Pismo Savetu Evrope garancija za ZSO ili nova farsa - Koliko vredi Kurtijev potpis?

Pre nešto više od godinu dana premijer Kosova Aljbin Kurti je na sastanku u Briselu obećao da će formirati Zajednicu srpskih opština, a nakon toga više puta ponovio da je nešto obavezujuće tek kad se potpiše. U pismu Dori Bakojani, izvestiocu za članstvo Kosova u Savetu Evrope, Kurti je nedavno ponovo obećao ZSO “što je pre moguće”, ovaj put uz potpis. Da će ispuniti obećanje, ipak, malo ko veruje, naročito Srbi na Kosovu, dok za političke analitičare ovaj njegov potez nije ništa drugo nego potvrda njegove dvostruke strategije koju primenjuje od prvog dana na vlasti.

„U svom pismu od 21. marta 2024. godine ponudili ste nam 'predložene obaveze koje će Kosovo morati da ispoštuje kada postane deo Saveta Evrope.' Vaša prepiska pokazuje da ova lista, na koju je potreban odgovor kosovskih državnih institucija, predstavlja sastavnu komponentu našeg procesa apliciranja i predstavlja važan korak u procesu punopravnog članstva Kosova u Savetu Evrope“, navodi se u pismu koje je Kurti potpisao zajedno sa predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom parlamenta Glaukom Konjufcom samo dan kasnije.

U dodatku koji je priložen pismu oni su obećali da će preduzeti „značajne i opipljive korake” u cilju implementacije svih članova Briselsko-Ohridskog sporazuma koji uključuje što pre osnivanje Zajednice srpskih opština.

Da se radi o dvostrukoj igri naslutilo se čim je pismo dospelo u javnost. Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja odmah se obratila biračima tvrdeći da “pismo nije ništa drugo do formalnost”.

Slobodan Stošić, programski menadžer NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice kaže da će posle ovakve njene izjave vladajuća koalicija to pismo tako i tretirati. 

„Nećemo doživeti nikakve garancije i nikakve posledice nakon tog pisma“, poručuje on za Kosovo onlajn i navodi da za Srbe na Kosovu, kojima je ZSO prvi put obećan još pre 16 godina, Kurtijev potpis više ništa ne znači.

„Potpis jednog zvaničnika bi trebalo u teoriji da vredi dosta, ali imajući u vidu iskustvo koje svi znamo, šta se desilo sa ZSO i ostalim obavezama koje su preuzete iz Briselskog sporazuma, ne znam koliko narod koji živi ovde može da ima poverenja u takvu neku izjavu. Njegov potpis, pogotovo pripadnici nevećinskih zajednica, naročito Srbi, ne uzimaju za ozbiljno i ne misle da će tim potpisom nešto da bude rešeno“, kaže Stošić.

On navodi da bi ulazak Kosova u SE trebalo da bude uslovljen formiranjem ZSO.

„Samo njeno formiranje, iako se nadam tome, ne očekujem u nekom skorijem roku. Možda bude ove godine predat statut ZSO Ustavnom sudu na procenu ustavnosti. To je nešto što očekujem, a samo formiranje će biti dugotrajan i bolan proces za obe strane“, smatra Stošić.

Za razliku od njega analitičar iz Prištine Afrim Hoti ocenjuje da pismo kosovskih lidera Dori Bakojani potvrđuje njihovu spremnost da ispune sve zahteve međunarodne zajednice za pristupanje u članstvo Saveta Evrope, ali s druge strane ni on ne veruje da do formiranja ZSO može uskoro doći, bar ne pre nego što se održe izbori.

Hoti za Kosovo onlajn navodi da je odluka o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani bila „nešto kao preduslov za dobijanje članstva u Savetu Evrope“.

