Nova taktika EU u dijalogu, hoće li najzad doći do formiranja ZSO?

Poslednja runda dijaloga na tehničkom nivou koja je juče održana u Briselu okončana je bez konkretnih rezultata, ali sa "korisnim razgovorima", kako je odvojene susrete sa glavnim pregovaračima Beograda i Prištine ocenio evropski izaslanik Miroslav Lajčak. Međutim, poruke koje su se čule posle sastanaka, pokazuju da su pozicije dve strane o ključnim pitanjima ostale iste: za Beograd i Srbe na Kosovu to je Zajednica srpskih opština, za Prištinu o tome nema ni govora dok se Srbija ne obaveže na defakto priznanje. Hoće li nova taktika EU u dijalogu uroditi plodom i posle više od decenije konačno rezultirati formiranjem ZSO? 

Sagovornici Kosovo onlajn konstatuju da nakon što je EU stranama predstavila svoj predlog statuta ZSO i nakon jučerašnjih razgovora u Briselu izgleda da ima nekih pozitivnih pokazatelja, ali da treba biti oprezan u prognozama, s obzirom na dosadašnji "tvrd" stav kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je od dolaska na vlast odbijao i svaku naznaku da bi se moglo krenuti u pravcu formiranja Zajednice, što je obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine. 

Lajčak je posle sastanaka sa glavnim pregovaračima Srbije Petrom Petkovićem i Kosova Besnikom Bisljimijem istakao da su razgovori bili korisni za napredak u vezi sa brojnim pitanjima na dnevnom redu. Lajčak je u odvojenim susretima razgovarao sa Petkovićem i sa Bisljimijem, a do trojnog sastanka nije došlo. Naši sagovornici ocenjuju da je očigledna procena briselskih posrednika da bi trojni sastanci, što je bio slučaj do sada, samo zakočili ceo proces, i da su očigledno rešeni da oprobaju novu taktiku da se svi detalji najpre dogovore u zasebnim susretima, pre nego što se obe strane okupe za istim stolom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je da je glavna tema razgovora delegacije Beograda sa Lajčakom i njegovim timom u Briselu bio nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji, kako je poručio, treba da predstavlja kičmu ZSO i mora da bude u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine. Petković je preneo da je delegacija Beograda u Brisel došla sa čak 18 eskperata iz različitih oblasti, koje su bile na dnevnom redu, što govori o ozbiljnosti i odgovornosti u procesu dijaloga sa Prištinom.

"Na dnevnom redu je bio nacrt statuta ZSO, kao prvi konkretan korak u pravcu formiranja ZSO, koju srpski narod na KiM iščekuje već više od 10 godina. Razgovori će se nastaviti“, rekao je Petković, i naveo da su na dnevnom redu bila i druga važna pitanja, poput energetike i pitanja nestalih, oko kojih očekuje određeni napredak.

S druge strane, Bisljimi tvrdi da sa Lajčakom nije razgovarao o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, iako je potvrdio da je to bilo na dnevnom redu. On je rekao da Priština neće započeti rad na formiranju ZSO bez potpisivanja tri sporazuma.

"Sprovođenje ne može da počne bez potpisa, jer nam je potrebna garancija da imamo važeći sporazum, koji nosi obaveze i za drugu stranu", rekao je Bisljimi.
 
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović poručio je posle jučerašnjih razgovora u Briselu da je Zajednica srpskih opština tema svih tema i da će od toga kako će ona izgledati i koje nadležnosti će imati, zavisiti budućnost Srba, svi budući odnosi i stabilnost na Kosovu. Odalović za Kosovo onlajn poručuje da će Priština će morati da formira ZSO i da tu više nema dileme. 

"Osnivanjem ZSO prekinuo bi se institucionalni teror koji Kurti sprovodi i vratili bismo se u neku normalu, koja bi podrazumevala da se organizuju novi izbori na severu i da Srbi dobiju svoje predstavnike, da se konstituše Skupština Zajednice", ukazuje Odalović, koji je bio u delegaciji Srbije na razgovorima u Briselu. 

Naglašava da nije klučno da li će se Zajednica zvati - Zajednica srpskih opština ili Zajednica opština sa srpskom većinom, već kako će da funkcioniše i koje nadležnosti će imati.

