Pahor na čekanju: Da li bi "novi Lajčak" oživeo dijalog Beograda i Prištine?

Do pre samo nekoliko nedelja činilo se da niko nema ništa protiv da bivši slovenački predsednik Borut Pahor sedne u vruću Lajčakovu stolicu i pokuša da oživi dijalog Beograda i Prištine. Štaviše, sam Lajčak je, po Pahorovim rečima, pozvao potencijalnog naslednika da proveri da li je spreman da nastavi gde je on stao, što bi teško moglo da se shvati kao potez preduzet bez konsultacija sa čelnicima EU, ako se ima u vidu Lajčakova reputacija i diplomatsko iskustvo. Sve je bilo dogovoreno, ništa se nije desilo.

Piše: Dragana Savić

Pahor je već bio jednom nogom u Briselu, Lajčak na novom poslu u Švajcarskoj, a onda je ovom poslednjem produžen mandat do kraja godine.

Odluka je, bez sumnje, delimično podstaknuta birokratskim razlozima: čeka se da Kaja Kalas zameni Borelja na funkciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, pa da onda sama predloži novog izaslanika.

Imajući u vidu da je poznavaoci prilika ocenjuju kao osobu veoma blisku Kosovu i zagovornika tvrđeg pristupa u politici, jasno je da ni "birokratski razlozi" nisu bez primesa političkog.

"Mogao sam da napravim razliku i da promenim pravila igre", jadao se Pahor medijima, žaleći zbog ovakvog razvoja događaja.

Promena u načinu vođenja dijaloga je preko potrebna, u tome se slažu i oni koji u dijalogu posreduju, kao i Beograd i Priština. Ali to što su "svi" saglasni, u poltici ne znači puno. Pahor to najbolje zna.

Najzad, bez čvrste podrške Evropske unije i SAD i njihovog diplomatskog umeća da u pravoj meri i na pravi način izvrše pritisak na strane u dijalogu, svaki sledeći izaslanik proći će kao prethodni - ispraćen neskrivenim nezadovoljstvom i raspršenim nadama. 

Problem je u dosadašnjoj diplomatskoj metodi koju su koristili Borelj i Lajčak i koja "nije dala dovoljno rezultata", ocenjuje član Foruma za međunarodne odnose i nekadašnji ambasador Srećko Đukić.

Komentarišući to što je Pahor "skrajnut", a Lajčaku produžen mandat, Đukić ocenjuje da tu "očito ima neke politike", ali da je teško proceniti kakve i u kojoj meri. 

"Ono što je jasno je da još uvek nije formirana evropska vlada, Evropska komisija, još ta mesta sva nisu sigurna, iako su tri-četiri čelna mesta jasna, pa lično mislim da bi Borut Pahor svojim imenovanjem iskakao ispred svih. Druga stvar, njega bi imenovala stara Komisija, u sastavu nove administracije u Briselu", navodi Đukić za Kosovo onlajn.

Podseća da Pahor ima visok rejting u Evropi i regionu.

"On nema iza sebe nikakvih negativnih tragova, naprotiv. Bio je svuda dobro priman, vodio je jednu razumnu, uravnoteženu politiku, jasno je ispunjavao svoju ulogu predsednika Slovenije. Nije političar sa bilo kog ekstrema, tako da mislim da je on čovek od jednog digniteta, koji može da odgovori tom jako izazovnom mestu. A videli smo koliko je izazovno jer se na tom mestu godinama lomio i Lajčak i Borelj i da su postigli određene rezultate, ali da nisu završili posao", kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, Pahor ili bilo ko drugi bi - u slučaju da postane izaslanik EU za dijalog - trebalo da promeni metodologiju pregovora Beograda i Prištine, jer su se, dodaje, Lajčak i Borelj dugo koristili diplomatskim metodom koji nije dao dovoljno rezultata.

"To je neka mešovita metoda. To nije ni šatl diplomatija, ni diplomatija pregovora na jednom mestu, to je diplomatija kada se pregovori obavljaju na dva koloseka, pa jedanputa mesečno, pa tek onda sledećeg meseca, pa kroz dva meseca, pa kroz tri i onda Beograd i Priština imaju prilike da sve to negiraju, da evoluiraju, da odustanu od toga itd. Videli smo da kada se intenzivno pregovaralo između Beograda i Prištine, kada su bili još posrednici Kvinte, pa je tu bio još i Borelj, pa Lajčak, pa je došlo do Briselskog sporazuma 2 i do Ohridske agende, u jednom intenzivnom relativno kratkom roku od neka dva ili tri meseca postignuti su odlični rezultati, dva krupna, velika dokumenta i mislim da je tim metodom trebalo da se nastavi", ocenjuje Đukić.

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti kaže za Kosovo onlajn da Borut Pahor ne može mnogo toga da promeni u dijalogu Beograda i Prištine, ali da to ne može ni Evropska unija bez uticaja SAD.

