Analize

12. Septembar 2025. • 15:03

Izvor: Kosovo Online

Nova runda dijaloga u Briselu: Zašto ZSO nije tema za Prištinu i EU?

Izvor: Kosovo Online/Ilustracija

Novo ništa iz Brisela. Ovako se može opisati jučerašnja runda dijaloga Beograda i Proštine uz posredovanje novog evropskog posrednika Petera Sorensena. Za analitičare u Prištini jednostavno objašnjenje: Besnik Bisljimi nema legitimitet za ovaj posao. Iz Beograda poručuju da je bez formiranja ZSO upitno da li dalji razgovori uopšte imaju smisla.

Piše: Đorđe Barović

„Ono što smo na svim sastancima govorili i na čemu smo insistirali je da mora odmah, hitno da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština, koja je preduslov da bismo mogli da nastavimo dalje, jer ukoliko nema Zajednice srpskih opština postavlja se pitanje opstanka srpkog naroda na Kosovu i Metohiji. To je za nas sada već humanitarno pitanje“, poručio je direktor Kancelarije za KiM nakon jučerašnjeg neuspešnog sastanka u Briselu.

Preneo je i da direktan susret sa prištinskim pregovaračem Besnikom Bisljimijem „nije bio nimalo prijatan“ i da Bisljimi nije želeo da se razgovara o deeskalaciji situacije na Kosovu, a što je i zahtev EU iz juna 2023.

S druge strane, Bisljimi je nakon sastanka izjavio da je ideja sastanka bila da se postigne napredak u osnivanju zajedničke Komisije za nestale osobe, ali da je srpska strana insistirala da se „prvo sprovede deo sporazuma o osnivanju ZSO“.

„Stav Srbije se može prevesti kao vrlo jednostavno, prvo preduslov za ZSO, a zatim crvene linije Srbije, što znači da se zapravo Srbija povukla iz Osnovnog sporazuma ili odbija da razgovara o osnovnom sporazumu“, kazao je Bisljimi.

Dopisnik Kohe iz Brisela Augustin Paljokaj kaže da je jučerašnjim sastankom, održanim u Briselu, potvrđeno da nema smisla održavati sastanke samo radi konstatovanja nastavka dijaloga.

„Predlozi nisu za promenu sporazuma, već su to zahtevi Kosova da se promeni redosled u tom planu sekvenciranja sprovođenja sporazuma. Plan sekvenciranja je odavno sačinio bivši izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak. Taj plan kosovska strana je odbila jer je predviđao da Kosovo prvo osnuje ZSO, a zatim da slede i drugi koraci“, objasnio je on.

Dodaje da istovremeno nema istinskog insistiranja Evropske unije prema stranama da u celosti sprovedu sporazum.

„Oni koji prate situaciju na Kosovu i u Srbiji nemaju nikakvu nadu da može biti brzog napretka u procesu dijaloga“, precizirao je Paljokaj.

S druge strane za kosovsku opoziciju neuspeh još jedne runde dijaloga je u drugom planu.

Ključno pitanje je - legitimitet Bisljimija da vodi pregovore u Briselu.

DSK je saopštio da je odluka vlade u tehničkom mandatu da pošalje Bisljimija u Brisel na razgovore u okviru dijaloga „neopravdana i bez ikakvog građanskog i institucionalnog legitimiteta“.

Legitimitet vlade

Ovo tvrdi u razgovoru za Kosovo onlajn i diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj.

„Mislim da Bisljimi nije u poziciji da preuzme bilo kakvu odlučujuću odgovornost zbog političke i konstitucionalne situacije. Kao što znate, od početka ove godine, konkretno nakon izbora u februaru, Kosovo nema legitimnu i legalanu vladu koja bi imala odgovornost da preduzme odgovornost za bilo koje teme unutrašnje pa i spoljne politike“, tvrdi Prenkaj.

