Od „preševske doline“ do Vašingtona – nametanje pitanja prava Albanaca kao politički pritisak na Srbiju

U nastojanjima političkih predstavnika Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe da nametnu pitanje o navodnoj ugroženosti i diskriminaciji albanske zajednice u tom delu Srbije nema ničeg novog. Odavno traju pokušaji da to pitanje postane deo dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, a poslednji potez, ali ne i iznenađujuć, povukao je nedavno američki kongresmen Kit Self predstavljajući Kongresu SAD zakon kojim se traži izveštaj o položaju albanske manjine u „preševskoj dolini“. I reakcije o opravdanosti takvog dokumenta počele su da se nižu – iz Albanije stiže priznanje, iz Beograda poruka da diskriminacije Albanaca u Srbiji nema, ali i da se njihova pitanja ne rešavaju u Vašingtonu, već u Beogradu. Analitičari iz Beograda i Prištine na različitim pozicijama, a negde u toj buci, čini se, potpuno zaboravljeni ostaju Srbi u Albaniji, koji su u toj zemlji praktično asimilovani.

Piše: Darko Savanović

Ovim zakonom, između ostalog, traži se razmatranje pasivizacije adresa, koja se, prema navodima, koristi za brisanje Albanaca iz civilnih registara, a čime im se, kako tvrde, uskraćuje biračko pravo i pristup osnovnim javnim uslugama. Traži se i razmatranje navodnog ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, kao i navodna diskriminacija u oblasti obrazovanja.

To je tek prvi korak, a do eventualnog stupanja na snagu ovog zakona put je dug. Nacrt zakona tek treba da se uputi na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma. Ako bude usvojen, potrebno je da ga odobri i Senat, a na kraju i da ga potpiše američki predsednik Donald Tramp. Ipak, već je predstavljanje ovog akta izazvalo oduševljenje Albanaca.

Podrška je stigla iz Tirane. Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove Albanije ocenilo je da taj akt predstavlja „važan korak ka ozbiljnom razmatranju ovih pitanja na međunarodnom nivou“ i „snažan signal podrške pravima Albanaca u „preševskoj dolini“, ali i kao važan doprinos jačanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, uz zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama na angažovanju. Paralelu sa pravima Srba u Albaniji, ministarka Elisa Spiropali nije povukla. Možda baš zato što ih Srbi u njenoj zemlji i nemaju.

Povodom predloženog zakona, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Srbije Milan Antonijević ukazao je da to svakako jeste signal za dijalog, ali i napomenuo da se iz izveštaja koje priprema institucija na čijem je čelu vidi posvećenost države naročito jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu, Medveđi i dijalogu. Dodao je i da je imao pritužbe vezane za diskriminaciju, koje su rešene.

U međuvremenu, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, koji je takođe zahvalio kongresmenu Kitu Selfu na njegovoj inicijativi, otputovao je u Vašington. Zahvalan je i Albansko-američkoj građanskoj ligi, organizaciji „Albanci za Ameriku“, Đinu Mulićiju, Albancima Teksasa, Albanskom nacionalnom savetu i Vladi Kosova, koji, kako je naveo, omogućavaju zajedničko zalaganje za prava Albanaca.

„Putujem u u Vašington u ključnom trenutku za Albance preševske doline. Nakon usvajanja Zakona o proceni diskriminacije, koji je predložio kongresmen Kit Self, preševska dolina je konačno ušla u institucionalni centar pažnje Sjedinjenih Država“, napisao je Kamberi juče na Fejsbuku.

Budućnost prava Albanaca ne rešavaju se u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu

Da kršenja prava Albanaca u Srbiji nema i da je predloženi zakon pokušaj politizacije tog pitanja, jasan je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša, koji poručuje da se budućnost prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne rešava u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu.

„Kao neko ko se nalazi na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog mogu sa punom odgovornošću reći da u Srbiji ne postoji kršenje niti ljudskih, a ni manjinskih prava. Postoje određeni elementi koji treba da se podignu na viši nivou. Ali kada posmatrate koja su pitanja naglašena u tom predlogu jasno je da se radi o pokušaju politizacije“, rekao je Beriša za Kosovo onlajn.

Pojasnio je da je, kada je reč o pasivizaciji adresa, to postupak koji se preduzima prema svim građanima Srbije, a ne isključivo prema Albancima.

„Pasivizacija adrese ne podrazumeva gubljenje prava na stanovanje. Podrazumeva prekid u određenom trenutku, jer je zakonodavac omogućio da u određenom roku od osam ili 20 dana, kada se pojavite pred nadležnim državnim organom, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova, možete regulisati svoj status. Međutim, mi se u ovom trenutku susrećemo sa nezainteresovanošću građana Srbije koji žive na prostoru Preševa i Bujanovca. Zato su to podigli na nivo političke situacije“, pojasnio je Beriša.

Po pitanju priznavanja diploma izdatih na Univerzitetu u Prištini, podsetio je da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva prosvete Srbije i da je regulisano u dijalogu.

