Pancir nije u modi: Kako strani mediji izveštavaju o Kosovu?

Urednica britanskog Telegrafa Danijel Šeridan podstakla je evociranje neprijatnih uspomena s kraja devedesetih, kada nisu buktali samo sukobi na Kosovu, već je i u medijima vođen pravi rat. "Došli smo na Kosovo kako bismo utvrdili da li bi ovde mogao da se dogodi sledeći veliki konflikt u Evropi", izgovara Šeridan, obučena u pancirni prsluk i maskirnu odeću, dok na glavi – umesto očekivanog šlema – nosi naočare za sunce. Bilo da je u pitanju loš senzacionalizam ili prosto - modni promašaj, ovacije su izostale.

U tekstu se navodi da je Kosovo podiglo bezbednost na viši nivo jer "raste strah od toga da predsednik Srbije planira invaziju uz pomoć svog saveznika Vladimira Putina". Ta invazija samo što nije počela, sudeći po izboru garderobe.

Reagovao je čak i bivši ministar spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi, poručujući da su pancirni prsluk i maskirna odeća - suvišni, a da je Kosovo, statistički, sigurnije od Londona.

Oni koji prate strane medije i izveštavaju iz drugih zemalja kažu za Kosovo onlajn da je broj novinara koji razume dešavanja na Balkanu veoma mali, te da se o Kosovu piše vrlo retko. Nedostatak znanja se često prikriva upravo uvođenjem u priču "malignog ruskog uticaja koji, koristeći Srbiju, preti da destabilizuje Balkan".

O tome koliko sami mediji doprinose destabilizaciji, puštajući u etar zapaljive poruke, najbolje se može naučiti iz istorije, i to ne tako daleke. Sreća pa je izveštavanje Telegrafa izuzetak, a ne deo masovne medijske histerije.

Britanski mediji o Kosovu i generalno o Balkanu dosta retko izveštavaju, osim u slučajevima kada se dešava nešto dramatično, kaže za Kosovo onlajn novinar Bi-Bi-Si-ja Dejan Radojević i podseća da su prošle devedesete i ratovi, a da su druge stvari na međunarodnoj sceni sada daleko dramatičnije od onoga što se dešava na Balkanu.

"Postoje izuzeci, a to je kada se desi na Kosovu ili ostatku Balkana nešto dramatično, kao nasilje kada su albanski gradonačelnici preuzimali zgrade u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova prošle godine, kada je došlo do onih dramatičnih scena sukoba", navodi naš sagovornik. 

Dodaje i da se povremeno, od kada je počeo rat u Ukrajini, pojavljuje po neki tekst koji upozorava Rusija preko Srbije pokušava da destabilizuje Balkan. 

"To pre svega dolazi od Vlade Kosova, od premijera Aljbina Kurtija i predsednice Osmani. Tu se izražava strahovanje i njihova upozorenja da bi Srbija mogla da pošalje vojsku na Kosovo, pre svega pod uticajem Rusije, jer je ruski interes da destabilizuje još jedan deo Evorpe pored Ukrajine", objašnjava Radojević.

Osim toga, podseća i da je u poslednjih 15-20 godina došlo do smene generacija u redakcijama.

"Ljudi koji su izveštavali sa Balkana tokom ratova devedesetih i u prvih nekoliko godina ovog veka, ili su otišli u penziju, neki nisu među živima. U redakcijama više ne postoji ekspertiza ako tako mogu da kažem, nema više puno ljudi koji znaju o  Balkanu i koji razumeju Balkan, a sa druge strane, redakcije su i pod ekonomskim pritiskom", ocenjuje Radojević. 

Ni u Nemačkoj nema puno novinara koji prate Balkan, pa se o Kosovu izveštava sporadično, kaže za Kosovo onlajn novinar Nenad Radičević, ali ističe da su neki nemački mediji učestvovali u pripremi javnosti za pokušaj Prištine da dobije članstvo u Savetu Evrope.

"Može se reći da je ta priprema učlanjenja pre svega išla kroz to kako osigurati da evropska, odnosno nemačka javnost - možda više poslanici u SE - steknu utisak da po pitanju principa, ljudskih prava i sloboda, i vladavine prava prištinske vlasti izuzetno napreduju", navodi Radičević. 

