Partija šaha Samoopredeljenja i opozicije oko izbora predsednika: Ko je u prednosti?

Rok za izbor novog predsednika Kosova ističe za 25 dana, a iz Samoopredeljenja nema signala da li su spremni na dogovor sa opozicijom oko ove pozicije. Bez dogovora slede novi izbori, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da bi Aljbin Kurti pre bio za novo odmeravanje snaga nego da čini ustupke političkim protivnicima koje može da stavi u poziciju: uzmi ili ostavi. Ne isključuju mogućnost da Kurti prihvati kandidata opozicije, ali samo u slučaju da predložena ličnost za njega ne predstavlja političku pretnju, a ne zbog toga što bi to bila ujedinjujuća figura.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Do potrebne dvotrećinske većine koju propisuje kosovski Ustav pri izboru predsednika, Samoopredeljenje, uprkos ubedljivoj pobedi na parlamentarnim izborima, ne može bez opozicije.

U prošlosti je bilo različitih nagodbi oko ove pozicije, može ih biti i sada, ali je pitanje ko je koliko spreman da popusti.

Jedan od mogućih scenarija o kojima govore analitičari u Prištini je koalicija između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova, mada iz DSK poručuju da unutar te partije još nije vođena rasprava o izboru predsednika Kosova i da je prerano govoriti o konkretnim imenima, uključujući i Vjosu Osmani, koja se već izjasnila da želi drugi mandat. 

Drugi otvoreno zagovaraju kandidaturu lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. 

Prema mišljenu analitičara Dorajeta Imerija, kandidovanje Haradinaja predstavljalo bi najmudriji potez opozicionih stranaka, jer bi se time, smatra on, izbegli izbori.

Da Haradinaj radi na tome da bude kandidat opozicije za predsednika, potvrdio je potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj. 

„Mislim da je pravo vreme da se opozicija ujedini i odluči o konsenzualnom kandidatu, a u ovom slučaju, zašto ne i gospodin Haradinaj?“, rekao je Ljekaj za Kosovo pres.

Istovremeno, on je poručio da šest poslanika ABK neće glasati za Osmani, ali i da se nije videlo da li je Kurti odlučan da kandidat bude Vjosa Osmani ili neki drugi konsenzualni kandidat.

Koja je strategija vladajuće koalicije zasad se ne nazire. Posredstvom predsednice Alternative Mimoze Kusari-Ljilje opozicija je dobila poruku da će njihove ideje biti saslušane, ali bez naznaka o spremnosti na kompromise. 

Analitičar Artan Muhadžiri rekao je za Kosovo onlajn da je poznato da Aljbin Kurti nije sklon pravljenju kompromisa.

Naglašava, međutim, da bez kompromisa ne može da obezbedi 80 glasova za izbor novog predsednika iako je na parlamentarnim izborima osvojio 51 odsto glasova. 

„Ključ je u rukama opozicije. Ne mislim da će DPK sarađivati sa Kurtijem, a takođe mislim da će DSK sada zauzvrat tražiti nešto veliko za razliku od prošlog puta kada su glasali za Vjosu Osmani a da nisu tražili ništa. Moraće da traže nešto veliko jer je njihov izborni rezultat bio veoma loš, tako da nemaju drugu mogućnost osim da nešto dobiju pomažući gospodinu Kurtiju da izabere novog predsednika“, mišljenja je Muhadžiri. 

Kompromisi, prema njegovim rečima, mogu biti na različitim nivoima i mogu da se tiču neke institucionalne pozicije.

„To može biti mesto predsednika parlamenta ili da se postigne dogovor za nove sudije u Ustavnom sudu ili za neke druge stvari, ali mora postojati kompromis. Kurti ne može nametnuti kandidata, ko god to bio. Sto odsto sam siguran da mu opozicija u tom slučaju neće dati glasove i da ćemo ići na nove izbore“, uveren je Muhadžiri.

Da Kurti neće slušati predloge opozicije za predsedničkog kandidata, već da će ići sa svojim po svaku cenu, mišljenja je Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda. 

„On uopšte nema apetita za bilo kakvu vrstu kompromisa sa opozicijom. Da li će kandidat Kurtija biti Vjosa Osmani ili neko drugi iz Samoopredeljenja to u ovom trenutku ne znamo. Verovatno će vagati situaciju, a moje očekivanje je da će on ipak ići sa Vjosom“, naveo je Pavković za Kosovo onlajn.

U kalkulaciji oko predsedničkog mesta, kako dodaje, rezultati parlamentanih izbora igraju veliku ulogu jer je na njima Kurti osvojio više od 50 odsto glasova i uz nekoliko poslanika manjina može sam da formira vladu bez neke druge albanske stranke. 

