Kome više odgovara status kvo u dijalogu, Beogradu ili Prištini?

Ako je suditi po sve učestalijim sastancima novog evropskog posrednika Pitera Sorensena sa glavnim pregovaračima Beograda i Prištine, briselski dijalog je „prodisao“. Ipak, u praksi, poslednjih meseci pomaka ima, ali samo na gore, posebno kada je reč o položaju srpske zajednice na severu. Status kvo u dijalogu od početka više odgovara Prištini, tvrde sagovornici Kosovo onlajna. Upozoravaju da su dodatni problemi nezainteresovanost SAD da se uključi u ovaj proces, ali i institucionalna kriza koja na Kosovu traje od februarskih izbora.

Piše: Đorđe Barović

„Kakav dijalog između Kosova i Srbije? Da li je uopšte bilo ikakvog dijaloga u poslednjih šest meseci, ili čak u poslednjih godinu dana? Ili u poslednjih nekoliko godina? Proces koji vodi EU izgleda da je dostigao granice političke volje i u Beogradu i u Prištini, gde nijedna strana ne deluje zainteresovano da nastavi, već samo da simulira učešće“, izjavio je nedavno američki stručnjak za Balkan Danijel Server.

I nekadašnji švedski premijer Karl Bilt smatra da ne treba imati velika očekivanja od dijaloga Kosova i Srbije.

„Mislim da očekivanja za veliki napredak treba da budu ograničena“, napisao je na društvenoj mreži „X“ nakon što je Sorensen, u utorak ipak uspeo da prvi put nakon što je 1. februara zamenio Miroslava Lajčaka održi trilateralan sastanak.

„Dogovorili se da se diskusija uskoro nastavi“, poručio je Sorensen nakon razgovora i otkrio da se uskoro očekuje još jedan susret u Briselu „na visokom nivou“.

Za srpsku zajednicu na Kosovo ključan problem je što se sa te visine, posebno ne iz Brisela, uopšte ne vide svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju.

„Predali smo ponovo listu najnovijih eskalatornih poteza. Govorio sam o arbitrarnim hapšenjima, o progonu političkih predstavnika srpskog naroda oličenih u Srpskoj listi“, objasnio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković nakon sastanka sa Sorensenom.

Samo nedelju dana ranije Petković je predao spisak od 50 jednostranih poteza koje je Priština preduzela poslednjih meseci.

Petković je kazao da je od Sorensena tražio i hitnu deeaskalaciju situacije na Kosovu, ali i formiranje ZSO.

Glavni kosovski pregovarač u dijalogu Kosova i Srbije Besnik Bisljimi nakon sastanka je rekao da je „još rano za konkretne rezultate“, ali da Sorensenen „ima manje-više jasnu viziju kako dalje na sledećim sastancima“.

„Sledeće nedelje će poslati dvojicu svojih najbližih ljudi na Kosovo i u Srbiju da dobiju dodatne informacije, a zatim će početkom jula odlučiti o sledećem koraku“, rekao je Bisljimi.

Povratak u UN

Za aktivistu Mirovnog pokreta Austrije Davida Štokingera dosadašnji tok briselskih pregovora i „manje-više jasne vizije“ znače samo jedno: briselskom dijalogu je došao kraj.

Potreban je reset, poručuje Štokinger, a tu misli da se pregovori vrate tamo gde su i počeli - u Ujedinjene nacije.

„Mišljenja sam da je dijalog došao do svog kraja, do svojih krajnjih granica i da je vidljivo da na tom putu ne može da se pronađe rešenje koje bi bilo i u interesu Srbije. Ne može se naći rešenje koje je suprotno interesima Srbije. Zbog toga mislim da bi dijalog trebalo vratiti pod okrilje UN zato što je osnova svih pregovora oko statusa Kosova i dalje Rezolucija 1244“, ocenio je Štokinger.

Uveren je da su SAD i EU preselile dijalog o budućem statusu Kosova iz UN svesni da bi Srbija tamo imala mnogo bolju poziciju nego što je kasnije dobila kroz posredovanje Brisela.

Naglašava da neefikasnost EU u ovom procesu ide u korist isključivo vlastima u Prištini.

„Ovaj status kvo pomaže pre svega Prištini. To se vidi po jednostranim merama koje se trenutno sprovode protiv Srba poput zabranjivanja srpskih institucija što im pogoršava svakodnevni život. Mislim da EU, kakva se danas prikazuje, nema interes da se nađe rešenje, jer je deo problema“, naglasio je Štokinger.

Upitan zbog čega izostaju konkretnije reakcija EU i SAD na jednostrane poteze Prištine, već se sve svodi na oštra saopštenja iz Brisela ili ambasada, Štokinger kaže da je to „logično“ jer je „Kosovo njihov projekat“.

„Projekat nezavisnog Kosova je njihov projekat. Daleko su otišli u tome i sada ne mogu da se vrate. Od Kosova su napravili ogromnu vojnu bazu koju koriste za geopolitičko pozicioniranje na Balkanu. Sada im je teško da se vrate na osnove međunarodnog prava“, smatra ovaj aktivista.

Naglašava važnost poštovanja međunarodnog prava za sve države.

„Međunarodno pravo mora važiti za sve države, svaka država ima pravo na poštovanje svog teritorijalnog integriteta, nepovredivosti granica. To mora važiti za sve države, i u današnjim konfliktima, a tako i Srbiju. Ne mogu se primenjivati stalno dvostruki standari što zapadne sile rade decenijama. Moramo se vratiti međunarodnom pravu, jasnim principima koji bi važili za sve, kako za Amerikance, tako i za sve ostale sile“, zaključuje Štokinger.