On podseća da su ranije postojala tri uslova za članstvo Kosova u SE, a da se na kraju fokus usmerio na ispunjavanje samo jednog - vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani.

"U sklopu te priče su nemački mediji, u saradnji sa pojedinim uticajnim nevladinim institutima koji imaju vrlo dobre kontakte sa ovdašnjim ministarstvom spoljnih poslova, napravili svojevrsnu pozitivnu priču od toga, gde prvo izlazi članak u kome se opisuje značaj Visokih Dečana i ta nepravda koja se tiče imovine, da bi se posle nekoliko dana i nedelja naprosto došlo do toga da se opisuje kako je Aljbin Kurti 'škrgućući zubima' ipak naredio katastru da upiše spornu imovinu kao vlasništvo manastira i da bi se to predstavilo kao jedna velika pozitivna priča i pozitivan razvoj događaja", ističe naš sagovornik.

To je više pokušaj opravdavanja nemačke politike koja je pokrenula celu priču oko članstva Kosova u SE, a u sklopu te priče je i rezolucija o genocidu u Srebrenici koja bi trebalo da bude donesena u GS UN, a čiji je inicijator isto Nemačka.

"U tom smislu ne bih mogao da kažem da nemački novinari sad kreiraju javno mnjenje, nego je to više oslikavanje slike sveta koju bi Nemačka želela da vidi i možda čak ima više uticaja na to, budući da mediji u Srbiji i regionu uopšte prenose često te izveštaje. Možda više ima uticaj na to kako se sagledava u Srbiji, nego u samoj Nemačkoj. I u pitanju je zaista nekoliko novinara, jer nema novinara koji prate Balkan, odnosno za koje može da se kaže da išta znaju", kaže naš sagovornik. 

Eventualni ruski uticaj na Balkan je nešto što je opšta tema, naročito u kontekstu Kosova.

"To je po mom mišljenju lakmus papir, kada znate da novinar zapravo ne zna o toj temi, jer je priča o tome da je to neki ruski uticaj koji će uzburkati i dovesti do nekih sukoba u regionu - to je ono što se u novinarstvu kaže 'seksi tema' koju urednici trenutno vole u zapadnim medijima, čak i kad stanje na terenu ne odaje takav utisak", ocenjuje Radičević.

Izveštavanje zapadnih medija o Srbiji ne može da se poredi sa situacijom iz devedesetih, ocenjuje za Kosovo onlajn novinarka Ljiljana Smajlović, ali napominje da je ostala "stara formula" i da se generalni stav nije promenio, uprkos tome što Srbija i pitanje Kosova nisu više u vrhu agende Zapada.

Ta stara formula podrazumeva dve stvari, ističe Smajlović.

"Balkanizam, dakle mi smo Balkanci, narodi koji brzo odu u regresiju, u vekovne mržnje itd. Druga konstanta je 'Srbi su izvršili genocid, oni su genocidni manijaci, oni nisu kao mi'. Mi smo ti 'crnci Evrope' i ima u tome nekog kultur-rasizma. Taj generalni stav se nije promenio. Ali se promenila činjenica da mi više nismo problem u vrhu svetskih, najvažnijih zemalja, da mi više nismo u vrhu agende Zapada i onda, ako se o nama počne pisati, to je zato što se pojavi nečiji opipljiv interes da podstakne neku redakciju da se za nas zainteresuje", navodi naša sagovornica. 

"Ja bih rekla da je Ališa Kerns razlog što se povremeno neki britanski medij malo strože obrecne na nas ili protiv nas, a to je zato što ona verovatno iz tog spoljnopolitičkog odbora animira te novinare i ponekad je u stanju nekoga da usmeri u datom pravcu, pošto ustvari, više nikog naš region istinski i ne interesuje", objašnjava. 

To gledanje sa visine i pojednostavljivanje primećuje kod nekoliko ljudi, profesora, eksperata iz nevladinih orgnaizacija. 

"Ima taj Jasmin Mujanović, on je vrlo aktivan na Tviteru, to su one najpojednostavljenije formule, sve crno-belo. On je recimo glavni izvor za tekstove, čak i kad ga ne citiraju. Vidi se da je on izvor i uporište za teze u tim tekstovima kao u Telegrafu, da Srbija kupuje ogroman broj iranskih dronova, pa je Srbija opasna, mogla bi da napadne Kosovo, već destabilizuje BiH i kad pogledaš da iza toga ne stoji nikakvo istraživačko novinarstvo, da čak ne stoji ni proveravanje podataka", upozorava Smajlović.