Bez ZSO, upozorava, idemo u sve opasnosniju zonu, jer, kako kaže, "Kurti nema nameru da odustane od svega što radi, da počne da se vraća u normalu, nego nastavlja sa terorom nad Srbima". 

"Kada imate u funkciji lokalnu samoupravu na severu koja je izabrana u kontejnerima, prisustvo policije sa dugim cevima, carinu, policiju, pravosuđe bez Srba, onda je ozbiljan problem kako zaštiti srpsku zajednicu. To je i bila suština prvog Briselskog sporazuma da se napravi okvir koji će štiti prava Srba", kaže Odalović.

Smatra da je sada trenutak da se odluči da li će se konačno formirati ZSO ili će se ići ka daljoj eskalaciji, koja sa sobom nosi mnogo izazova i opasnosti i ni za koga nije dobra.

"Sada je najvažnije da se napravi pravni okvir, da se na severu organizuju pravi izbori i izaberu legitimni predstavnici Srba, jer oni su ti koji treba da biraju predstavnike u Skupštini ZSO. Mislim da je najbolji i najbrži način da 'kontejner gradonačelnici' podnesu ostavke i da se skrati put do novih izbora na severu", ističe Odalović. 

Istakao je da je na jučerašnjim razgovorima u Briselu direktor Kancelarije za KiM Petar Petković na dobar način sve to predstavio.

"Naša strana je konstruktivno išlo ka svim predlozima posrednika u dijalogu. Nadam se da će i Priština početi konstruktivno da razmišlja, da ne bude samo neko ko opstruira i povlači poteze koji nas vraćaju unazad, kao što je bio slučaj do sada. To prepoznaju svi, a zašto nema nekih jačih reakcija predstavnika međunarodne zajednice na to, pitanje je za njih. Izvesno je da je za mnoge stvari koje je radio do sada Kurti imao ili direktnu ili prećutnu podršku dela te evropske zajednice, koja sve čini da zaokruži državnost tog njihovog projekta. Nije dobro da to čine na način koji neće biti primenjiv, jer će to otvoriti mnogo novih problema. Važno je da se ne dođe u situaciju, kao što je bilo slučajeva, da se mnogi veliki dogovori donose ne u funkciji rešenja problema već da bi se promovisao neki rezultat, a ispod toga sve tinja i eskalira", navodi Odalović, koji podseća na važnost poštovanja međunarodnog prava i principa, kako bi se sve ono što je dogovoreno i sprovelo. 

Povodom poruka šefa pregovaračkog tima Prištine Besnika Bisljimija da na razgovorima u Briselu nije bilo reči o statutu ZSO, i da ih neće ni biti dok se ne potpiše sporazum koji bi podrazumevao obaveze iu sa srpsku stranu, Odalović kaže da su te poruke u funkciji smirivanja albanske javnosti na Kosovu.

"Ne bi bilo sastanka juče u Briselu da ZSO nije bila tema. Jedno je što Bisljimi i Kurti pričaju za unutrašnju upotrebu jer je na njih veliki pritisak i javnosti i opozicije, koja tvrdi da oni dosta netransparentno sve to rade, da su neke avanture u koje upadaju po njihovim merilima i kriterijumima 'opasnost', kako oni kažu, po njihovu 'državnost'. Moraju da znaju da to što oni ponekad deklarativno izjave nije jedino što će biti merodavno. Mogu da imaju svoj stav, ali on sigurno neće biti odlučujući", kaže Odalović. 

Ističe da su sve poruke predstavnika međunarodne zajednice od eskalacije situacije na severu zbog poteza Kurtija bile da se ZSO mora formirati. 

"Da je ZSO formirana, stvari bi mnogo bolje funkcionisale, bilo bi bolje i Albancima i Srbima i ne bi bilo incidenata. ZSO sa ovlašćenjima koja su predviđena sporazumima neće napraviti nikakav problem između suživota Srba i Albanaca. ZSO ne smeta nikome, sem u glavama najekstremnijih, koji misle da je to što su Kosovo priznale neke zemlje Zapada završena priča. Pa ako jeste, zašto se 'lome noge i ruke" našim zvaničnicima kad pregovaraju da stave potpis na nekakve dogovore", napominje Odalović.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da postoji pomak u pregovorima kada je reč o Zajednici srpskih opština, dodajući da se to najbolje može videti u tonalitetu poruka kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji se više puta pozitvno izrazio o dokumentu koji je na stolu.

