Notari overili diskriminaciju - prava kosovskih Srba izgubljena u prevodu

Možda je pravda “slepa”, ali ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu morala je prilično da zažmuri prilikom izbora 101 notara, među kojima nema nijednog Srbina. Aktivisti civilnog društva iz Beograda, Severne Mitrovice i Gračanice upozoravaju da je ovakvim izborom notara ”overena” diskriminacija i upozoravaju da bi prava Srba na Kosovu ubuduće mogla biti “izgubljena u prevodu”.

Piše: Petar Rosić

Ministarstvo pravde objavilo je 15. jula odluku o imenovanju 101 novog notara za različite opštine na Kosovu. Iako se od 2012. do danas samo jedan Srbin bavio ovim zanimanjem, i to u opštini Novo Brdo, među imenovanima ovog puta nema nijednog!

Prema podacima Ministarstva pravde, u poslednjem procesu prijavilo se pet kandidata iz srpske zajednice, ali nijedan od njih nije ispunio kriterijume.

Interesantno je da je proces imenovanja novih notara počeo još 2019. godine, ali ga je poništila ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu, navodeći sumnju na zloupotrebu u notarskom testu.

Bivši ministar pravde Abeljard Tahiri iz Demokratske partije Kosova odbacio je optužbe, a slučaj je dospeo na sud. U februaru 2022. sud je prelomio da je poništavanje konkursa nezakonito i proces je 2023. ponovo pokrenut od nule.

Iako među izabranim notarima nema nijednog srpske nacionalnosti ministarka Hadžiu ovog puta nije posumnjala u zloupotrebe u notarskom testu. A nije ni misija Oebs.

Na pitanje Kosovo onlajna da prokomentarišu ovakvu odluku Ministarstva pravde, dobili smo odgovor da “misija aktivno radi sa pravosudnim akterima kako bi promovisala zapošljavanje pripadnika nevećinskih zajednica”. Gde je onda zapelo, ostalo je nejasno, tek za Kosovo onlajn su istakli da nisu bili direktno uključeni u proces zapošljavanja notara, niti u monitoring postupaka ispita za notare.

Na sistemsku diskriminaciju protiv Srba na Kosovu prošle nedelje u Briselu ukazao je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. On je o položaju Srba na Kosovu razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepom Boreljom.

"Njihov položaj je užasan. Ukazao sam na činjenicu da se sistemska diskriminacija protiv Srba u našoj južnoj pokrajini nastavlja. Na Kosovu i Metohiji je imenovano sto novih javnih izvršitelja i nijedan jedini među njima nije srpske nacionalnosti, iako ih je veliki broj kvalifikovanih i stručnih aplicirao iz redova srpskog naroda. Ovo sam naveo i navodim sada kao primer, jer razgovarali smo o mnogim konkretnim aspektima kršenja kolektivnih političnih i ljudskih prava Srba na KiM", rekao je Đurić.

Povodom neizbora srpskih notara redakcija Kosovo onlajn obratila se instituciji ombudsmana na Kosovu, koji je pozvao sve nezadovoljne postupkom da podnesu žalbu.

"Ombudsman nije primio nijednu pritužbu po ovom pitanju. Međutim, Ombudsman poziva sve koji su nezadovoljni postupkom da podnesu žalbu", navodi se u kratkom odgovoru za naš portal.

Međutim, odmah po objavljivanju odluke Ministarstva pravde na Fejsbuku je reagovao zamenik Ombudsmana na Kosovu Srđan Sentić, koji je saopštio da je “potpuno neprihvatljivo da na spisku za sertifikaciju novih notara nema ni jednog Srbina”.

“Čak i da su svi srpski kandidati bili imenovani, i dalje bi postojala potreba za još notara iz srpske zajednice. Ovakva odluka samo produbljuje nepoverenje prema institucijama, koje su deklarativno otvorene za srpsku i ostale zajednice“, naveo je Sentić u objavi na Fejsbuku.

Dodao je da je ovo veoma zabrinjavajuća poruka Vlade Kosova srpskoj i drugim zajednicama i istakao da se ova odluka mora revidirati po hitnom postupku.

Odluka je izazvala i oštru reakciju organizacija civilnog društva sa Kosova. U zajedničkom saopštenju istakli su da se njom šalje poruka da Srbi i pripadnici drugih nevećinskih zajednica nisu dobrodošli u institucijama i slobodnim profesijama na Kosovu.

NVO ističu da na Kosovu trenutno ima desetoro srpskih pravnika koji su položili notarski ispit na Kosovu, dok su njih petorica konkurisali za mesta notara u više opština na Kosovu.

“Krajnje je zabrinjavajuće da niko od njih nije imenovan na mesto notara ni u jednoj opštini na Kosovu. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da nije imenovan kandidat iz srpske zajednice koji je konkurisao za pozicije u dvema opštinama na severu Kosova, iako ispunjava sve uslove i ima zavidno pravničko iskustvo”, kaže se u saopštenju NVO poslatom medijima, u kojem su pozvali ministarku pravde Kosova da razmotri njihov zahtev za revidiranje odluke o imenovanju notara u opštinama sa srpskom većinom.