Kada su u pitanju američki mediji, njih takođe ne zanimaju dešavanja ovde, osim za neke obračune sa političkim protivnicima, kao što vlada ogromno interesovanje za hotel Trampovog zeta.

"Znači njih ne zanima Beograd, ali ih veoma zanima ako Tramp postane predsednik hoće li Grenel biti njegov ministar spoljnih poslova. Svi su uočili da je on neobično za američke pojmove blagonaklon prema srpskoj strani u sporu i gledaju da onda koriste taj ugao da mu naškode ali mislim da ni to nije neki antisrpski refleks, koliko je 'ajde da vidimo imamo li nešto protiv Grenela'", ocenjuje Smajlović.

Ona dodaje i da je u nemačkim medijima izuzetak Mihael Martens, koji, kako kaže, zaista dobro poznaje region i zna jezik.

"Ovaj mu se predsednik ne sviđa, sad će on njemu da pokaže, uzeće FAZ za koji radi i pretvara FAZ u projektil protiv Srbije. A pošto u redakciji nikog to ne zanima i pošto on o tome trenutno sigurno zna više nego bilo koji nemački novinar ili grupa novinara, on tu može da ima uspeha", objašnjava.

Nedavno izveštavanje britanskog Telegrafa o Kosovu je zapravo jedan od fitilja na buretu balkanskog baruta, ističe predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević za Kosovo onlajn i dodaje da su poruke pojedinih zapadnih medija jedna vrsta odustajanja od dijaloga i prepuštanja situacije sili i spoljnoj politici.

"Naše iskustvo govori da je suštinski važno kako nas vide, predstavljaju, naslikaju i oblikuju zapadni mediji pred svojim političarima i svojom javnošću. Te slike koje su odavde otišle su suštinski odredile našu sudbinu, sisteme u kojima živimo i u velikoj meri, trasirale budućnost ovog prostora. Od slika koje su poslali, izveštaja, tekstova koje su odavde napisali, zavisile su sudbine miliona i nažalost, to je u proteklih nekoliko decenija za nas uglavnom negativno i ispostavilo se u mnogim slučajevima tragično. Ispostavilo se da su falsifikovane i lažne vesti bile dovoljne da se več zakačene bombe na bombarderima prospu po nama i da nam život izgleda potpuno drugačije", kaže Rakočević. 

Kako navodi, danas su svi pojedinci postali mediji, a mogućnost konzumiranja slika i medijskih sadržaja dostigla je neverovatan nivo, pa je stoga jako važno kako se u medijima predstavlja ovaj prostor i slobode pojedinaca i grupa.

"Jer kompletne ove nesreće su počele kao borba za ljudska prava, kao nemogućnost dogovora i kao otvorena mogućnost da bude neke sile. U suštini, stvari su takve da najveći broj zapadnih medija prati šta želi njihovo ministarstvo inostranih poslova i vrlo često ćete čuti od naših kolega dopisnika 'Pariz, London, Vašington, Moskva su mi naručili ovo'", smatra naš sagovornik.

Osoba u panciru u brdima na severu Kosova je zloslutni glasnik nesreće, nemojte verovati u njenu istinu, poručuje Rakočević.

"Njoj niko ne može da zabrani, niti treba da joj zabrani da govori, ali taj njen govor je zapravo jedan od fitilja na buretu balkanskog baruta", kaže predsednik UNS-a.

Dodaje da je uloga novinara u svemu tome da ne odstupno brane istinu i da na toj istini insistiraju.

"Ili, možda još važnije, da živimo u srcu te istine, da uvek i uvek gledamo drugu stranu i da uvek i uvek puštamo svetinju dijaloga u naš život, u naš javni prostor, u profesiju. Jer onog trenutka kad nestane dijaloga nestaje i ova profesija. A poruke zapadnih medija i izveštavanje zapadnih medija su zapravo bile jedna vrsta odustajanja od dijaloga i prepuštanja situacije bombi, sili i spoljnoj politici", zaključuje Rakočević.