Podseća da je Briselski, odnosno Ohridski sporazum iz 2023. godine „obavezujući dokument za Kosovo i za Srbiju“, koji je prihvaćen i od premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Krajni cilj sporazuma je stvaranje pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“, navodi ovaj diplomata.

Precizira da ključne poruke Ohridskog sporazuma, posebno tačka 4 i 5 eksplicitno regulišu da će obe strane hitno podržati već ispregovaranu Deklaraciju o nestalim osobama i da će Kosovo odmah pokrenuti pregovore u okviru dijaloga koji vodi EU da bi se ostvario adekvatan nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu.

„Sve tačke sporazuma su obavezne za obe strane u dialogu, tako da za Kosovo je implementacija Asocijacije većinskih srpskih opština kao i da je srpska strana obavezana da sarađuje na predaji nestalih tela“, decidan je Prenkaj.

Naglašava da su ovo samo dve od mnogih tačaka Briselskig pregovora 2023, odnosno Ohriadakog sporazuma, koje su juče bile predmet trilateralnog pregovora u Briselu.

Kada je reč o formiranju ZSO objašnjava da je to predmet Ustavnog suda i da je na novoj kosovskoj vladi da ovoj instituciji preda taj dokument.

Dijalog i „knjiženje poena“

Bivši diplomata Zoran Milivojević ne misli tako.

Tvrdi da je i jučerašnji sastanak u Briselu pokazao da zapravo „nema uslova za ozbiljan dijalog“.

„Nažalost imamo nastavak procesa koji smo imali i sa prethodnim visokim predstavnikom. Nema ničega novog“, kaže Milivojević za Kosovo onlajn.

Iz jučerašnjeg neuspelog nastavka dijaloga izvlači dva zaključka.

„Prvi je da nema uslova za neki ozbiljan dijalog jer prištinska strana ne menja stav. Drugi zaključak je da ni posrednici nisu pripremljeni. I novi posrednik je nastupao sa istih pozicija: važno je da se napravi dvojni sastanak i da se time 'uknjiži' jedan politički poen, ali bez rezultata“, smatra Milivojević.

Podseća da je reč o trećem sazivu EU koji „nastupa sa istih pozicija“.

„Imali smo dva neuspešna i sa (Federika) Mogerini i kasnije Boreljom, Lajčakom, a sada imamo i sa Sorensenom. Na istoj smo poziciji“, objašnjava ovaj diplomata.

Naglašava da je ključni problem što tema formiranja Zajednice srpskih opština više nije na „agendi“ dijaloga.

„Srbija je poslala jasne poruke posle ova dva neuspešna bloka pregovora da nema nameru više da čini bilo kakve ustupke i da insistira na poštovanju ranije preuzetih obaveza. U prvom planu je ZSO i Briselski sporazum zato što je to uslov opstanka srpskog naroda i mogućnosti da se uopšte razgovara o bilo kojoj vrsti normalizacije“, ističe Milivojević.

Navodi da je pitanje nepoštovanja svega do sada dogovorenog „zaoštreno poslednje tri godine“ politikom Pokreta Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija.

„Ona se nastavlja i praktično dovodi u pitanje opstanak srpskog naroda na tim prostorima i smisao pregovora na temu normalizacije i onoga što bi trebalo da bude osnov za neko političko rešenje“, tvrdi Milivojević.

Kaže da potvrda toga dolazi i iz izjava Besnika Bisljimija nakon jučerašnje runde dijaloga.

„Bisljimi je bio vrlo jasan: ovo je poruka da imamo kontinuitet politike iako nemamo novu vladu, i da nema nikakvih uslova da se ta situacija poromeni, da ZSO uopšte ne figurira na bilo kojoj agendi koja podrazumeva nastavak pregovora o normalizaciji između Beograda i Prištine kada je reč o prištinskoj strani“, navodi Milivojević.

Smatra da je problem šta o ovakvom pristupu misli evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen.