Mijačić za Kosovo onlajn objašnjava da o dokumentu za ZSO ne znamo puno, ali da se prošle nedelje u albanskim medijima pojavio nacrt tog sporazuma za koji kaže da je verovatno verodostojan.

"Čitajući taj dokument, vidimo da Srbija nema puno argumenata da ga ne prihvati jer je upravo rađen u skladu sa onim što je dogovoreno 2013-2015. godine. Dok će prištinska strana svakako tražiti zvanično prihvatanje sporazuma koji je ranije ove godine postignut u Briselu, a kasnije i njegov aneks u Ohridu. Tako da vrlo brzo možemo očekivati da se dodatno obavežu i jedna i druga strana da će realizovati sve odredbe iz Brisela i Ohrida. Takođe, nadam se da ćemo vrlo brzo videti usvajanje verzije statuta ZSO kako u Beogradu tako i u Prištini", smatra Mijačić.

Dodaje da jučerašnji pregovori u Briselu imaju za cilj da pripreme novu rundu pregovora između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, gde bi došlo do finalizacije svih odredbi na koje su se dve strane obavezale.

"Taj proces pregovora oko ključnih principa je već završen. Ovi sastanci koji su održani juče imaju za cilj da pripreme novu rudnu pregovora između Kurtija i Vučića, gde bi došlo do finalizacije svih odredbi na koje su se dve strane obavezale. Negde najveći problem Prištini i Beogradu je komunikacija i prihvatanje odredbi, tako da nakon dijaloga svaka strana izlazi i iznosi svoje stavove da su čvrsto branili ono za šta se zalažu. Međutim, proces dijaloga ide svojim tokom, i rezulturaće onim na šta su se Kurti i Vučić obavezali", poručio je Mijačić.

Mijačić ističe da je predstojeći decembarski sastanak Evropskog saveta vrlo bitan kako za Kosovo, tako i za Srbiju, jer će se na njemu odlučivati o njihovom daljem putu ka EU.

"Postoji jedan veoma važan sastanak, to je sastanak Evropskog saveta 14-15. decembra, i na njemu će visoki predstavnik EU Đuzep Borelj izvestiti predsednike vlade i država EU, o rezultatima u dijalogu, na osnovu toga odlučiće se da li će i kako Srbija i Kosovo napredovati ka EU. To je jako bitan sastanka u ovom delu godine i verujem da ako bude nekih rezultata biće do tog sastanka, a sama implementacija sporazuma će sačekatu Novu godinu i mesece nakon januara", objašnjava on.

Dodaje da pokušaji oko formiranje ZSO neće uroditi plodom ukoliko ne dođe do održavanja vanrednih izbora u četiri srpske opštine na severu Kosova.

"Iskreno, mislim da neće biti konkretnih rezultata u vezi sa statom ZSO ukoliko ne dođe do organizovanja vanrednih izbora. To je deo ovih pregovora. Znamo da je u Ohridu napravljena takva greška, da nije pregovarano o izborima, već o principima za realizaciju sporazuma i kada su došli vanredni izbori srpska zajednica, pošto nije postojao konkretan predlog, oni nisu učestvovali na izborima. Tako da i sada, ako se ne organizuju vanredni izbori na severu Kosova, bojim se da svi ovi pokušaju oko formiranje ZSO neće uroditi plodom. I otuda sada ono o čemu pregovaraju Bisljimi i Lajčak, jeste jedna sekvenciona mapa, koja određuje obaveze jedne i druge strane paralelno, u naredih šest meseci. Nešto će uraditi Srbija, nešto Kosovo, očekuje se da prvi korak, jeste usvajanje usvajanje tog nacrta statuta ZSO ili slanje Ustavnom sudu, onda će Srbija dati neki ustupak za taj korak. Onda se očekuje usvanje statuta, i vanredni izbori. Očekujem da sve to može da se organizuje u naredih šest do devet meseci", zaključio je Mijačić.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je nakon još jedne runde dijaloga Beograda i Prištine da je u ovom trenutku teško očekivati bilo kakav značajniji pomak, jer je jasno da albanskoj strani ne odgovara da Zajednica srpskih opština bude prihvaćena kao rešenje. On je dodao da bi kosovski premijer Aljbin Kurti pre izašao na izbore nego prihvatio ZSO.

