Odbor za mir i uzdržanost Kurtija: Minimizacija zasluga Osmani ili taktika nezameranja Evropi?

Članstvo Kosova u Odboru za mir predsednika SAD Donalda Trampa u kosovskoj javnosti pretežno se smatra pozitivnim korakom, pa i privilegijom. Dok inicijativu svesrdno promoviše predsednica Vjosa Osmani, u Vladi je po ovoj temi zatišje. Uzimajući u obzir globalne podele koje je izazvao Odbor i činjenicu da se evropske zemlje koje su mu se priključile mogu izbrojati na prste jedne ruke, nije isključeno da je taktika Aljbina Kurtija: „I vuk sit i ovce na broju“. Njegovo ćutanje može biti i s ciljem minimizacije zasluga Osmani uoči glasanja za predsednika Kosova koji će na toj poziciji biti u narednih pet godina. U igri su obe opcije, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Posle stavljanja potpisa u ime Kosova tokom osnivačke ceremonije Odbora za mir u Davosu u januaru, Vjosa Osmani je prošle nedelje prisustvovala i prvom sastanku Odbora u Vašingtonu.

Predsednik SAD Donald Tramp, prema njenim rečima, ponovio je snažnu podršku Kosovu, a učešće KBS u međunarodnoj stabilizacionoj misiji otvoriće vrata ka ostvarenju cilja članstva u Natou.

Osim škrtog komentara - da Kosovo želi da doprinese miru u svetu gde god je to potrebno - upadljivo je odsustvo javne podrške premijera Aljbina Kurtija Odboru za mir. 

Na drugoj strani, učešće Kosova u inicijativi otvoreno je pozdravio predsednik opozicione Demokratske partije Kosova Bedri Hamza, poručujući da DPK uvek podržava da Kosovo bude tamo gde su SAD. 

Iako su se juče ministri spoljnih poslova članica EU sastali u Briselu sa direktorom Odbora za mir Nikolajem Mladenovim, većina evropskih prestonica i dalje podozrivo gleda na delokrug inicijative i njenu usklađenost sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

Na prošlonedeljnom sastanku u Vašingtonu Evropska komisija učestvovala je kao posmatrač, sa jasnom porukom da neće postati član tog tela, a na poziv da postane deo Odbora ovih dana negativno je odgovorio i Vatikan.

Rezervisanost Aljbina Kurtija po ovom pitanju programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić ​​vidi kao pokušaj da Kosovo ne naljuti Evropljane koji su generalno protiv Odbora za mir.

On ne misli da Aljbin Kurti i Vjosa Osmani rade na različite načine jer je tokom godina, kako kaže, pokazano da uglavnom koordinišu svoj rad. 

„Mislim da se trude da ne naljute Evropljane koji su generalno protiv Odbora za mir i da zbog toga Kurti ćuti o Odboru a Vjosa Osmani ga prihvata. To je jedna igra gde pokušavaju da budu dobri sa svima i da ne naljute nikoga. Ne mislim da se Vjosa Osmani i Kurti imaju nesuglasice. Evropski partneri, posebno Britanija i Nemačka, nisu za ovaj Odbor za mir, a s obzirom da su oni poslednjih godina bili glavni sponzori i podržavaoci Vlade Kosova, zbog toga je Kurti rezervisan prema Odboru za mir“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn.

Prihvatanjem poziva da učestvuje u Odboru za mir Kosovo, prema njegovoj oceni, nastoji da popravi odnose sa Amerikom.

„Ti odnosi su u poslednjih nekoliko godina prilično pokvareni, posebno zbog nekih slučajeva kada je vlada Aljbina Kurtija govorila protiv Ustavnog suda i generalno protiv sudskih institucija što je veoma zasmetalo Amerikancima. Učešće u Odboru za mir je odlična prilika za Kosovo da popravi odnose sa Amerikom“, naveo je Rapajić. 

