Todorović: Postoji veliki rizik da Kosovo izgubi određeni novac iz Plana rasta EU

Istraživač Centra za evropske politike u Beogradu Marko Todorović kaže da Kosovo dosta kasni sa sprovođenjem reformi i povlačenjem sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan i da nakon što dobije novac iz pretfinansiranja postoji veliki rizik da izgubi sredstava koja su bila namenjena za reformske korake koje je trebalo sprovesti do juna 2025. godine.

Nakon što je Skupština Kosova ratifikovala sporazume sa Evropskom komisijom, prema rečima Todorovića, Kosovo trenutno ispunjava uslove jedino za pretfinansiranje, s tim da je i za to potrebno obaviti još nekoliko proceduralnih koraka koji se tiču formiranja institucionalne strukture za sprovođenje reformske agende, odnosno, određivanje nacionalnog koordinatora za ovaj proces i Odbora za nadzor na sprovođenje. 

„Kada se sve to sprovede, što bi trebalo da bude veoma brzo, jer su to proceduralne stvari, tada Kosovo može dobiti sedam procenata od ukupne sume koja stoji na raspolaganju Kosovu, a to je 882 miliona ukupno. Tih sedam procenata iznosi 62 miliona i to je ono što će Kosovo sigurno dobiti. Sve kasnije je vezano za konkretne reforme koja slede iz reformske agende i u pitanju su milioni evra koji mogu biti izgubljeni u narednom periodu“, rekao je Todorović za Kosovo onlajn.

Kako objašnjava, Kosovo sada treba da sprovede reformske korake, ne samo iz ovog semestra, nego i one za koje je rok bio do decembra 2024 godine, zatim do juna 2025. i do decembra 2025. godine. Najproblematičniji su, ocenjuje, reformski koraci za koje je rok bio jun 2025. godine. 

„Kosovo trenutno treba da radi na reformama iz četiri semestra, što je naravno izuzetno težak zadatak i postoji veliki rizik od gubljenja sredstava. Naime, za svaki semestar postoji određeni grejs period u kome država može da kasni sa sprovođenjem ali da na kraju ipak povuče sredstva. Za reformske korake za koje je rok bio decembar 2024. grejs period je dve godine, tako da njih Kosovo može da sprovede do kraja ove godine. Međutim, za sve kasnije reformske korake grejs period traje godinu dana, što znači da reformski koraci iz juna 2025. godine imaju grejs period do kraja juna ove godine. Dakle, u pitanju je samo nekoliko meseci i prilično je izvesno da će određeni novac biti izgubljen“, ukazuje on.

Ukoliko Kosovo planirane reforme sprovede nakon grejs perioda, kako dodaje, planirani novac ne bi trebalo da mu bude isplaćen, što bi trebalo da važi kao pravilo i za sve na Zapadnom Balkanu ako se nađu u takvoj situaciji, a „propušten“ novac bi onda trebalo da bude raspoređen susedima. 

„Onda susedi dobijaju veću svotu novca na raspolaganje za svoje reformske korake koji se sprovode. To i jeste u suštini logika celog Plana rasta za Zapadni Balkan. Još se nismo suočili sa situacijom da je bilo koji akter na Zapadnom Balkanu probio taj grejs period i videćemo da li će Evropska komisija kada se to desi pokušati da nađe neki način za isplatu, odnosno da da možda još neki dodatni period. Ali, to bi zahtevalo i izmene potpisanih sporazuma s jedne strane, ali ja bih rekao da bi to zapravo bila izmena cele logike Plana rasta koji treba da povezuje reforme sa sredstvima i to bih ocenio kao nešto negativno jer ne treba tražiti po svaku cenu da se isplati novac ukoliko reforme nisu sprovedene“, ističe Todorović. 

On podseća da je za povlačenje sredstava kada je u pitanju Kosovo konkretan preduslov i normalizacija odnosa sa Beogradom, kao što je normalizacija odnosa sa Prištinom uslov za Beograd. 

„Važno je da taj finansijski potsticaj bude značajan i za ove stvari koje se tiču normalizacije i uopšte prava manjina na Kosovu. Vrlo je moguće da će se od Prištine tražiti konkretne stvari kada je u pitanju normalizacija odnosa. Ne bih mogao da ulazim u detalje o tome šta će Evropska komisija tražiti, ali definitivno to neće ostati samo na papiru“, smatra naš sagovornik.

Kada se Srbiji isplaćivao novac iz prve tranše, kako navodi, ocenjivano je i da li je Srbija bila konstruktivan partner u normalizaciji, što je u ovom trenutku potvrđeno da je tako, ali će opet biti ocenjivano i za svaku sledeću tranšu.