Ćafoku: Zakon o proceni diskriminacije u „preševskoj dolini“ dobra vest za Albance i tek početak

Predlog zakona o proceni diskriminacije u „preševskoj dolini“ koji je usvojio Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD dobra je vest ne samo za Albance koji žive u tom delu Srbije, već za Albance u celom svetu, kaže analitičar i novinar Radio-televizije Albanije Roland Ćafoku, navodeći da se time nesumnjivo vrši pritisak na Srbiju, uz ocenu da je to „samo početak“.

„To nije samo dobra vest za Albance u ’preševskoj dolini’, već je dobra vest za Albance svuda u svetu. Ono što smo nazvali ravnodušnošću SAD i administracije Donalda Trampa prema Albancima, zapravo se ispostavilo da nije tako. SAD predstavljaju Srbiju kao zemlju koja ima probleme ne samo sa svojim susedom, Kosovom, već i unutar sopstvene zemlje, a u centru tih problema su Albanci. Dakle, odnos Srbije sa Albancima uopšte, sa državom Kosovo i sa Albancima u ’preševskoj dolini’ je takav da je postao važno pitanje u američkom Senatu“, rekao je Ćafoku za Kosovo onlajn.

Uveren je da SAD i američka diplomatija na ovaj način Srbiji pokazuju:

„Ne samo da imate problem sa susednom zemljom i da zahtevi prema toj zemlji ne stoje, već i dalje imate velike i ozbiljne probleme u sopstvenoj zemlji, sa Albancima u ’preševskoj dolini’“.

Čini mu, dodaje, da SAD žele da kažu: „kako možete postavljati zahteve, kada ne poštujete ljudska prava u Preševu“.

„I ne samo zato što u Skupštini Srbije postoji samo jedan poslanik iz Preševa, već smo svedoci mnogih postupaka koji su u suprotnosti sa ljudskim pravima nacionalnih manjina, onih koji žive u ’preševskoj dolini’“, tvrdi Ćafoku.

Posmatrano sa diplomatskog aspekta, nema sumnju da se ovime vrši pritisak na Srbiju.

„Ovo je i upozorenje da se ne postavljaju zahtevi koji ne bi trebalo da se postavljaju, a da se s druge strane krše prava Albanaca u ’preševskoj dolini’. Mislim da je ovo samo početak. Očekujemo da, kada se zakon razmotri i usvoji u Senatu, može doći do sankcija, jer znamo kako funkcioniše američka diplomatija“, rekao je Ćafoku.

Ukazao je na značaj koji za Albaniju, kroz istoriju, predstavljaju Sjedinjene Američke Države.

„Iako je predsednik Tramp rekao da se istorija može rimovati, ali da se ne ponavlja – istorija se ponavlja. Nas, od osnivanja prve albanske države 1912. godine, a zatim i 1913. godine kada su je velike sile potvrdile, nisu pomagale i podržavale evropske države. Naravno, nezavisnost Kosova su podržale evropske države, ali inicijator i tvorac bile su Sjedinjene Američke Države“, podseća Ćafoku.

Zato smatra da, ako Albanija ima podršku SAD u posebnim trenucima, uopšte joj nije potrebna podrška koju joj Evropska unija može pružiti.

„Deluje kao luda teza, ali tako se desilo. Ako pogledamo istoriju i govorimo o istorijskim činjenicama, naša garancija su bile SAD. Kao u slučaju države Albanije 1919. i 1920. godine na Mirovnoj konferenciji. Amerika i predsednik Vudro Vilson su to želeli i uspeli smo da održimo našu nezavisnost. I 1999, pa i 2008. godine volja SAD je bila da Kosovo bude proglašeno državom. Da je ovo bilo prepušteno na rešavanje EU, evropskim silama, pitanje je da li bi se to dogodilo. Da li postoje Albanci koji veruju da bi, da SAD nisu bile odlučne u ova dva trenutka, Albanija imala državu, da bi Kosovo bilo posebna država? Malo ko tako misli“, zaključio je Ćafoku.