Pet meseci od ukidanja zabrane uvoza: Srpska roba sve traženija na Kosovu

Roba iz Srbije sve je prisutnija na tržištu Kosova nakon delimičnog ukidanja mera zabrane uvoza iz oktobra prošle godine. Samo u januaru preduzeća iz Srbije su udvostručila izvoz, a po vrednosti prodate robe nadmašili Albaniju. Ekonomisti iz Tirane, Prištine i Beograda za Kosovo onlajn različito tumače razloge, ali saglasni su u jednom - ekonomija najlakše krči put i ka političkim dogovorima.

Piše: Arsenije Vučković

Najnovija statistika o uvozu iz zemalja članica Cefte za 2025. godinu, koju je objavila Carina Kosova, pokazuje da je Srbija zabeležila značajan porast izvoza na Kosovo, ostavljajući Albaniju iza sebe.

Uvoz iz Srbije u januaru ove godine dostigao je 10, 3 miliona evra, dok je uvoz iz Albanije bio samo 7.1 milion.

Prema podacima Statističkog zavoda Kosova, ukupan uvoz iz zemalja Cefte dostigao je u januaru 83,6 miliona evra, ili 17,6 odsto ukupnog uvoza, uz povećanje od 45,1 posto.

Zemlje sa najvećim učešćem u uvozu bile su Severna Makedonija (7,7%), Albanija (6,2%) i Srbija (3,0%).

Najviše su se uvozili mineralni proizvodi, gotova hrana, piće i duvan, kao i mašine i električna oprema i bazni metali za proizvodnju.

Zabrana je uvedena jula 2023. zbog, kako je navedeno u Prištini „bezbednosnih razloga“.

Ukinuta je oktobra prošle godine, ali je uvoz moguć samo preko prelaza Merdare.

Trgovinski tokovi

Ekonomski analitičar Saša Đogović ističe da je pet meseci od ukidanja mera prištinske administracije uvoz srpske robe na Kosovo delimično normalizovan.

„Svakako da je dobro što je došlo do uklanjanja te mere. I na taj način da su ekonomski, odnosno trgovinski tokovi između Srbije i Kosova na neki način normalizovani. Stanovništvo Kosova u celini je uvek bilo naviknuto, iz jugoslovenskog perioda, na proizvode iz centralne Srbije, posebno kada govorimo o konditorskim proizvodima, ali i osnovnim prehrambenim proizvodima, ali takođe tu su se kupovala i mineralna đubriva, razne poljoprivredne alatke, neki poluproizvodi, oprema za mašinstvo...“, kaže Đogović za Kosovo onlajn.

Dodaje da povećanje potražnje srpske robe na Kosovu pokazuje potrebu da se otvore i drugi prelazi za njen transport kako bi slobodan protok robe mogao da zaživi „punim plućima“.

Ali, ističe i da postoje potencijali za dalji rast trgovinskih i ekonomskih odnosa koji će relaksirati i političke odnose između Prištine i Beograda.

„Postoje značajni rezervoari rasta trgovinskih i ukupnih ekonomskih odnosa na relaciji Priština-Beograd i to bi ekonomski odnosi trebalo da relaksiraju i političke odnose između političkih garnitura, ali i između stanovništva“, naglašava ovaj ekonomista.

Uveren je da je to moguće i kroz buduće zajedničke investicije apostrofirajući energetsi sektor.

„To bi dodatno moglo da stimuliše rađanje novog i poslovnog i ukupnog društvenog ambijenta za unapređenje kvaliteta života ljudi koji tamo žive i svakako to bi imalo pozitivne ekonomske efekte i u centralnoj Srbiji“, kaže Đogović.

Ne iznenađuje ga što srpska roba postaje traženija od one iz Albanije i to pripisuje - dugogodišnjim poslovnim vezama srpskih i albanskih privrednika.

„Nije nikakvo iznenađenje što smo pretekli Albaniju već u prvom mesecu ove godine jer tradicionalno postoje veze, poslovni kontakti privrednika na Kosovu i u centralnoj Srbiji. Te veze nikada nisu bile pokidane. Mogle su da u nekom datom trenutku budu zaustavljene ili usporene što je stvaralo gubitke i kod njih jer su neke stvari nabavljali skuplje nego što su to mogli iz Srbije“, kaže Đogović.

Ističe da relaksacija političkih odnosa između Beograda i Prištine utiče na ceo region.

„Svako otopljavanje odnosa između Beograda i Prištine i u ekonomskom pogledu ima pozitivan domino efekat na ceo region. Bilo kakvo zaoštravanje situacije svakako se preliva i na druge delove regiona“, smatra ovaj stručnjak.

Ekonomska „invazija“

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini kaže da narodi nisu problem i da je sve „u glavama političara“.

Upozorava da bi region zbog toga morao što pre da se ujedini jer mu preti „ekonomska invazija“ iz Evrope.

