakle, ta odluka sama po sebi je pravno veoma sporna i vrlo verovatno će biti oborena pred sudom. Jedna od njih je i izgradnja mostova na Ibru iza koje stoji Ministarstvo za prostorno planiranje i infrastrukturu. Ta odluka može biti stavljena van snage“, objašnjava Gogić.

Gogić naglašava da je u ovom slučaju došlo do sukoba između izvršne vlasti i pravosuđa, koji je izazvao i osude međunarodne zajednice.

„Upućene su teške optužbe i teške reči na račun pravosuđa od nosilaca vlasti i to je naišlo na neodobravanje međunarodne zajednice, jer se time podriva vladavina prava. To sve zajedno dovodi do atmosfere na Kosovu gde postoje tenzije kako među Albancima i njihovim partijama, tako i između izvršne i sudske vlasti, ali i između Vlade i međunarodne zajednice“, zaključuje Gogić.

Smatra da će se, po svoj prilici, ova pravna zavrzlama završiti pobedom pravosuđa.

„Verovatno će pravosudni organi biti ti koji će odigrati ključnu ulogu da se ova situacija reši, što će Kosovo izvesti na nove izbore, a onda i staviti van pravne snage čitav niz spornih odluka koje su ministri donosili u ovom periodu”, zaključio je Gogić.