Pet meseci zabrane za srpsku robu - oštećeni svi: srpska preduzeća, kosovska privreda, građani najviše

Za pet meseci, koliko je na snazi odluka kosovske Vlade o zabrani uvoza srpske robe na Kosovo, ekonomsku štetu pretrpele su kako srpske kompanije, tako i kosovska privreda, ali najviše građani. Proizvode iz Srbije poput mlečnih artikala, slatkiša, flaširanih voda, lekova.., na rafovima u srpskim sredinama zamenili su makedonski, grčki, kosovski, hrvatski ili albanski i to sa višim cenama. Štampu iz Srbije, na srpskom jeziku, nije imalo šta da nadomesti.

Ekonomski stručnjaci sa kojima smo razgovarali, ukazuju da ekonomske barijere generišu negativne posledice ne samo za Kosovo i Srbiju, već i za ceo Zapadni Balkan. U javnosti takve mere, kako navode, stvaraju sliku nestabilnosti regiona. Što se tiče firmi iz Srbije koje plasiraju robu na Kosovo, procena je da su pretrpele štetu od oko 100 miliona evra od početka blokade, najviše one iz sektora prehrambene industrije i proizvodnje bezalkoholnih pića. Na drugoj strani, Kosovo beleži pad izvoza, a istovremeno svojom odlukom o zabrani uvoza srpske robe, krši CEFTA sporazum.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirović kaže da su zbog blokade srpske robe na Kosovu, koja traje pet meseci u kontinuitetu, ekonomsku štetu pretrpele srpske kompanije, ali i ljudi na Kosovu, a po njemu najveći problem koji je ova odluka kosovskih insititucija proizvela je taj što se kidaju veze između Srba i Albanaca.

On je naveo za Kosovo onlajn da na Kosovu nedostaju osnovna roba neophodna za život - lekovi i životne namirnice.

"Ne pričamo o uobičajenoj robi, već o osnovnoj robi potrebnoj za preživljavanje svake porodice. Roba jako teško dolazi, ljudi se bore za preživljavanje na ekonomskom planu, a i na egzistencijalnom jer su pod stalnom pretnjom etničkog čišćenja mesecima, a možda i godinama i vreme je da se ta priča zaustavi", poručio je Momirović.  

Ukazuje i da su i za vreme rata i u najgorim okolnostima za ovaj region, Srbi i Albanci trgovali i posao je postojao.

“Srpski privrednici su pomagali nekim albanskim porodicama, s druge strane albanski privrednici su pomagali nekim srpskim porodicama. To mora da bude veza od koje će krenuti sve - trgovina, ekonomija, rast ekonomskog standarda, to treba da bude baza, pa to je Evropska unija", naveo je Momirović.

Kako kaže, zabrana robe iz Srbije na Kosovu u kontinuitetu je na snazi pet meseci, ali da praktično traje već dve godine i ukazuje da kosovske instuticije konstantno imaju akcije bojkota.

"To je izazvalo veliku ekonomsku štetu kako za srpske kompanije, tako i za albansku populaciju koja mora da kupuje proizvode po višim cenama. Ali, ono što je najvažnije, što je najgore, kidaju se veze između Srba i Albanaca", ocenuje Momirović.

On kaže da ovom odlukom kosovski premijer Aljbin Kurti kida veze Srba i Albanaca, jedinstveno tržište, slobodan protok ljudi i roba. Kako ističe, Kurti ima destruktivnu politiku.

"Ne znam da li to ljudi iz Evrope vide, sigurno vide. Ti praksu moramo da zaustavimo“, ističe srpski ministar.

Posledice blokade uvoza srpske robe na Kosovo, koja traje punih pet meseci, prema oceni ekonomskog stručnjaka iz Prištine Safeta Grdžaljiua, osećaju se i sada, međutim, kako smatra, biće ih i u budućnosti.

„Ekonomski, to je velika šteta za obe ekonomije, a politički šteti celom Zapadnom Balkanu. Posledice od ovakvih barijera trpećemo i ubuduće, jer veliki deo tog uvoza robe iz Srbije ide za finalizaciju proizvoda koji se proizvode na Kosovu. Prema tome, mislim da dijalog nema alternativu“, rekao je Grdžaljiu.

On napominje da se nijedan ozbiljan investitor neće odlučiti da ulaže na Kosovu, ukoliko se nastavi sa blokadama.

„Mislim da je vreme kada moramo da se oslobodimo ovih predrasuda, moramo da rešavamo probleme, jer na kraju krajeva, trgovina je kao voda, sama nalazi svoje puteve. Zašto da ne damo priliku da kroz ekonomsku saradnju gradimo mostove saradnje, ojačamo te mostove, gradimo budućnost, jer imamo dosta tih političkih barijera, zar su nam potrebne i ovakve ekonomske koje jednostavno generišu u sebi negativne posledice, ne samo za Kosovo i Srbiju, nego za celi Zapadni Balkan?", kaže Grdžaljiu.

