Otkucava štoperica Plana rasta EU: Da li će deo novca umesto na račun Prištine otići drugima?

Kosovo je na putu da dobije 62 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan iz pretfinansiranja nakon što je u parlamentu ratifikovalo sporazume sa EU. Ova uplata nije uslovljena ispunjavanjem koraka iz Reformske agende, i sada je izvesna, ali već sledeća tranša visi o koncu. Ukoliko se u naredna tri meseca ne sprovedu koraci iz agende koje je Kosovo trebalo da završi do juna 2025. i za koje EU „gleda kroz prste“ dodatnih 12 meseci, deo novca namenjen Kosovu mogao bi da bude razdeljen drugima u regionu, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu, Kosovo je jedino korak ispred Bosne i Hercegovine koja još nije ratifikovala sporazum sa EU o Instrumentu za reforme i rast i pratećem zajmu, dok je daleko iza Crne Gore kojoj je  najpre isplaćeno 26,8 miliona evra kroz pretfinansiranje, a potom 10,2 miliona evra u prvoj tranši i 8,1 milion evra u drugoj.

Vlada Kosova je svoju Reformsku agendu usvojila 9. oktobra 2024. godine, a sa ratifikacijom sporazuma sa EU kasnilo se zbog prošlogodišnjih izbora i nefunkcionalnosti Skupštine. Kada su poslanici 13. februara potvrdili sporazum, ubrzo je podnet i zahtev za isplatu sredstava u okviru pretfinansiranja.  

Za sve u regionu pretfinansiranje iznosi 7 odsto od ukupno namenjenog iznosa. Za Kosovo, kome je iz Plana rasta namenjeno 882,6 miliona evra, taj deo je blizu 62 miliona evra.

Reformska agenda Kosova predviđa 111 reformskih koraka koji bi trebalo da budu sprovedeni do kraja 2027. godine, ali je pitanje da li će stići da obavi one za koje dodatni rok ističe ovog juna.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini ocenjuje da nema puno vremena.

„Možemo da planiramo da koristimo sredstva koja su izdvojena za Kosovo ali nemamo toliko vremena jer moramo da damo naše projekte do juna i sumnjam da ćemo to uspeti. Do sad su ostale države, recimo Albanija, Srbija i Makedonija dobile više od 160 miliona, svaka država posebno, a mi nismo dobili ništa“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

On navodi da postoji više kriterijuma za isplatu sredstava Kosovu ali da na prvom mestu treba gledati kriterijum evropskih integracija, a što podrazumeva administraciju, ljudska prava, prava manjina i ispunjavanje uslova ekonomskih kvaliteta. 

Istraživač Centra za evropske politike u Beogradu Marko Todorović kaže da nakon što je Skupština Kosova ratifikovala sporazume sa Evropskom komisijom Kosovo trenutno ispunjava uslove jedino za pretfinansiranje, s tim da je i za to potrebno obaviti još nekoliko proceduralnih koraka koji se tiču formiranja institucionalne strukture za sprovođenje reformske agende, odnosno, određivanje nacionalnog koordinatora za ovaj proces i Odbora za nadzor na sprovođenje. 

„Kada se sve to sprovede, što bi trebalo da bude veoma brzo, jer su to proceduralne stvari, tada Kosovo može dobiti sedam procenata od ukupne sume koja stoji na raspolaganju Kosovu. Tih sedam procenata iznosi 62 miliona i to je ono što će Kosovo sigurno dobiti. Sve kasnije je vezano za konkretne reforme koja slede iz reformske agende i u pitanju su milioni evra koji mogu biti izgubljeni u narednom periodu“, naveo je Todorović za Kosovo onlajn.

Veliki rizik od gubljenja sredstava

Kako objašnjava, Kosovo sada treba da sprovede reformske korake, ne samo iz ovog semestra, nego i one za koje je rok bio do decembra 2024 godine, zatim do juna 2025. i do decembra 2025. godine. Najproblematičniji su, ocenjuje, reformski koraci za koje je rok bio jun 2025. godine. 

„Kosovo trenutno treba da radi na reformama iz četiri semestra, što je naravno izuzetno težak zadatak i postoji veliki rizik od gubljenja sredstava. Naime, za svaki semestar postoji određeni grejs period u kome država može da kasni sa sprovođenjem ali da na kraju ipak povuče sredstva. Za reformske korake za koje je rok bio decembar 2024. grejs period je dve godine, tako da njih Kosovo može da sprovede do kraja ove godine. Međutim, za sve kasnije reformske korake grejs period traje godinu dana, što znači da reformski koraci iz juna 2025. godine imaju grejs period do kraja juna ove godine. Dakle, u pitanju je samo nekoliko meseci i prilično je izvesno da će određeni novac biti izgubljen“, ukazuje on.