"Jare i pare"

Jedan od ozbiljnih problema u dijalogu je ko je zapravo legitimni predstavnik Prištine u situaciji kada kosovska skupština i dalje nije konstituisana, a „ka' će ne znamo“.

Iz DSK su, nakon održanih sastanaka u Briselu,  naveli da potpredsednik vlade u tehničkom manadatu Besnik Bisljimi nema legitimitet da predstavlja Kosovo u tom procesu.

„Pokušaj gospodina Bisljimija da nametne obaveze Kosovu bez legitimnog i demokratskog mandata je neprihvatljiv, neustavan i nezakonit“, poručila je ova stranka.

I politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići upozorava, u razgovoru za Kosovo onlajn da je upitan legitimitet predstavnika prištinske strane u dijalogu.

Duhovito primećuje da je to rezultat „mentaliteta“ Pokreta Samoopredeljenja da „hoće i jare i pare“

„Ne znamo da li su legitimni ili ne. Po kosovskim zakonima nisu legitimni jer je cela vlada u ostavci, a većina njih su i poslanici. Odmah je trebalo da da izaberu, ili da ostanu kao privremena vlast, ili da budu poslanici. Mogli su da odbiju poslaničke mandate, ali nisu. Hteli su i jare i pare. Takav im je mentalitet, da samo oni treba da budu na vlasti“, kaže  Maljići.

Uveren je da je do krize u dijalogu došlo zato što je EU uverenja da je došla do rešenja, a sada traži modalitete kako da se dogovoreno i sprovede.

„EU insistira na tome da je dogovor postignut i da ima međunarodnu validnost i da obe strane treba da ispune obaveze. A pošto su već videli kako su se ponašali poslednjih četiri-pet godina pregovarajući onda verovatno traže neke nove mehanizme. Ali, momentalno, zbog opšte geopolitičke situacije, ne insistiraju toliko“, smatra Maljići.

EU traži nove modalitete za dijalog i zato što aktuelna situacija na terenu „nije rešenje“.

„Situacija na terenu je takva da svima izgleda da je to rešena stvar, da je Srbija to dopustila, samo su Srbi ostali na milost i nemilost. Ali, mislim da tako ne može da ostane. Nije to rešenje, nego treba da se sprovede dogovoreno“, ističe Maljići.

Dodaje da je najveća nepoznanica šta podrazumeva „evropski plan“ koji podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština.

Međutim, precizira, još se ne znaju njene kompetencije.

„Verovatno je to načelno dogovoreno, ali treba da prođe mišljenje Ustavnog suda. Oni su za prvi predlog pre deset godina rekli da je u redu, ali su imali neke zamerke oko formulacija, kako će se primenjivati. Verovatno će i sada biti mesta koje će obe strane različito tumačiti. Ali, treba da se napravi, pa da idemo dalje, u neke bolje odnose“, uveren je ovaj analitičar.

Smatra da je svima u interesu da se problem što pre reši zato što je svima cilj ulazak u EU.

„Nije ni ona savršena, ali barem je neki okvir gde neki od ovih problema koji brinu one koji bi pravili etničke, nacionalne države, mogu da se reše“, naglašava Maljići.

Sumnjiva „energija“

Zbog globalnih previranja, ali i ratova, pitanje Kosova više nije u fokusu ni evropske ni američke administracije.

Zato je teško očekivati „novu energiju“ u pregovorima između Beograda i Prištine.

Ovo poručuje saradnik Novog trećeg puta Petar Donić.

„Situacija na Kosovu je mirna, dosta stabilna i ako posmatramo ključne parametre nije trenutno u fokusu ni Brisela ni Amerike, pogotovo ne Amerike koja se 'izvlači iz evropskih poslova' i traži da Evropa preuzme odgovornost. Da li će doći do odmrzavanja razgovara i da li će doći do nove energije koju će Evropa uneti, trenutno je vrlo upitno“, kaže Donić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je dijalog Beograda i Prištine trenutno „zapleten“ u pregovore koji su, po njegovom mišljenju „zamrli“, prvo u iščekivanju nove evropske, a zatim i nove američke administracije.

„Do sada se čekalo da se vidi pozicija Amerike, ko će biti ambasadori, ko će biti specijalni izaslanici. Uz sve to žarišta su na nekim drugim mestima i za Ameriku i za Evropu, a Evropa je trenutno preokupirana ukrajinskim pitanjem. Vidimo da se Amerika polako povlači, odnosno očekuje od evropskih partnera da preuzme odgovornost za evropska pitanja, dok se prestrojava na indo-pacifička pitanja“, smatra Donić.

Ovakva situacija, precizira, mnogo više odgovara Prištini nego Beogradu.

„Priština kapitalizuje na statutu kvo, a Beograd želi da reši ovo pitanje na ovaj ili onaj način. Ali, generalno, ovo pitanje nikom ne godi dugoročno, ni jednoj ni drugoj strani, zato što zamrznut konflikt nije dobar. Videli smo u različitim situcijama da može lako da se podgreje. Samo poslednjih pet šest godina unazad, i evropska i američka pozicija, a i kosovsko pitanje u novoj geopolitičkoj postavci gde imamo i ratove i velike trgovinske trzavice između globalnih sila, kosovsko pitanje je još uvek dosta mirno“, objašnjava Donić.

Precizira da Prištini odgovara „status kvo“ kako bi nastavili sa jednostranim potezima.

„Uz malo prisustvo međunarodne zajednice, status kvo odgovara prištinskim institucijama da se trenutna situacija propagira, pa što duže traje to duže ima i presedan da duže postoji, tako da im apsolutno odgovara. Beogradu to manje odgovara, ali generalno ni jednoj strani ne odgovara stanje u kome nema konačnog rešenja“, naglašava Donić.