"Mislim da je teško očekivati bilo kakav značajniji pomak kada pogledate ceo taj pregovarački proces, a moramo ga sagledati sa dva aspekta. Prvi aspekt je samo ideja da Zajednica srpskih opština bude prihvaćena kao rešenje. Onda shvatamo da to jako teško može biti realizovano u startu, jer čini se da albanskoj strani to nikako ne odgovara, odnosno, jasno je da albanskoj strani to nikako ne odovara“, rekao je Graovac.

On podseća da je Aljbin Kurti svoju popularnost stekao na odlučnom stavu da Zajednice srpskih opština neće biti, te da je teško očekivati da će menjati svoju poziciju u trenutku kada je prešao polovinu mandata. 

„On je u februaru 2021. godine pobedio na izborima, što znači da se početkom 2025. godine očekuju naredni izbori na KiM. Kada to uzmemo u obzir, onda mi čak deluje i kao realnija opcija da će Aljbin Kurti pre da ode na izbore, nego što bi prihvatio formiranje Zajednice srpskih opština, ali to jedino pod uslovom da je pritisak sa Zapada toliko snažan da on mora formirati Zajednicu srpskih opština, što do sada nije bio slučaj. Ali, ukoliko bi se to desilo, mislim da bi on čak pre išao na vanredne izbore, pa da eventualno sa jednim novim mandatom, da kada materijalizuje ovu podršku koju sada ima u javnosti, da onda tek bude spreman na neki kompromis“, naveo je Graovac.

Dodaje da će, po svemu sudeći, u buduće biti pregovora oko samog nacrta statuta ZSO, uz ocenu da ni to neće ići lako, jer ni oko toga ne postoji mogućnost lakog postizanja konsenzusa između srpske i albanske strane.

"A kada bi se eventualno i tu našao neki dogovor, opet, oko same primene ne bismo našli tako lako sporazum, ili, bilo bi nemoguće naći sporazum, jer ponavljam, Kurti ne želi tu primenu. Sa druge strane, ukoliko bi bio nateran na tu primenu kojim slučajem, ona bi bila uslovljena, kako je to i Bisljimi rekao, isključivo time da to bude deo nekog sveobuhvatnog sporazuma u kome će Srbija priznati Kosovo. Kada sve to uzmete u obzir, onda mislim da stvari postaju više nego jasne i mala je verovatnoća da dođe do bilo kakvog napretka. Sama činjenica da vi imate negde dva šefa pregovaračog tima koji imaju potpuno drugačije viđenje kako su izgledali ti pregovarački procesi, a to je posledica toga što je Lajčak kao neko ko moderira te pregovore odvojeno vodio razgovore sa jednom i sa drugom delegacijom, pa čak nije došlo ni do susreta dve delegacije, e, to vam najbolje govori o tome koliko smo mi daleko od nekog uspešnog nastavka pregovora“, rekao je Graovac.

Povodom toga što je Lajčak je po završetku sastanaka sa jednom i drugom stranom u Briselu diskusiju nazvao „korisnom“, Graovac smatra da se za Srbe i Albance ona ne može svoditi samo na te reči.

„Ako malo razmislimo o tim njegovim rečima, shvatićemo da on traži neki izraz koji bi dao dodatno ohrabrenje i njemu i evropskim zvaničnicima da se nastavi pregovarački proces, ali bez neke jasne suštine. U tome je ključni problem, jer suština je u tome da vi morate naterati albansku stranu da sprovede ono što je već dogovoreno, potpisano, a ne samo obećano. To je Briselski sporazum iz 2013. godine, to je preduslov za nastavak bilo kakvih razgovora i za postizanje narednih sporazuma. I na kraju krajeva, nacrt statuta ZSO. Sve je to preduslov da bismo razovarali dalje o drugim pitanjima i ako to uzmete u obzir, onda postaje jasno da i ta rečenica govori o nemoći Lajčaka, nemoći briselske administracije. Da kojim slučajem oni imaju snage, da imaju mogućnosti da nateraju Aljbina Kurtija da sprovede ono što je obećano, da imaju želje da to urade, oni bi to svakako uradili“, rekao je Graovac.