„Naprosto, bilo je jasno da juče neće biti rezultata. Bilo je jasno da Bisljimi neće o bilo čemu da razgovara. On hoće da razgovara samo o priznanju, barem mi se tako čini. Dakle, nije jasno šta posrednik o tome misli i kako misle u EU da se ovaj proces uopšte nastavi“, kaže Milivojević.

Nekadašnji diplomata upozorava da ukoliko su dosadašnji sastanci bili „probni“, tada je jasna i poruka.

„U tom slučaju nema smisla razgovarati o nastavku pregovora, o nekim novim sastancima ukolilko se ne promeni stav, prvo posrednika, a onda i prištinske strane vezano za ranije preuzete obaveze i za uslov bez koga, treba da budemo jasni, nema nastavka pregovora, a to je Zajednica sprskih opština“, smatra Milivojević.

Precizira da je to „uslov svih uslova“ koji dobija na težini aktuelnim događajima usmerenim prema srpskoj zajednici na Kosovu.

„On naročito dobija na težini kada imamo na dnevnoj bazi represivne mere prištinske administracije i kada imamo elemente nastavka svojevrsnog etničkog čišćenja srpskog naroda i onemogućava normalnog života“, uveren je Milivojević.

Kao primer navodi jučerašnje zauzimanje objekata Pošta Srbije u Gračanici i drugim delovima Kosova.

„Ovo sa poštama je prosto znak da se od toga ne odustaje i u takvim uslovima je teško razgovarati bez garancija da Srbi uopšte mogu da računaju na normalan život. To je prva i osnovna garancija da možemo da razgovoramo o nekim drugim pitanjima koji se tiču normalizacije ili političkog rešenja“, zaključuje Milivojević.

„Stara - zaleđena priča“

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići dijalog Beograda i Prištine opisuje kao „staru, zaleđenu priču“.

„To je pomalo rutinski sastanak. Timovi koji rade na ovome, evropski i tako dalje, moraju nešto da urade. Dijalog je već dve godine praktično zaleđen, i nova ekipa se sprema za teren. Još uvek ima vremena da se stvari reše“, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Dodaje da je u Briselu zakazan sastanak na kome je trebalo da se govori o nestalima, ali da je nastavljena „stara priča“.

„Bio je zakazan sastanak na kojem je trebalo da se govori o nestalima, ali onda su u Briselu započete aktuelene teme: šta je preče - da li Zajednica ili nestali. To je stara priča, nema promena“, poručuje Maljići.

Kaže da se na Kosovu trenutno čekaju lokalni izbori, a da će formiranje ZSO i druge teme doći na dnevni red kada se formira nova vlada.

Upozorava da ukoliko ponovo dođe do institucionalne blokade, tada je potpuno neizvesno u kom pravcu će Kosovo ići.

„Mislim da Evropska unija nema drugu opciju, osim ako ne bude nekih velikih geostrateških sporazuma, jer se sve menja na globalnoj sceni“, naglašava Maljići.

Osporavanje uloge Besnika Bisljimija u Briselu od strane opozicije na Kosovu tumači kao činjenicu da on ne može da obavlja „dvostruku funkciju", i potpredsednika vlade i poslanika.

„Opozicija misli da zapravo on uzurpira položaje, jer ne možete po Zakonu i Ustav, zakonu koji je sama Kurtijeva vlada sponzorisala, da imate dve pozicije, biti na vlasti i biti u izvršnim organima i biti poslanik. Mora da izabere jedno. To je prepucavanje, već sedam meseci“, zaključuje ovaj analitičar.

„Goruće pitanje“ za dijalog

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka smatra da bi u fokusu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu trebalo da se nađe zatvaranje srpskih institucija.

Naglašava da je današnji upad u RFZO i PIO fond u Severnoj Mitrovici samo poslednji u nizu „gorućih pitanja“ po Srbe na Kosovu.