Kako navodi, nešto više može da se očekuje ako se ima u vidu da Pahor dolazi sa Balkana, iz Slovenije i da je upoznat sa odnosima Kosova i Srbije.

"U tom smislu, on je upoznatiji nego drugi i možda može lično da doprinese malo više u poređenju sa Lajčakom. Ali sa druge strane, ne mislim da ni Pahor, ni Lajčak zajedno sa EU mogu da poguraju proces napred bez uticaja SAD", ističe Hoti. 

Prema njegovim rečima, "u interesu svih je da se pravila igre promene", naročito za Balkan, Srbiju i Kosovo, ali i za EU bi to bilo korisno.

"Sad je očigledno da plan EU da podrži balkanske zemlje iznad svega predviđa da su odnosi Srbije i Kosova rešeni. Bez rešavanja ovog problema, neće biti investicija, ni podrške Balkanu od strane EU", navodi naš sagovornik.

Smatra da su Pahorove izjave da može da donese promene u dijalogu deo njegove promocije i napominje da je do pomeranja Pahorovog imenovanja došlo zbog "osetljivosti momenta".

"EU je u fazi konsolidacije novih institucija. Dok ne budu imali novo telo da vodi ovaj proces, oni su ocenili kao realistično da odlože Lajčakov odlazak za još par meseci, ali definitivno uskoro dolazi novi posrednik", zaključuje Hoti. 

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike kaže za Kosovo onlajn da i Beograd i Priština očekuju promene na mestu posrednika u dijalogu, kao i u načinu kako će se dijalog voditi, ali da dve strane imaju "dijametralno suprotne stavove".

Iako je Borut Pahor rekao da mu je bilo obećano Lajčakovo mesto i da ne zna šta se u međuvremenu promenilo, Pavković ističe da u politici nema obećanih mesta i pozicije.

Dodaje da se očekuje i imenovanje estonske premijerke Kaje Kalas na mesto novog visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, te da je ona ta koja će predložiti specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine.

Pema njegovim rečima, ono što Pahoru ide u prilog jeste činjenica da dolazi iz regiona, da dobro poznaje i Srbiju i Kosovo i čitav problem dijaloga Beograda i Prištine, i to je, dodaje, bio njegov ključni adut da se istakne i da se kandiduje.

On smatra da na pokretanje dijaloga određena ličnost na poziciji posrednika može da ima uticaja, ali da u ovom trenutku presudan uticaj na napredak u dijalogu imaju geopolitičke promene.

"Dakle, bez obzira ko je na toj poziciji, on može da bude uspešan ili ne, zavisno od geopolitičkih promena, ali zavisno i od spremnosti Evropske unije i njenih država članica pojedinično, kao i SAD da podrže dogovor i da izvrše pritisak na obe strane da se konkretno krene unapred što se tiče sporazuma. Jer videli smo da Lajčak, iako ima bogato iskustvo, on je bio u regionu, i u Bosni i Hercegovini, i u Srbiji, i ambasador, znači poznaje dobro region i ima dobre teorijski dobre metode za vođenje dijaloga, da suštinski to nije rezultovalo u nekom velikom napretku. Iako smo imali taj sporazum o putu ka normalizaciji, on tehnički još uvek nije zaživeo i dalje je veliki znak pitanja na tom sporazumu", ocenjuje sagovornik i dodaje da je za izostanak rezultata u Lajčakovom mandatu uticala i relativno pasivna uloga SAD.

Navodi i da i Beograd i Priština očekuju promene i u ličnosti i u načinu kako će se dijalog voditi, ali da "obe strane imaju dijametralno suprotne stavove".

"Obe strane očekuju da tamo na jesen, u novembru, decembru, kada se stiša prašina oko evropskih izbora i bude formirana nova Evropska komisija i kada se završe izbori u SAD, da će ličnosti koje će doći na visoke političke funkcije u Briselu i u Vašingtonu više odgovarati njihovim interesima. Dakle, Beograd gleda u Vašington i Donalda Trampa, dok Priština gleda u Brisel i Kaju Kalas, sa kojom već ima dobar odnos i očekuju neku ličnost koja će biti povoljna za njih", smata Pavković.

Podseća da su Kurti i vlada u Prištini smatrali da Lajčak nije neutralan i da je više podržavao Srbiju u dijalogu, zato što dolazi iz države koja inače ne priznaje nezavisnost Kosova.

"I samim tim će očekivati da Kaja Kalas, kao tradicionalni prijatelj Kosova, imenuje neku osobu koja će dolaziti pre svega iz zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova i koja će blagonaklono gledati na vladu u Prištini i sve poteze koje ona vuče. Dakle i Beograd i Priština željno očekuju kraj godine i imenovanje novih ličnosti, ne bi li time dobili neku bolju poziciju u daljem dijalogu", zaključuje Pavković.