Od tenzija do eskalacije: Šta zaista pokazuje izveštaj Gutereša o situaciji na Kosovu?

Atmosfera na severu Kosova je i dalje napeta, uz prisutnu mogućnost eskalacije, navodi se u redovnom izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša. Da tenzije na severu Kosova postoje smatraju i sagovornici Kosovo onlajna, ali kako ističu, mogućnost za eskalaciju je mala. Za lošu poziciju Srba odgovoran je Zapad, ističu analitičari, a postoji i rizik od mešanja trećeg faktora i uticaja na bezbednost.

Piše: Milena Miladinović

“Jednostrane akcije, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, ograničavanje protoka robe i najave otvaranja mosta preko Ibra, podižu tenzije i umanjuju poverenje među zajednicama”, navodi se u izveštaju Gutereša.

Ističe se da takvi potezi ne samo da ometaju normalan život i društvena i ekonomska prava onih koji su njima pogođeni, već ozbiljno ugrožavaju sveukupan napredak i stabilnost.

"Od suštinske je važnosti da potezi političkih lidera budu u skladu sa potrebama i pravima svih zajednica", poručio je Gutereš.

Naveo je i da je važno da snage reda, pre svega prilikom privođenja, hapšenja i imovinskih pitanja, deluju u potpunosti u skladu sa pravnim okvirima i u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

O šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika raspravljalo se 30. oktobra u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti UN. Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu i šefica Misije Unmik Karolin Zijade istakla je tom prilikom da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Severnoj Mitrovici.

Srbija, koju je na sednici SB UN predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, poručila je da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima kosovskog premijera Aljbina Kurtija na Kosovu stvaraju klimu straha i nestabilnost.

Sa druge strane, Kosovo je još jednom iskoristilo priliku da prstom uperi u Srbiju, i pozove da se ne veruje u njene “sulude laži”.

“Budimo jasni da ne verujemo ni u jednu tako suludu laž da građani Kosova nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, bankovnim računima ili lokalnim uslugama. Imamo mnogo građana Srbije u severnim opštinama Republike Kosovo koji nam sa zadovoljstvom pričaju da su konačno uspeli da dišu, bez straha da posle toliko godina uspeju da prijave svoju decu u opštinu”, rekla je ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala na sednici SB UN.

Poznavaoci prilika istakli su da su tenzije na severu Kosova velike, ali da trenutno ne postoji opasnost od eskalacije. Međutim ocenjuju, dok Kosovo i Srbija ne postignu dogovor, postoji opasnost od mešanja stranog faktora koji bi ugrozio bezbednost. Po pitanju malog, ali vidljivog napretka, koji je Gutereš takođe pomenuo u izveštaju, navode da se to ne vidi u praksi i da su Srbi na severu bez zagarantovanih ljudskih prava.

Nema aktera za eskalaciju

Politikolog Ognjen Gogić ukazao je da na Kosovu postoji veliki rizik od dodatnog povećanja tenzija i nastavka narušavanja ljudskih prava i poretka, ali da nema izgleda da će doći do eskalacije.

Gogić ističe da je na osnovu izveštaja jasno da je za tenzije na Kosovu odgovorna Priština, ali da nije precizirano koja strana bi potencijalno mogla da dovede do eskalacije.

"U izveštaju Gutereša su upotrebljena dva termina - tenzije i eskalacija. Tenzije znače to da postoje problemi koji dovode do narušavanja odnosa između zajednica ili između zajednica i centralne vlasti u Prištini i da se stvara animozitet. Eskalacija bi značila da bi jedna od strana preduzela neke radikalnije ili nasilnije mere. Tenzije su uvek polazna osnova za buduću eskalaciju. Međutim, da bi do eskalacije došlo neko bi morao da bude akter te radikalizacije, odnosno preduzimanja nasilnih koraka. Tu Gutereš nije bio jasan na koga misli. Jasno je da kada se govori o tenzijama da su njihov uzrok jednostrane mere vlade u Prištini, oko toga je bio nedvosmislen, ali oko eskalacije i oko toga ko bi mogao da preduzme neku nasilu akciju, tu nije bio dorečen. Tako da možemo da nagađamo na koga je on tu mislio", rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da rizik od eskalacije nije veliki i da nema aktera ni sa jedne strane koji bi preduzeli "akciju masovnog nasilja".

Napominje da je moguće da je Gutereš kada je govorio o eskalaciji imao na umu događaje iz Zvečana i Banjske od prošle godine.