Saopštenje potpisuju organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture ACDC, Nova društvena inicijativa NSI, NVO Aktiv, Komunikacije za razvoj društva CSD, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER, Omladinska Parteška Aktivnost – OPA, Udruženje poslovnih žena "Avenija" i NVO Santa Maria.

Slobodan Stošić, programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) za Kosovo onlajn objašnjava da je jedan od glavnih problema to što će ukoliko se nešto ne promeni notari overavati dokumenta Srbima na albanskom jeziku koji mnogi od njih ne razumeju.

“Ovo nije problematično iz razloga što su svi Albanci, već zbog toga što po zakonu notar može da radi svoj posao na jeziku kojim on govori, što znači da će u praksi svi ovi notari overavati dokumenta na albanskom jeziku koja nevećinska zajednica, odnosno srpska zajednica, uglavnom ne razume”, upozorava Stošić.

Napominje da ministarka pravde nije pružila nikakva objašnjenja zašto bar jedan od kandidata koji su se prijavili iz redova srpske zajednice nije dobio poziciju, te da ćemo sada imati situaciju da će u Zubinom Potoku, pa čak i u Gračanici, raditi notari koji su Albanci i koji će vrlo verovatno svoj posao obavljati na albanskom jeziku.

“Poruka koja se šalje time jeste da Srbima u tim institucijama nije mesto i da nema mesta za njih”, navodi on.

Objašnjava da su Srbi na severu i ranije za usluge morali da se obraćaju notarima u Južnoj Mitrovici i da je samo jedan od njih radio sa srpskom zajednicom i prihvatao dokumenta na srpskom jeziku.

“Kada je on otišao u penziju ta praksa je ukinuta, što znači da sada ne očekujem ništa novo na severu. Vrlo je verovatno da će se tražiti dokumenta na albanskom jeziku, da će dokumenta koja su overena ili notarizovana biti isto na albanskom jeziku, tako da je ovo samo početak mnogih poteškoća za srpsku zajednicu kako na severu, tako i u ostalim opštinama”, kaže Stošić.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje za Kosovo onlajn da prištinska vlada ovim šalje jasnu poruku da ne želi suštinski da integriše srpsku zajednicu.

“Srpski je i zvaničan jazik na Kosovu i imamo vrlo malo notara koji su mogli da verifikuje dokumente na srpskom. Ovim potezom, dakle izborom isključivo albanskih notara koji će raditi samo na albanskom jeziku, šalje se veoma negativna poruka srpskoj zajednici - da za njih nema sluha u vladi u Prištini i da se o njihovim potrebama prosto ne razmišlja na taj način”, kaže Pavković.

Posebno ističe to da je postojao jedan broj Srba koji su se prijavili na ovaj konkurs i koji su ispunili sve uslove.

“Bili su pravnici po struci, imali verifikovane diplome i položili notarski ispit. Ispunili su sve uslove koji su bili propisani konkursom, a nisu izabrani. Dakle, to je veoma jasno, šalje veoma jasnu poruku prištinske vlade da ne želi suštinski da integriše srpsku zajednicu i da radi na poboljšanju uslova prema srpskoj zajednici”, navodi naš sagovornik.

Poput Stošića, Pavković kao poseban problem za Srbe na Kosovu navodi to što prema kosovskim zakonima albanski notar nije dužan da ima prevodioca na srpski jezik.

“On može da prevodi isključivo na albanskom, što dalje iziskuje troškove prevoda dokumenta. Dakle, građani o svom trošku moraju da prevode dokumente kod sudskog tumača što iziskuje novac, vreme i tako dalje. Napominjem, srpski jezik je zvaničan jezik na Kosovu i trebalo bi da građani srpske nacionalnosti imaju određen broj notara koji mogu da završavaju poslove na srpskom jeziku”, zaključuje Pavković.

Oliver Vujović iz Foruma za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) iz Gračanice navodi da bi najmanje 10 odsto izabranih notara moralo da bude iz manjinskih zajednica, te da neizbor srpskih notara predstavlja institucionalnu diskriminaciju.

“To je jedan vid institucionalne diskriminacije, ne samo u tom pogledu, već i u mnogim drugim stvarima. Nikakva opravdanja nisu dovoljan razlog da nema nijednog notara koji bi trebalo da radi normalno sa srpskom zajednicom. I ne samo sa srpskom, već sa svim ostalim manjinskim zajednicama”, kaže Vujović za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da za promenu mora postojati politička volja.

“Bez te neke političke volje, koliko god da se civilni sektor i svi ostali zainteresovani bune i protestuju, bez političke volje mislim da će ostati tako kako jeste”, zaključuje on.