Osmani „presudila“ evropskom nacrtu statuta ZSO, ima li njen stav uticaj na EU?

Otvorenim kritikama koje su se na račun evropskog nacrta statuta Zajednice srpskih opština najčešće čule iz redova opozicije ovih dana pridružila se i kosovska predsednica. Vjosa Osmani „presudila“ je pre Ustavnog suda: nacrt se kosi sa Ustavom Kosova. Iz Brisela nema reakcije na njenu procenu, a analitičari smatraju da EU neće zbog stava Osmani ponovo krojiti ovaj dokument, već da će se za eventualne intervencije na tekstu sačekati mišljenje Ustavnog suda.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na dokument koji je EU 2023. predočila Beogradu i Prištini, predstavljajući ga kao „,moderan nacrt“, koji su dve strane načelno prihvatile i za koji je tadašnji ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer rekao da je u skladu sa Ustavom Kosova, Osmani je tokom sastanka sa novim predstavnikom EU za dijalog Peterom Sorensenom prošle nedelje iznela primedbe.

U izjavi medijima posle tog sastanka, navela je da je Sorensenu prenela da nacrt statuta ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova. I ne samo to.

„Lično smatram da nije u skladu ni sa vrednostima i normama EU, niti sa standardima Saveta Evrope, a takođe nije u skladu ni sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine. Nacrt koji se kosi sa sva tri ova aspekta ne može da se primeni, niti verujem da bi mogao da prođe bilo koji test na Ustavnom sudu“, izjavila je Osmani.

Takođe je navela da njene primedbe nisu tehničke, jer predsednik „ne daje tehničke, već suštinske primedbe“.

Inače, za ovaj dokument koji su 21. oktobra 2023. kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju predstavili Sorensenov prethodnik Miroslav Lajčak i diplomatski savetnici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke, zajedno sa tadašnjim američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, Kurti je govorio da je pažljivo napisan i da je u skladu sa slovom i duhom Ustava Kosova, ali ga do danas nije poslao Ustavnom sudu na ocenu.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović kaže da stav kosovske predsednice povodom evropskog predloga nacrta statuta ZSO ima neku težinu u Briselu, ali navodi da bi bilo iznenađujuće kada bi se predstavnici EU vratili da ga pišu ponovo pre nego što Ustavni sud u Prištini eventualno donese negativnu odluku.

„Loša je diplomatija da dozvolite da vam jedna poruka uslovi vaše interne debate i da se zbog jedne izjave predsednice vratite za crtaći sto i pišete nešto ponovo. Imajući u vidu i sankcioni režim koji EU drži prema Prištini i to da su zemlje EU blokirale pokušaj članstva Kosova u Savetu Evrope prošle godine i njihovo, čini mi se, razumevanje da ne treba biti baš previše popustljiv prema Prištini i da ne treba nagrađivati bunjenje, jogunjenje i otpor prema svemu, bio bih vrlo iznenađen da oni to urade pre okončanja formalnog procesa na Kosovu eventualno negativnom odlukom Ustavnog suda o tome“, navodi Igrutinović za Kosovo onlajn.

I saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka sumnja da će Evropska unija revidirati svoj predlog nacrta statuta ZSO posle iznetih ocena Osmani, jer bi, kaže, EU izgubila kredibilitet u ovom procesu ako bi korigovala tekst čiji je autor, tim pre što ga je već predstavila Prištini i Beogradu, a oni ga načelno prihvatili.

Osim toga, prerađivanje nacrta, kako smatra Šljuka, usporilo bi čitav proces.  

„To bi bio veliki problem jer bi onda potencijalno i Srbija imala neke stvari koje bi izmenila ako bi se otvorio prostor da Priština pravi svoje sugestije i onda bismo imali proces koji bi samo dodatno bio odugovlačen i dugo ne bismo videli rešenje“, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

On podseća da su se kritike kosovskih zvaničnika po pitanju evropskog nacrta čule i čim se on pojavio ali da dosad nije bilo odgovora EU - da li su te primedbe na mestu i da li će oni da revidiraju nacrt.  