"Dakle, rizik od tenzija je velik, rizik od narušavanja ljudskih prava, rizik od narušavanja poretka je velik, ali rizik od eskalacije nije velik zato što ja ne vidim aktera koji bi mogao da preduzme neku akciju masovnog nasilja. Dakle, Gutereš kada je o tome pisao nije nužno mislio na Prištinu, često se zapravo govori o događajima od prošle godine, pri čemu se zapravo misli na sukob između Srba i Kfora u Zvečanu u maju i oružani napad u Banjskoj", ukazuje politikolog.

Gogić naglašava da situacija na Kosovu ipak nije dobra.

"Kada kažemo da eskalacija možda nije verovatna ne znači da je situacija dobra, daleko od toga. Sada smo u situaciji da se zapravo položaj i prava Srba urušavaju, ali da nema otpora. Da zapravo oni nemaju potencijal da se protiv toga na pravi način pobune. Zaključio bih da su tenzije velike, urušavanje ljudskih prava srpske zajednice su značajna, ali rizik od eskalacije nije veliki zato što jednostavno ne deluje kao da postoji akter koji bi mogao da preduzme neku nasilnu akciju širih razmera", kaže on.

Na pitanje da li su povećanje tenzija posledica predizborne kampanje ili su svakodnevni incidenti podigli atmosferu do ključanja, Gogić podseća da aktuelna vlast na Kosovu na čelu sa Pokretom Samoopredeljenje, od kako je došla na tu poziciju, preduzima jednostrane akcije.

Dodaje da je sve započelo u septembru 2021. godine kada je bio zabranjen ulaz za vozila sa tablicama iz centralne Srbije.

"Sve vreme zapravo, tri pune godine, imamo razne jednostrane akcije. Ne mogu se jednostrane akcije objasniti izbornom kampanjom, one su bile i pre, ali ukoliko se Samoopredeljenje bude vratilo na vlast, kao što po svoj prilici hoće, onda će ono nastaviti da preduzima jednostrane akcije. To je nekako modus po kome ova aktuelna vlast u Prištini radi, tako da u tom smislu to je više od retorike, to su vrlo konkretni potezi koji su doveli do tenzija, do urušavanja prava Srba na Kosovu, do toga da Srbi na Kosovu postaju nezadovoljni, da se urušilo poverenje koje i minimalno postojalo prema Prištini, dovele su u jednom momentu do eskalacije, ali u ovom momentu sada možemo da vidimo da te akcije imaju funkciju i u predizbornoj kampanji i verovatno se ništa neće promeniti do izbora", naveo je Gogić.

Naglašava da međunarodne misije koje su i dalje prisutne na Kosovu imaju sekundarnu ulogu u smanjivanju tenzija, pojašnjavajući da one očekuju od institucija Kosova da budu te koje će da garantuju poredak i poštovanje prava i pravnu sigurnost.

Međunarodna zajednica je, ukazuje Gogić, uložila puno resursa, vremena i novca, da bi institucije Kosova izgradila do te tačke da one mogu samostalno da štite ljudska prava. 

"To se u praksi nije desilo i srpska zajednica je sa pravom nezadovoljna radom misija, naročito Euleksom, zato što oni i dalje ne mogu da se pouzdaju u to da će kosovske institucije same da štite njihova prava na kraju", rekao je politikolog.

Kako napominje Euleks i Kfor sebe vide da treba da reaguju tek kada stvar postane dramatična i kada se do te mere pogoršaju stvari na terenu.

"Ovo zapravo pokazuje da je vreme za preventivno delovanje. Oni imaju pre svega ulogu da u većoj meri kontrolišu institucije na Kosovu, da nadziru njihov rad, ali takođe da rade na izgradnji poverenja između Srba i institucija, ali oni ne rade ništa od toga. Sveli su svoju ulogu na neko praćenje i pravljenje izveštaja, a od toga Srbi na Kosovu nemaju ništa", zaključio je Gogić.

Bez dogovora Kosova i Srbije moguća eskalacija

Profesor evropskog prava Avni Mazreku smatra da će rizik od eskalacije situacije na Kosovu, ali i na Zapadnom Balkanu, postojati sve dok ne dođe do konačnog dogovora između Beograda i Prištine.

"Sve dok ne bude konačnog dogovora Srbije i Kosova za normalizaciju odnosa, i dok se ova dva politička aktera ne budu ponašala konstruktivno, postoji mogućnost eskalacije bezbednosne situacije na Balkanu. Dok dve zemlje još nisu dostigle tačku definitivne normalizacije međusobnih odnosa, u regionu su prisutni i treći akteri koji su zainteresovani za destabilizaciju Balkana", rekao je Mazreku za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, sve dok se ne postigne dogovor između Kosova i Srbije postoji opasnost od mešanja stranog faktora, što, dodaje, može dovesti do eskalacije situacije.

