Muča: Nivo produktivnosti u Albaniji na veoma niskom nivou zbog sistema radnih odnosa

Stručnjak za zapošljavanje i predavač na Univerzitetu „Marin Barleti“ u Tirani Erion Muča izjavio je da je produktivnost rada u Albaniji na veoma niskom nivou, prvenstveno zbog sistema radnih odnosa i nedostatka instrumenata za merenje učinka i efikasnosti na radu.

Muča za Kosovo onlajn objašnjava da se radni odnosi u Albaniji zasnivaju na punom radnom vremenu, u trajanju od osam sati dnevno, ali da, s druge strane, nedostaju instrumenti za merenje učinka i efikasnosti na radu, a samim tim i oni koji se odnose na produktivnost.

„Shvata se da je Albanija jedna od onih zemalja u kojima u javnom sektoru postoje instrumenti za merenje produktivnosti, ali oni ne funkcionišu pravilno. U međuvremenu, u javnom sektoru instrumenti za merenje produktivnosti u velikoj meri nedostaju, što nisku produktivnost pretvara u nešto što se ne može promeniti. Mnoga privatna preduzeća se ne razvijaju i ne rastu jer generalno zaposleni u Albaniji rade tri do četiri sata dnevno efikasno, a ostatak vremena provode ili mehanički usporavajući tempo rada i jednostavno pokušavajući da se istaknu da su na radnom mestu. Nema produktivnosti tokom celog radnog vremena i to dovodi do regresije u nivou produktivnosti ovog zaposlenog. Još jedan problem u ovoj oblasti je što se ovde zaposleni ocenjuju na osnovu sati koje rade, a ne na osnovu proizvoda ili konačnog rezultata njihovog rada“, rekao je Muča.

Prema njegovom mišljenju, Albaniji nedostaju modeli koji se bave standardizacijom unutrašnje organizacije mnogih preduzeća.

„Dakle, nedostaje odgovarajuća organizaciona skala, nedostaje odgovarajuća organizaciona kultura. Pod ovim mislim da mnoge kompanije ne funkcionišu kao savremena preduzeća u smislu unutrašnje organizacije, a to ih čini nedovoljno upoznatim sa pravilima modernog strateškog upravljanja preduzećem, koje u svojoj osnovi mora imati motivaciju zaposlenih, mora stimulisati interesovanje zaposlenih da rade više, kroz svoju unutrašnju infrastrukturu, koja počinje od pravilnog finansijskog tretmana obavljenog rada, do poštovanja i osetljivosti preduzeća na potrebe i probleme koje zaposleni mogu imati“, naveo je profesor.

On kaže da mora postojati interno unapređenje u preduzeću tokom karijere zaposlenog, što je još jedan element podsticaja radnika.

„Konačno, mora postojati kontinuirano poštovanje ugovora sa zaposlenima. U odsustvu ovih elemenata, preduzetniku je danas teško da zaposlene drži odgovornim za rezultate njihovog rada i svoju produktivnost, jer nije učinio ni minimum onoga što je trebalo da učini u smislu podrške zaposlenima, da ih u svakom trenutku učini aktivnim i da tretira svog zaposlenog kao važnog partnera u svom poslu. Zbog toga mnoge kompanije danas imaju poteškoća u pronalaženju sposobnih zaposlenih“, smatra naš sagovornik.

Kada je u pitanju ulaganje države u produktivnost, on kaže da postoji malo poboljšanje i da se čini da je to važan element vezan za strukturu tržišta rada u Albaniji.

„Moramo imati na umu da mnogi mladi ljudi danas rade kao „frilenseri“, koristeći talenat i veštine koje poseduju. Ovi mladi ljudi izbegavaju zaposlenje sa punim radnim vremenom u tradicionalnoj kompaniji i nude svoj nivo stručnosti kroz ugovorne odnose sa ovim preduzećima. Oni sarađuju sa ovim preduzećima nudeći usluge i rad koji se zasnivaju na njihovim veštinama, na osnovu određenog vremena i troškova. Dakle, oni stupaju u poslovni partnerski odnos sa tradicionalnim preduzećima, nudeći im određeni projekat. Ovo stimuliše mlade ljude da budu produktivni kada nude uslugu zasnovanu na određenom projektu, u okviru određenih rokova, ali ne radeći po klasičnim tradicionalnim oblicima od osam sati dnevno ili 40 sati nedeljno. Oni rade na osnovu konkretnog proizvoda ili konkretnog konačnog rezultata“, rekao je Muča.

Kako je kazao, još jedan od elemenata koji negativno utiču na produktivnost jeste i način života na koji su neki mladi ljudi navikli.

„Govorim o onim mladim ljudima koji ne žele da se mnogo umaraju, odnosno koji ne žele da budu previše uključeni u posao i ne žele da razvijaju svoje veštine. Ovakav mentalitet, koji dostiže nivoe lenjosti, dovodi do toga da mnogi od ovih mladih ljudi nisu posvećeni postizanju visokih rezultata i da nisu toliko zahtevni prema sebi da bi postigli određene profesionalne ciljeve. Žele da se bave poslom veoma sporim tempom, na poslu koji im uglavnom pronalaze majka ili otac, i ostaju tamo da prime platu na kraju meseca“, zaključio je Muča.