„To me navodi na pomisao da EU neće da radi ništa tim povodom i da je za njih to gotova priča. Neki koji su pročitali ovaj nacrt statuta, međutim, tvrde da postoje određene stvari za koje bi Ustavni sud Kosova mogao da nađe da nisu u sladu sa Ustavom. Ne da odbaci ceo statut, nego kao što je bilo sa sporazumom iz 2015. o ZSO, da pronađe da su neke odredbe u nesaglasnosti sa Ustavom Kosova i da one onda moraju da budu izmenjene“, ukazuje Šljuka. 

Na strukture koje odlučuju o pitanju nacrta, stavovi Osmani, prema mišljenju političkog analitičara Artana Muhadžirija, nemaju efekat, jer će, ukazuje on, jedini valjan i prihvatljiv stav biti ocena Ustavnog suda.  

„Stavovi premijera Kurtija i predsednice Osmani nemaju nikakvog uticaja na zahteve međunarodne zajednice da se nacrt statuta Zajednice pošalje na ocenu Ustavnom sudu. Taj sud je jedina institucija koja može dati odgovor da li je statut u skladu sa Ustavom ili ne, a sve ostalo je samo politika sa ciljem da se dobije neki populistički glas“, naveo je za Kosovo onlajn Muhadžiri.

Iako kaže da se nada da će Priština poslati evropski predlog Ustavnom sudu, kako bi se čitava situacija „otpetljala“, Šljuka je, istovremeno, mišljenja da ako postoje opravdane sumnje da neke tačke predloženog nacrta nisu u saglasnosti sa Ustavom Kosova, da na njima treba raditi pre nego što se tekst pošalje sudu.

„Ukoliko sud ponovo utvrdi da nacrt nije u celosti u skladu sa Ustavom, to moglo da proizvede mnoge negativne posledice. Zvaničnici u Prištini bi to mogli da iskoriste da podstaknu dodatno nepoverenje prema ZSO, uz tvrdnje da im EU nameće nešto što nije u skladu sa Ustavom Kosova“, ukazuje on. 

Širi otpor prema ZSO

Analizirajući efekte koje bi mogli da proizvedu komentari Osmani, Igrutinović kaže da su oni na tri ravni i da je prva dugoročna i da predstavlja otpor šire političke zajednice na Kosovu i raznih subjekata, bez obzira da li su u vladi ili ne, prema konceptu ZSO inače, a očigledno i prema konceptu koji EU pokušava da progura. 

„I ovo je način da se njima pošalje već etablirana poruka i da se iz usta predsednice kaže 'mi to ne želimo i nemojte da dolazite s tim'. Druga stvar je kratkoročna, u kontekstu očekivanog formiranja vlade, kako bi se na neki način polje borbe za formiranje vlade očistilo od delovanja i EU u ovom trenutku, ali i od teme ZSO koja trenutno možda ne odgovara nijednom akteru i da oni mogu malo slobodnijih ruku da se bave formiranjem nove vlade, i da se kaže da za nekih makar nekoliko meseci to ne bude nužna tema kosovske politike“, navodi naš sagovornik.

Treća ravan je, ukazuje, lična pozicija Vjose Osmani koja se ovim postavlja kao „branilac kosovskih interesa i animira one duhove koji kažu da od ZSO na neki način nema ništa ili da ako je bude bilo to neće biti ništa važno“.

Kriterijum za napredak ka EU

Bez obzira na motive Osmani da u ovom trenutku „obara“ evropski predlog, Muhadžiri smatra da je ZSO postala glavna tačka u celom procesu dijaloga.

„Ne verujem da postoji bilo kakva mogućnost da Zajednica postane sporedna stvar i da se zaobiđe. Svi glavni akteri, i SAD i EU, traže od kosovskog rukovodstva da se bavi Zajednicom a prvi korak je da se nacrt statuta pošalje Ustavnom sudu. Za to nema alternative“, ocenjuje on. 

Takođe smatra da stav Osmani ne može da posluži kao „izgovor“ novoj vladi u Prištini da se nastavi sa odugovlačenjem slanja nacrta statuta sudu, jer ko god da formira sledeću vladu, što se tiče međunarodne zajednice, kako ukazuje, prvo će morati da se pozabavi statutom. 

„To je postala neka vrsta kriterijuma za napredak Kosova u evrointegracijama", zaključuje Muhadžiri.