Što se tiče izbora predsednika Kosova, koji mora da se obavi do 4. marta, da se ne bi ponovo išlo na izbore, on ne veruje da će to ponovo biti Vjosa Osmani, ali kaže i da se na Kosovu nikad ne zna.

„Svašta može da bude. To će nam biti glavni odgovor na pitanje da li su Vjosa Osmani i Kurti na istoj stazi“, ističe on.

Politički analitičar Armend Demaku mišljenja je da između Kurtija i Osmani postoji rivalstvo.

Prisustvom sastanku Odbora za mir, predsednica Kosova, kaže Demaku, je zasenila premijera Aljbina Kurtija, posebno na međunarodnoj sceni.

„Premijer Kosova nije posebno favorizovan od strane Amerikanaca, posebno od strane Trampove administracije. Gospodin Kurti je trebalo da bude tamo, ali je sada izolovan od Amerikanaca. Naravno, ovim potezom Vjosa Osmani zasenjuje Aljbina Kurtija, posebno na međunarodnoj sceni. Jasno je da je stvoreno rivalstvo između Kurtija i Osmani, a koliko je ona poželjna za Kurtija videće se kada se bude predlagao predesednik“, naveo je Demaku za Kosovo onlajn.

Smatra da je za Kosovo i njegovo pozicioniranje izuzetno važno što je sastanku Odbora za mir pod vođstvom predsednika Trampa prisustvovala predsednica Vjosa Osmani.

Kad god se Kosovo svrstalo uz SAD, kako ističe, uvek je dobijalo dugoročne koristi i garancije. 

„Verujem da značajne zasluge ovde pripadaju i premijeru Albanije, gospodinu Ediju Rami, koji, kako izgleda, sada ima dobru saradnju sa predsednicom Osmani. Treba dodati da članstvo Kosova u Odboru za mir nije isključivo zasluga gospođe Osmani. Kosovo je američka tvorevina i prirodno je uvek bilo na dnevnom redu svake američke administracije“, naveo je Demaku.

Za ćutanje Kurtija o temi koja je širom sveta izazvala oprečne komentare istraživač studija bezbednosti iz Beograda Nikola Vujinović vidi dva razloga.

Prvi, da ne bi davao na značaju Vjosi Osmani jer je poziv za učešće u Odboru stigao njoj, i drugi što je Kurti na liniji evropskih saveznika koji su odbili da pristupe Odboru.

Vujinović navodi da je Vjosa Osmani sagovornik Amerike i da je zato ona bila izbor SAD. 

„To je prva poruka. Oni su pozvali da Vjosa Osmani prisustuje svim ovim samitima i da potpiše u Davosu osnivački akt. Aljbin Kurti nije njihov sagovornik i njegova tišina time postaje još glasnija. On ćuti da ne bi gospođi Osmani davao na značaju jer je u toku kampanja i ona se svim silama bori da bude predsednički kandidat, što, bar u ovom trenutku, izgleda da neće biti“, rekao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, on ističe da je Kurti veliki saveznik sa Evropljanima, pre svega Nemačkom i Velikom Britanijom koji su trenutno u veoma negativnim odnosima sa Donaldom Trampom. 

„I svi su odbili da pristupe Odboru za mir zato što se ne slažu sa nekom kontrom Ujedinjenim nacijama. Možemo da zaključimo da je gospodin Kurti na toj liniji evropskih saveznika, imajući u vidu njegove veoma loše odnose sa SAD, ne samo sa administracijom Donalda Trampa, već i pre toga, i činjenicom da je strateški dijalog Kosova i SAD i dalje na ledu. Možemo da zaključimo da je gospođa Osmani dobila na određenom značaju, ali zbog prirode političkog sistema na Kosovu i Metohiji, gde se u parlamentu bira predsednik, to neće imati prevelikog značaja u njenom izboru, ako se politički akteri ne dogovore“, navodi Vujinović.