„Odnosi između Kosova i Srbije, kada je reč o narodima su normalni. Kada je reč o političkim odnosima to je već u glavama političara. I dalje ima problema. Ali, polako i ovde na Kosovu i u Srbiji će doći do promena. I u glavama političara je da shvate da moramo da nađemo rešenje kako da napredujemo prema Evropskoj uniji, zajedno sa svim državama na Balkanu i kako da, kao male zemlje Balkana imaju neku zajedničku snagu protiv ekonomske invazije ili protiv tržišta koje je na Balkanu jako liberalno, a dolazi svaki dan sve snažije iz Evrope“, izjavio je Šahini za Kosovo onlajn.

Komentarišući sve veće prisustvo srpske robe na Kosovu Šahini kaže da građane ne vezuje poreklo nekog proizvoda, već njegov kvalitet i cena.

„Kosovski potrošači nisu mnogo vezani sa neki proizvod, već za kvalitet i bolju cenu. Proizvodi iz Srbije koji su ove godine već počeli da stižu na Kosovo polako preuzimaju svoje mesto na tržištu“, ističe Šahini.

Upozorava da bi proizvođači iz Srbije trebalo da vode više pažnje na zahteve kosovskih potrošača kako bi se vratio nivo izvoza kao pre sankcija.

„Srpski proizvođači treba i dalje da više pažnje vode o kosovskim potrošačima ukoliko žele da se vrate na nivo pre nego što su uvedene sankcije, a koji je bio skoro 500 miliona evra obrta“, naglašava Šahini.

Fenomen i posledice

Bivši zamenik ministra poljoprivrede Albanije Alban Zusi uzroke za ekspanziju srpske robe u odnosu na albansku vidi pre svega u padu leka u odnosu na evro, ali i carinama koje ne  pogoduju malim i srednjim preduzećima.

„Fenomen prošlogodišnjeg pada albanskog izvoza na Kosovo i slabljenja pozicije albanskih proizvoda posledica je pada evra na šta je upozoravano poslednje dve godine. Albanska roba: hrana i poljoprivredni proizvodi su logično postali manje konkurentni jer su poskupeli za 20 do 30 odsto. U Albaniji se proizvodnja i proizvodi plaćaju u lekama dok se na Kosovu koristi evro i time smo automatski izgubili konkurentnost i na ovom i na drugim evropskim tržištima“, kazao je Zusi za Kosovo onlajn.

Rezultat je, precizira, ekspanzija srpske robe.

„To se nije desilo samo na Kosovu, jer su srpski proizvodi poslednjih godina zavladali i u Albaniji, i to iz istog razloga, jer su koštali 20 do 30 odsto jeftinije nego pre dve godine. Moram da istaknem da Srbija ima veoma stabilizovan odnos svoje valute prema evru i zato su njihovi proizvodi konkurentni. Ovo je svojevrsna ekspanzija srpske proizvodnje u dve zemlje u kojima se najviše govori albanski, u Albaniji i na Kosovu, i to zbog gubitka konkurentnosti naših proizvoda, a ne zato što su srpski proizvodi imali neku drugu prednost. Mi smo ti koji više nismo konkurentni na tržištu“, smatra Zusi.

Kao drugi veliki problem ističe carinske dadžbine koje ne odgovaraju malim i srednjim preduzećima.

„Generalno, Srbija posluje u velikim količinama i zainteresovana je za to, a u uslovima kada je promet robe veći od desetine hiljada evra i carinski troškovi su relativno mali. Zbog ekonomske strukture poslovanja u Albaniji i na Kosovu, gde uglavnom dominiraju srednja i mala preduzeća, trgovinske razmene su niže monetarne vrednosti, a troškovi ovih transakcija na carini su visoki“, kaže Zusi.

Objašnjava da 300 ili 400 evra carine ne predstavlju opterećenje ukoliko izvezete robe u vrednosti od 50.000 evra, ali se to oseti kada je izvoz oko 5.000 evra.

„Ovo i dalje predstavlja veliku prepreku za 70 ili 80 procenata preduzeća i na Kosovu iu Albaniji, jer je većina preduzeća u ove dve zemlje mala ili srednja. Čak i ako pogledate statističke podatke, postoji veoma velika distorzija na grafikonu koji prikazuje kompanije koje trguju od Albanije do Kosova. Postoji veoma intenzivna trgovina između velikih preduzeća dve zemlje, ali trgovina između malih i srednjih preduzeća ide ka izumiranju”, naglašava Zusi.

Uveren je da ekonomske veze doprinose i omekšavanju političkih odnosa između država i da očekuje da će do toga doći.

Ipak, upozorava da Kosovo i Srbija imaju „specifičan odnos sa etnonacionalnom težinom na obe strane“.

„Postoji mogućnost da ekonomska razmena možda neće imati uticaj koji bi inače trebalo da ima na političke odnose. Postoji još jedan rizik, da će ovo intenziviranje uglavnom unipolarnih ekonomskih odnosa, jer Srbija najviše izvozi na Kosovo, uticati na nacionalni ponos Kosovara i povećati neku vrstu ’nacionalne agresivnosti’ kod Srba. Povećana ekonomska razmena treba da bude most za veću političku komunikaciju. Zaista se nadam da će se ovo drugo dogoditi“, zaključuje Zusi.