„Dijalog svakako treba da se vodi, ali u ovakvim okolnostima, dijalog bi upravo trebalo da se vodi po tim pitanjima. U situaciji kada imamo zatvaranja (institucija), a ovo je samo jedno od niza brojnih zatvaranja institucija u prethodnih godinu ipo dana, mislim da bi dijalog pre svega trebalo da se fokusira na razrešavanje te krize, jer to je nešto gde građani najviše trpe“, kaže Šljuka u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ističe da sva druga pitanja u okviru Briselskog dijaloga jesu ključna, ali da je ovde reč o „gorućem pitanju“ na koje EU i drugi „prećutkuju i tolerišu“.

„Ovo je ćutanje u jednom suštinskom smislu na zatvaranje institucija koje su od esencijalne važnosti za građane Kosova. Ne samo za one iz srpske zajednice, već i drugih, pa i albanske. Ako imamo ćutanje koje dovodi do toga da se pogoršava stanje u zajednici, onda su sva ta druga pitanja, ako ne u ovom, u nekom budućem će delovati kao nevažna ili manje važna“, naglapava ovaj analitičar.

Dodaje da bi dijalog u Briselu trebalo da se vodi i onim „zanemarenim pitanjima“.

„Kako imamo novu krizu, zanemarujemo prethodna pitanja. Šta je sa pitanjem dinara? Imali smo sedam-osam sastanaka koji su prekinuti, nije se došlo do rešenja i nismo videli nikakav epilog te priče. Ljudi i dalje idu van Kosova da podižu svoj novac iz budžeta Republike Srbije. To je samo jedna od brojnih kriza koja je ostala nerešena“, precizira Šljuka.

Zato smatra da bi suština dijaloga trebalo da bude ono što „primarno opterećuje građane u ovom trenutku“.

„A, kada se to reši, kada se uspostavi neka normalizacija i deeskalacija onda će i to biti plodno tlo da se rešavaju krupnija pitanja“, precizira.

Komentarišući jučerašnji sastanak u Briselu predstavnika Prištine i Beograda, Šljuka kaže da se nakon njihovih izjava čini „da nisu bili na istom sastanku“.

„Pored toga što nema nikakvih rezultata, opet imamo oprečne izjave sa obe strane. Dakle, stvari koje su pričali Petković i Bislimija nam govore kao da oni zapravo nisu bili na istom sastanku. I mislim da je to negde problem koji se nastavlja već duže vreme i koji po mom mišljenju treba upravo da reši Evropska unija, odnosno Sorensen sada kao fasilitator“, smatra Šljuka.

Uveren je da on ili EU treba da nakon svakog od sastanaka izađu sa saopštenjem i preciziraju šta je bilo na agendi, a o čemu se stvarno razgovaralo i šta su obe strane predstavile.

Navodi da je najbolji dokaz pitanje formiranja Komisije za nestale osobe za koju se, na osnovu ranijih informacija, mislilo da je rešeno.

„U decembru prošle godine je rečeno da je komisija de fakto formirana i da se očekuje da ona počne da radi. I svi smo očekivali da to bude negde taj prvi proboj, dakle, jedno humanitarno pitanje koje je u interesu obe strane da se reši što pre, da dođe do tog nekog napretka već možda u januaru, februaru ove godine. Ali sada iz ovih izjava, bar Bisljimija shvata srpska strana i dalje ima neke rezerve na rad i funkcionisanje te komisije, a da je to tek sada navodno otklonjeno. S tim da ona još nije počela da radi, još nije imala prvi sastanak“, ističe Šljuka.

Ocenjuje da kosovska vlada, koja se nalazi u tehničkom mandatu, nema legitimitet da vodi politički obojen dijalog.

„Ona ne bi trebala da donosi nikakve krupne odluke, zato se i zove tehnička, da donosi, dakle, samo tehničke odluke, a dijalog, iako je na tehničkom nivou u Briselu, on je duboko politički obojen. I tu su mnoga senzitivna pitanja za građane obe strane i sada neko ko ima upitan legitimitet da ide i da pregovara u ime građana Kosova može da bude dosta problematično“, poručuje Šljuka.