„Očigledno je da je poslednjom odlukom kosovske vlade da da zemljište srpskom manastiru Dečani Kosovo već na formalan način ispunilo zahtev za pristupanje Savetu Evropu. Drugim rečima, pismo koje su poslali kosovski lideri samo potvrđuje spremnost kosovskih vlasti da ispune sve zahteve i da se deklarišu kao zemlja koja želi da bude deo demokratskih procesa i poštovanja ljudskih prava“, kaže Hoti.

Na pitanje kada se može očekivati formiranje ZSO Hoti navodi da je to „najkompleksniji zahtev“ za koji nije optimista.

„Prilično sam pesimista po ovom pitanju. Ne mislim da će Asocijacija biti formirana uskoro. Možda je u svetlu članstva u Savet Evrope krucijalno da se započne ovaj proces. Ako vlasti u Prištini krenu u formiranje mislim da je to najznačajniji korak ka članstvu Saveta Evrope“, navodi analitičar iz Prištine i dodaje da bi to vladu Aljbina Kurtija koštalo izbora.

„Formiranje srpske zajednice bi se odrazilo na predstojeće izbore, zbog toga ne mislim da će se time baviti pre izbora na Kosovu“, zaključuje Hoti.

Programski direktor organizacije "Novi treći put" iz Beograda Dimitrije Milić kaže da je obećanje troje kosovskih lidera pred glasanje u Političkom komitetu PSSE u Parizu bila njihova želja da pokažu jedan vid načelne političke volje. Međutim, dodaje u razgovoru za Kosovo onlajn, da je pitanje da li će to što su obećali i realizovati, te da to i dalje zavisi od pritiska Zapada.

„Cilj je bio poslati jednu pozitivnu poruku pred glasanje. Naravno, da li će ona biti realizovana to je drugo pitanje, ali je bila, pretpostavljam, želja da se pokaže jedan vid bar načelne političke volje. S druge strane, ako su hteli realistično sprovođenje, tu bi trebalo gledati dve stvari. S jedne strane, do koje granice ide zapadni pritisak i, s druge, do koje granice Kurti želi da testira svoje kapacitete. U smislu, do koje granice želi da testira spremnost Zapada da mu daje neki vid odobrenja za njegovo delovanje“, navodi naš sagovornik.

To delovanje, kako dodaje, nailazilo je na osude, ali i dalje nedovoljne da bi Kurti promenio svoju političku poziciju.

„Ako pogledamo neka istraživanja javnog mnjenja koja su dostupna, možemo da vidimo da Samoopredeljenje definitivno ima nižu podršku nego što je imalo na izborima 2021. godine, tako da nekih efekata zapadnih osuda u osnovu na Kurtijevu vladu ima. Verovatno ima dosta i do ekonomskih pitanja, jer zbog slabih ekonomskih pokazatelja vlada ima veći problem nego što ima u spoljnopolitičkoj sferi, gde postoji mnogo veća podrška za njeno delovanje“, ocenjuje Milić.

Što se tiče sprovođenja obaveza pred međunarodnom zajednicom i formiranja ZSO Milić kaže da to "dominatno zavisi od zapadnog pritiska".

„Verujem da trenutno Zapad zbog rasejanosti na različite delove sveta, sa pitanjem Gaze, rata u Ukrajini i tenzija koje postoje na Dalekom istoku u Južnokineskom moru, trenutno ne stiže dovoljno političkog kapitala i pažnje da investira u ovo pitanje. Pokušavaju nekako da ovo pitanje rešavaju u prolazu sa svim ostalim pitanjima koja se dešavaju. Tako da kosovsko pitanje je uvezano dosta za zapadnom pažnjom, a ta zapadna pažnja je uvezana sa generalnim međunarodnim zbivanjima i nestabilnostima u svetu koja skreću pažnju na mnogo kritičnija pitanja jer su mnogo veći regioni sa mnogo više stanovnika, koje ugrožavaju mnogo više država trenutno većeg prioriteta. Zato pretpostavljam da dalji fokus na ovom pitanju ne postoji“, zaključuje Milić.