„Za te diplome su Kancelarija za KiM i pregovarački tim u razgovoru sa Prištinom i Briselom doneil određena rešenja, koja su bila prihvatljiva i za Srbiju. To podrazumeva da, ako imate diplomu tog univerziteta, uputite je u Brisel, koji će je verifikovati i proslediti Beogradu da je prizna. Nije tačno da uopšte ne priznajemo te diplome. Ne priznajemo direktan odnos na kojem insistiraju organi Prištine i oni koji se sada nalaze na političkim funkcijama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, podvukao je Beriša.

I sam Albanac, naglašava da nema nijedan problem zbog porekla, te a da to što se nalazi na čelu jednog ministarstva dokazuje koliko je Srbija demokratska zemlja.

Ministar je u prošlonedeljnom razgovoru sa šefom misije Oebsa u Srbiji Marcelom Peškom ukazao na odsustvo dijaloga sa predstavnicima albanske manjine i zamolio ga da posreduje i ubedi Nacionalni savet albanske zajednice i političke strukture da se odazovu pozivu na razgovor.

Poručuje da je vreme da se uđe u dijalog i vidi koja su pitanja koja mogu da se reše, a da određena pitanja, oko kojih ne postoji slaganje, ostave za kraj.

Praveći paralelu sa položajem Srba u Albaniji, Beriša je istakao da su u toj zemlji bila dva talasa asimilacije, jedan tokom 1933. godine u vreme kralja Zogua i drugi ’50-ih za vreme Envera Hodže.

„Mi znamo koji su problemi koji tište srpsku zajednicu u Albaniji. U kontaktu smo sa udruženjem Srba ’Morača-Rozafa’ u Skadru. Znamo za Ećrema Suljevića u Fijeru. Imaćemo jednu inicijativu da, pošto kao Ministarstvo sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Makedonijom imamo mešovite komisije koje se bave manjinama, predložimo i Albaniji da uspostavimo to telo“, najavio je ministar Beriša.

Prava Albanaca u preševskoj dolini neuporedivo veća od prava Sbra na Kosovu i u Albaniji

Da se prava Albanaca u „preševskoj dolini“ i ona koja danas „uživaju“ Srbi na Kosovu, a posebno u Albaniji – ne mogu ni porediti, ukazao je istoričar Petar Ristanović.

„Ako gledamo svakodnevni život, njihova prava i mogućnosti su neuporedivo veće od mogućnosti Srba danas na Kosovu ili u Albaniji. Oni imaju veoma razvijenu saradnju sa institucijama Albanije, njihovu podršku, a imaju i široku podršku Srbije, što se tiče novca, školskih ustanova, pogotovo kada se uzme u obzir njihov broj“, rekao je Ristanović za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, ukazuje na asimilaciju Srba u Albaniji.

„Srbima u Albaniji se već decenijama ne priznaje postojanje. Prvenstveno tokom komunističkog perioda, a i kasnije, oni su faktički asimilovani. Danas postoje udruženja, koja okupljaju nevelike zajednice Srba, ali većina je asimilovana, kroz različite programe koje je sprovodila albanska država – bilo je zabranjeno da nose srpska imena, da ostvaruju pravo na veroispovest, da se udružuju po nacionalnoj osnovi, da neguju svoju kulturu. Posle više decenija takve politike, Srbi su asimilovani. I licemerno je što Albanija podržava jedan takav zahtev, ali je praksa koji smo više puta imali prilike da vidimo“, napominje Ristanović.

Zato smatra da je predlog ovog zakona kojim se predlaže izrada izveštaja o pravima Albanaca politički potez, iz nekih drugih razloga koji ne leže u njihovoj ugroženosti.

Za Albance - dobra vest i tek početak

Sa druge strane, u Albaniji ovaj predlog zakona čita se drugačije.

„To nije samo dobra vest za Albance u ’preševskoj dolini’, već je dobra vest za Albance svuda u svetu“, rekao je analitičar i novinar Radio-televizije Albanije Roland Ćafoku.

Uveren je da SAD i američka diplomatija na ovaj način Srbiji pokazuju: „Ne samo da imate problem sa susednom zemljom i da zahtevi prema toj zemlji ne stoje, već i dalje imate velike i ozbiljne probleme u sopstvenoj zemlji, sa Albancima u ’preševskoj dolini’“.

Čini mu, dodaje, da SAD žele da kažu: „kako možete postavljati zahteve, kada ne poštujete ljudska prava u Preševu“.

„I ne samo zato što u Skupštini Srbije postoji samo jedan poslanik iz Preševa, već smo svedoci mnogih postupaka koji su u suprotnosti sa ljudskim pravima nacionalnih manjina, onih koji žive u ’preševskoj dolini’“, tvrdi Ćafoku.

Posmatrano sa diplomatskog aspekta, nema sumnju da se ovime vrši pritisak na Srbiju.

„Ovo je i upozorenje da se ne postavljaju zahtevi koji ne bi trebalo da se postavljaju, a da se s druge strane krše prava Albanaca u ’preševskoj dolini’. Mislim da je ovo samo početak. Očekujemo da, kada se zakon razmotri i usvoji u Senatu, može doći do sankcija, jer znamo kako funkcioniše američka diplomatija“, rekao je Ćafoku.