Ključni problem je, ističe naš sagovornik, što je Evropska unija prihvatila načelo koje je Kurti promovisao „da treba razgovarati o najtežem pitanju na samom početku“.

„Vi znate da ako razgovarate o najtežem pitanju na samom početku, da će onda i sva druga pitanja ostajati po strani. Srbija je zastupala stav od koga je EU polagano negde odustala, a to je da se postignu dogovori oko čega mogu da se postignu dogovori, da se time relaksira odnos Srba i Albanaca, da se time učini njihov život boljim, normalnim, a da se onda ona teška pitanja ostave za kraj i da onda postanu manje opterećujuća. Ako imate druga pitanja rešena i to ključno pitanje je manje opterećujuće, onda naravno da postaje jasno u čemu je ključni problem. Ključni problem je upravo u tome, u povezivanju statusnog rešenja sa pitanjem ZSO i vi ste na taj način doveli u blokadu ceo proces, ne samo zbog Aljbina Kurtija, već zato što je i Evropska unija na neki način prihvatila to kao model“, ističe Graovac.

On podseća da će se sredinom naredne godine održati evropski izbori, a zatim krajem godine i američki, kada će se pritisak povećati. 

„Ne treba zaboraviti da sredinom naredne godine idu evropski izbori i da oni žele određeni uspeh koji bi mogli predstaviti pred biračima, da će pritiska postojati, ali da realno, oni instrumente za taj pritisak nemaju. Treba odlučan pritisak da dođe iz Vašingtona koji je uvek bio taj malj koji je pomagao Evropskoj diplomatiji da sprovede nešto u delo. Ukoliko tog pritiska bude, onda se može očekivati i postizanje nekog rezultata, jer to je jedino na šta Kurti eventualno može pozitivno da reaguje, tako da bih ja čak više očekivao da će se pritisak pojačati nakon nove godine, čak i više kako godina bude odmicala, jer krajem godine dolaze i američki izbori. A i Bajdenovoj administraciji će trebati neka vrsta spoljnopolitičkog uspeha pred izbore, tako da me ne bi iznenadilo da onda Amerikanci dodatno pojačaju pritisak“, tvrdi on.

Graovac je, takođe, dodao da ne očekuje pomak ni oko raspisivanja vanrednih izbora na severu Kosova.

„Zato što je Kurti svoju popularnost stekao time što je zauzeo jedan jasan stav, nepomirljiv sa srpskom stranom, koji ima za cilj da u potpunosti taj sever KiM stavi pod albansku kontrolu i drži pod albanskom kontrolom. Ukoliko bi se održali izbori na severu KiM došlo bi do razvlašćivanja Kurtijevih lažnih gradonačelnika. Moramo ih tako nazvati jer to zaista i jesu nelegalni i nelegitimni gradonačelnici na severu i to bi oslabilo njegovu poziciju već u startu. Tako da mi se čini, iako Kurti neće negirati da želi da dođe do tih izbora, da želi da vlasti na severu KiM imaju pun legitimitet, da će on i to sabotirati na taj način što će on govoriti, evo ja se slažem, treba održati te izbore, ali kao preduslov treba ispuniti to i to, pa kao preduslov treba napraviti neku peticiju, pa koliko potpisa za tu peticiju, pa hoće li ta peticija biti u skladu sa ustavom tzv. Kosova... Sve to će biti opravdanje da se odloži taj proces izlaska na izbore na severu, jer, ponavljam, njemu ova situacija i te kao odgovora. On ima svoje lažne gradonačelnike na severu, ima svoje specijane policijske snage na severu i on de fakto kontroliše sever i na taj način dobija i popularnost kada govorimo o radikalno raspoloženoj albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji i to nas negde uverava da ne postoji neka šansa da se tu izađe u susret. Ili, ako bude spreman da tu izađe u susret željama međunarodne zajednice Aljbin Kurti će to uraditi tek nakon nekog značajnog odugovlačenja zavisno od toga koliko ima prostora i koliko bi bio snažan pritisak Zapada“, zaključio je Graovac.