"Zato je hitno da odnosi Kosova i Srbije nađu pravi put i dođu do tog političkog trenutka u kome je građanima obe zemlje, posebno onima koji žive na severu Kosova, zagarantovan normalan život. Ovo se postiže zajedničkim političkim stavom. Interesi obe zemlje su članstvo u EU, korist razvojnih fondova koje je EU izdvojila. Oni će direktno uticati na poboljšanje života građana obe zemlje, kao i na njihovo članstvo u Nato, uprkos tome što se u Srbiji javnost žestoko protivi tome. Mislim da su transatlantske integracije nešto neizbežno za zemlje koje se geografski nalaze u ovom delu Evrope. Države poput Hrvatske, Albanije, Srbije, koje su deo Zapadnog Balkana, nemaju drugog interesa osim svojih evroatlantskih integracija", dodao je Mazreku.

Izbori na Kosovu, ali i oni koji su održani u EU će znatno unaprediti proces dijaloga Kosova i Srbije, mišljenja je Mazreku.

"Kada govorimo o političarima, njihove ambicije su svuda, ne isključujući Kosovo, svaki političar ima svoje političke koristi. Ako govorimo o aktuelnoj vlasti, pitanje dijaloga sa Srbijom je bilo periferni prioritet, ali istina je da dijalog nije bio periferna tačka političke agende. Mislim da izbori krajem februara, pa i izbori u EU suštinski utiču na intenzitet razgovora i na postizanje zajedničkih tačaka u cilju iznalaženja određenih rešenja. U ovom slučaju, i izbori u EU i izbori na Kosovu će unaprediti proces dijaloga", istakao je on.

Kako je istakao, ZSO je i dalje vruća tema, ali ne postoji sumnja da će biti formirana. Ipak, aktuelna vlast će se, prema rečima Mazrekua, odupreti formiranju ZSO do 9. februara, kada će na Kosovu biti održani izbori.

"Posle ovog datuma videćemo konkretne korake za formiranje ZSO", zaključio je Mazreku.

Za loše stanje odgovoran Zapad

Savetnik rektora pri Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nemanja Biševac istakao je da za Srbe na severu Kosova ne važe ljudska prava, i da je Zapad odgovoran za loše stanje u kojem se nalaze Srbi.

Biševac je naveo da se pomak koji Gutereš pominje u izveštaju, praksi ne vidi.

Prema njegovim rečima, kada se na Kosovu govori o ljudskim pravima, ne misli se na Srbe sa severa Kosova.

"Ne bih se složio sa rečima gospodina Gutereša, u praksi se ne vidi pomak, srpski narod na severu Kosova i Metohije se svakodnevno susreće sa sve većim pritiscima. Ne da nije došlo do poboljšanja ljudskih prava, nego je srpski narod na severu bez tih prava". rekao je Biševac.

Pritisci na Srbe na severu postali su svakodnevnica, ocenjuje Biševac, a kako dodaje, kosovski premijer Aljbin Kurti će zajedno sa svojim ljudima iz stranke, tek ući u predizbornu retoriku.

"Mislim da još uvek nismo došli do te predizborne retorike i da će se Kurti i njegovi ljudi iz stranke tek zagrejati i ući u predizbornu kampanju, a da su njihovi pritisci na srpski narod i srpske institucije postali svakodnevnica", dodao je Biševac.

Kako je naveo, za lošu poziciju Srba na Kosovu odgovoran je Zapad, koji je ocenjuje Biševac, dozvolio Prištinskim vlastima "bahato" ponašanje prema Srbima.

"Verujem da kolektivnu krivicu i odgovornost za stanje srpskog naroda treba da snosi isključivo celokupni Zapad, oni su dozvolili vlastima u Prištini da se ponašaju "bahato" prema srpskom narodu kome su u razmaku od nekoliko meseci ukinuli funkcionisanje srpskih banaka i Pošte, ostavili Srbe bez socijalne pomoći. Euleks kao njihov predstavnik na terenu je svakako najodgovorniji. Sve misli i ideje Kurtija i Svečlje sprovodi njihova policija, tako da su svi oni zajedno podjednako odgovorni za loše stanje u kome se nalazi srpski narod", zaključio je naš sagovornik.