Kako ističe, prisutni su gubici na obe strane. 

„Problem je u tome što na Balkanu statistika ne daje tačne rezultate i u tom kontekstu možemo nagađati sa ciframa, ali suština svega toga je da posledice postoje na obe strane. Ako imamo pad izvoza, zar to nije još jedan indikator koji pokazuje koliko su štetne ovakve odluke i koliko indirektno utiču na pad konkurentnosti proizvoda koji se proizvode na Kosovu“, kaže naš sagovornik. 

Iako su rafovi popunjeni proizvodima iz drugih zemalja, Grdžaljiu ističe da mora da se razmišlja racionalno.

„Moramo da mislimo na ekonomije, a ne na emocije i političke odluke. Na kraju krajeva, troškovi su danas determinanta za određivanje cena, ako imate negativnu kalkulaciju, nemoguće je da proizvodi sa Kosova budu konkurentni bilo gde u regionu, pa i Evropi i šire“, zaključio je on.  

Problem blokade koju je Priština uvela za srpsku robu, prema mišljenju predsednika kosovske Privredne komore i predsednika regionalnog Komorskog investcionog foruma (KIF) Ljuljzima Rafune, moraju da reše političari.

„Politika mora da nađe to rešenje. Kroz dijalog, uz podršku privrede", rekao je Rafuna za Kosovo onlajn.

I pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže da blokada uvoza srpske robe na Kosovo koja traje već pet meseci nanosi štetu ne samo Kosovu i Srbiji, već i celom regionu.

"PKS konstantno upozorava ne samo vlade u regionu, nego i kolege u Briselu da je politički rizik ono što najviše ugrožava poslovni ambijent u zemlji. Kada pogledamo i strane investitore koji ovde dolaze, oni se najviše interesuju za političko stanje u regionu. Samim tim ova jednostrana odluka Prištine apsolutno ne može da se posmatra racionalno iz razloga što ugrožava privredu ne samo Kosova i Metohije nego i Srbije i generalno regiona, jer se u javnosti stvara slika nestabilnosti", kaže Stanić za Kosovo onlajn. 

Kako navodi, Privredna komora je preko kontakata u Briselu slala upozorenja i inicijative da se ta situacija reši.

"Međutim nije nam jasno što se sa strane EU, koja je medijator u pregovorima između Beograda i Prištine, ne reaguje jer je ovo kršenje ne samo Cefta sporazuma čiji je član i Priština, a krši se i inicijativa Berlinski proces koja treba da formira jedinstveno regionalno tržište. S treće strane to svakako otežava zvanične pregovore između Beograda i Prištine", ističe Stanić. 

Podseća da je Vlada u Prištini ukidala vremenom određena ograničenja, na primer na sirovine iz Srbije, na poluproizvode koje koristi njihova prerađivačka industrija, ali je na kraju ostavila na snazi zabranu za finalne proizvode koji se prodaju u maloprodajnim objektima. 

"To naravno najviše pogađa potrošače na KiM koji sada moraju da kupuju robu koja je nekonkurentna u odnosu na onu koja se doprema iz Srbije", navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li zabrana na uvoz robe iz Srbije može da bude trajna odluka Prištine, Stanić kaže da je "teško da će to tako biti". 

"Teško da će se takav scenario ostvariti iz tog razloga što smo i ranije imali ovakve slučajeve kada je bila, uslovno rečeno, blokada uvođenjem taksi od strane prištinskih vlasti, i kada je bilo neformalnih kampanja bojkota robe iz Srbije. Treba imati u vidu da osim štete koja se dešava na Kosovu, štetu trpe i firme iz Srbije koje dole plasiraju svoje proizvode i ta šteta se procenjuje na negde oko 100 miliona evra od početka blokade koja je krenula sredinom juna ove godine. Pre svega najveću štetu trpi prehrambena industrija, proizvodnja bezalkoholnih pića i industrija drugih proizvoda koji su za svakodnevnu potrošnju", navodi Stanić. 

Inače, uvođenje mere zabrane, koja se na početku odnosila na ulazak kamiona iz Srbije na Kosovo, vlada u Prištini je pre pet meseci obrazložila “bezbednosnim razlozima”, jer je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca. Odluka će, kako je tada, rečeno biti na snazi do nove bezbednosne procene. Kosovski policajci su iz pritvora u Srbiji pušteni već 26. juna, kada im je Sud u Kraljevu potvrdio optužnicu, ali je mera ostala na snazi do danas.