Ukoliko Kosovo planirane reforme sprovede nakon grejs perioda, kako dodaje, planirani novac ne bi trebalo da mu bude isplaćen, što bi kao pravilo trebalo da bude na snazi i za sve na Zapadnom Balkanu ako se nađu u takvoj situaciji, a novac bi onda bio raspoređen susedima. 

„Onda susedi dobijaju veću svotu novca na raspolaganje za svoje reformske korake koji se sprovode. To i jeste u suštini logika celog Plana rasta za Zapadni Balkan. Još se nismo suočili sa situacijom da je bilo koji akter na Zapadnom Balkanu probio taj grejs period i videćemo da li će Evropska komisija kada se to desi pokušati da nađe neki način za isplatu, odnosno da da možda još neki dodatni period. Ali, to bi zahtevalo i izmene potpisanih sporazuma s jedne strane, ali ja bih rekao da bi to zapravo bila izmena cele logike Plana rasta koji treba da povezuje reforme sa sredstvima i to bih ocenio kao nešto negativno jer ne treba tražiti po svaku cenu da se isplati novac ukoliko reforme nisu sprovedene“, ističe Todorović. 

Na kantaru i normalizacija odnosa sa Beogradom

Za povlačenje sredstava kada je u pitanju Kosovo, podseća Todorović, konkretan preduslov je i normalizacija odnosa sa Beogradom, kao što je normalizacija odnosa sa Prištinom uslov za Beograd. 

„Važno je da taj finansijski potsticaj bude značajan i za ove stvari koje se tiču normalizacije i uopšte prava manjina na Kosovu. Vrlo je moguće da će se od Prištine tražiti konkretne stvari kada je u pitanju normalizacija odnosa. Ne bih mogao da ulazim u detalje o tome šta će Evropska komisija tražiti, ali definitivno to neće ostati samo na papiru“, smatra naš sagovornik.

Kada se Srbiji isplaćivano novac iz prve tranše, kako navodi, ocenjivano je i da li je Srbija bila konstruktivan partner u normalizaciji, što je u ovom trenutku potvrđeno da je tako, ali će opet biti ocenjivano i za svaku sledeću tranšu.

Srbija je, podsetimo, iz pretfinansiranja dobila 111 miliona evra, a zatim je 16. januara ove godine dobila zvanično odobrenje Evropske komisije za isplatu dela prve tranše u iznosu od 56,5 miliona evra.

Da je dijalog sa Beogradom jedan od uslova koji važi za Kosovo, napominje i Šahini. 

„Ispunjen je uslov da se na severu Kosova vrate predstavnici srpske zajednice“, ističe on.  

Na pitanje da li za isplatu sredstava EU kao jedan od uslova može da postavi podnošenje evropskog statuta ZSO na ocenu Ustavnom sudu, Šahini kaže da bi i to moglo da se desi.

„Nekoliko puta smo bili iznenađeni sa raznim zahtevima EU. Ne znamo da li će to biti ili neće biti, ali može i biti. Bitno je da više nemamo sankcije. To je dobra stvar, ali to ne znači da se ne možemo vratiti na razne sankcije ukoliko se kao država, kao rukovodici, budemo ponašali tako da se ne sluša međunarodni faktor. Zato treba pažljivo da otvaramo sebe prema Evropskoj uniji i međunarodnom faktoru, da napredujemo sa rastom ekonomije, da se otvaraju granice bez problema, sa kretanjem roba i kapitala sa raznim državama bez zastoja i da zajedno putujemo prema EU“, ocenjuje Šahini.

Koraci iz Reformske agende Kosova, njih 111, razvrstani su u pet oblasti: „Upravljanje, reforma javne uprave i upravljanje javnim finansijama“, „Zelena i digitalna tranzicija“, „Razvoj privatnog sektora i poslovno okruženje“, „Razvoj i zadržavanje ljudskog kapitala“ i „Vladavina prava“.

Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, Evropska komisija usvojila je 8. novembra 2023. godine, a cilj je da se podstakne priprema šestorke iz regiona za članstvo u EU, kroz integraciju u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi vezane za EU i povećanje pretpristupnog finansiranja u cilju ubrzanja socio-ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana EU.