„Pošto mu za formiranje vlade nije potrebna nijedna druga stranka zašto bi onda uzimao u obzir druge stranke za izbor predsednika? Poznajući Kurtija i njegovu istoriju 'teranja inata' i nesaradnje sa opozicijom, mislim da nema osnova da će on tražiti saradnju sa nekom opozicionom strankom. Ukoliko neka opoziciona stranka podrži njegovog kandidata on će to prihvatiti, ali on neće otvoreno pristupiti pregovorima sa opozicijom, već će prosto nametnuti svog kandidata i za opoziciju će biti: ili uzmi ili ostavi“, mišljenja je Pavković.

I politikolog Ognjen Gogić Kurtija vidi kao nekog ko se ne bi dodvoravao opoziciji i ko bi pre prihvatio da se ide na nove izbore.

Po njegovom mišljenju, lideru Samoopredeljenja ne bi smetalo da ide na nove izbore jer mu odgovara da vodi Kosovo kao tehnički premijer, a i uveren je da bi pobedio ponovo i da bi ponovo u svojim rukama imao karte za formiranje nove vlade. 

„Nije on u toj situaciji da mora pošto-poto da moli opoziciju da mu da kvorum za izbor predsednika“, istakao je Gogić u izjavi za Kosovo onlajn.

Kurti će, kako veruje, da prepusti opoziciji da sama odluči šta joj se više isplati, da li da sruši vladu time što bi uskratila kvorum za izbor predsednika ili da bude konstruktivna i da omogući da se dobije predsednik. 

Pri čemu, svi su svesni, kaže, da je opozicija tokom prethodne godine kalkulisala, taktizirala i da se preigrala. 

„Oni su već napravili greške u procenama da bi im izbori išli naruku i sad je pitanje da li bi napravili istu grešku. Kada bi sada srušili vladu time što bi uskratili kvorum, onda bi bes javnosti išao ka njima i bili bi optuženi da su gubitnici koji ne umeju da prihvate poraz i da oni dovode do nove krize na Kosovu“, navodi Gogić.

Prihvatljiv kandidat bez autoriteta 

Na ovoj šahovskoj tabli, međutim, nije u igri samo to da li bi Samoopredeljenje žrtvovalo neku od bitnijih pozicija da bi opozicija omogućila izbor predsednika, već i koja bi to ličnost bila. 

Muhadžiri kaže da Kurti neće predložiti nekoga ko ima politički autoritet i moć.

„Želeće da novi predsednik bude na istim frekvencijama kao što je i on. Kao što je bila i predsednica Osmani. Posebno u važnim stvarima, važnim odlukama i važnim državnim strategijama. Ne mislim da će izabrati bilo koga ko može da mu kaže 'ne' u vezi sa velikim ili važnim državnim strategijama i momentima“, smatra ovaj analitičar. 

Gogić veruje da je jedini faktor koji utiče na Kurtijevu podršku određenom kandidatu to da li on tu osobu vidi kao pretnju. 

„Ukoliko bi on odustao od toga da podrži Osmani, a to može da se dogodi, to ne bi bio čin njegovog ustupka opoziciji, već bi procenio da mu je ona rizik jer su njeni odnosi u Americi izuzetno jaki i da je ona njemu pretnja. Za njega je pitanje da li mu je Osmani veća pretnja politički posmatrano kao predsednik Kosova u narednom mandatu ili kao neko ko bi otišao u opoziciju i od toga će zavisiti ko će biti kandidat za predsednika“, smatra Gogić. 

Kurti bi, kaže, mogao da se opredeli i za kandidata za koga bi se reklo da je osoba koja ujedinjuje i koja nije sporna nikome ali to ne bi bio pravi motiv. 

„Razlog bi bio taj da nema rivala. On bi mogao da izvede manevar da, recimo, prihvati kandidata opozicije, ali to ne bi bilo zbog toga što bi on želeo doprinese smirivanju strasti, već zato što u toj osobi ne bi video nekog ko mu je pretnja“, zaključuje Gogić. 

Šta kažu Ustav i Poslovnik

Prema Ustavu Kosova za izbor predsednika potrebna je  dvotrećinska većina glasova svih poslanika Skupštine, što znači 80 glasova. Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, organizuje se treće na kojem se bira između dva kandidata koja su imala najveći broj glasova u drugom krugu glasanja.

Prema Poslovniku o radu Skupštine iz 2022. godine, da bi prvo i drugo glasanje bili važeći, potrebno je da u njima učestvuje najmanje 80 poslanika, dok u trećem glasanju mora da učestvuje najmanje 61 poslanik.

Ukoliko se ni trećim glasanjem ne izabere nijedan kandidat Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori koji moraju da se održe u roku od 45 dana.