Pismo šefa Misije EU: Upozorenje ili ultimatum Kurtiju iz Brisela?

Šef Misije EU u Prištini Aivo Orav obavestio je pre nekoliko dana premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da više ne računa na zvanične sastanke u zgradi vlade sve dok se ne formira nova - sa punim mandatom. Višeslojna poruka koja se može tumačiti i kao jasna reakcija na poslednje poteze vlasti, ali i kao nova kaznena mera za Kosovo. Pitanje je i da li će „pismo iz Brisela“ ubrzati ili dodatno usporiti izbor novih institucija, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„U interesu institucionalne stabilnosti i poštovanja vladavine prava, visoki izaslanici iz država članica EU i institucija EU privremeno će se uzdržati od sastanaka sa premijerom u tehničkom mandatu i ministrima unutar zgrade Vlade Kosova, dok ne bude formirana Vlada sa punim mandatom“, piše, između ostalog, u pismu Orava Kurtiju koje je objavio Kljan Kosova.

EU se poziva na više odluka Vrhovnog i Ustavnog suda Kosova.

Navodi se odluka o poništenju administrativnog uputstva ministarstva finansija, kao i na član 71. Ustava Kosova koji zabranjuje istovremeno obavljanje ministarskih i poslaničkih funkcija i dodaje da je u skladu s tim Evropska unija  prilagodila svoje prakse angažmana.

Ovakav odgovor Brisela Prištini je mogao da se pretpostavi. Ambasador EU Aivo Orav još sredinom jula, dan nakon odluke Vrhovnog suda o nezakonitosti donošenja podzakonskih akata ili administrativnih uputstava ministara u tehničkom mandatu koji su istovremeno i ministri, naglasio da je neprihvatljivo političko mešanje u pravosuđe.

„Šefovi misija EU razgovarali su o situaciji nakon odluke Vrhovnog suda. Napadi na pojedinačne sudije i političko mešanje u pravosuđe su neprihvatljivi“, istakao je Orav.

S druge strane, u prvoj reakciji na pismo iz Brisela, portparol kosovske vlade u tehničkom mandatu Perparim Krieziju saopštio je da „svako ko želi da se sastane sa vršiocem dužnosti premijera Kosova mora doći na mesto gde on radi, ali da to ne znači da on ne održava radne sastanke i van svoje kancelarije“.

Kurti je, upitan da prokometariše pismo iz Brisela bio daleko neodređeniji.

„Kao što vidite, ja nisam u svojoj kancelariji, već sam zajedno sa predstavnicima Evropske unije ovde u Šipolju, u ovoj zgradi koju smo renovirali i uredili. Ja sam premijer da bi oni imali sigurne stanove, tople zimi i sveže leti, to je najvažnije - i sarađujemo sa Evropskom unijom“, kazao je on.

Bivše kosovske diplomate ne gledaju previše blagonaklono na ovakve izjave. Tvrde da je Brisel poslao jasnu poruku Kurtiju da funkciju premijera u tehničkom mandatu obavlja nezakonito.

„Odluka EU o obustavi sastanaka sa Kurtijem je direktan pokazatelj uzurpacije premijerske funkcije. Prema Ustavu, zakonima i presudi Vrhovnog suda, on tu funkciju obavlja nezakonito, jer mu je mandat istekao u trenutku kada je izabran za poslanika“, izjavila je bivša ambasadorka Kosova u Italiji Aljma Ljama.

O jasnim porukama iz Brisela govori i nekadašnji ambasador u Albaniji Silje Ukšini koji upozorava da „imidž Kosova“ mora hitno da se popravi.

Oštre reakcije iz opozicije

Iz opozicionog bloka albanskih partija čuju se daleko oštrije reakcije.

„Kosovo je zemlja pod sankcijama i sankcije prema ovoj vladi ostaju na snazi zbog nepoštovanja dogovora, ali i zbog ignorisanja koordinacije sa međunarodnim faktorima. Pod sankcijama smo već godinama“, izjavila je za Kosova pres poslanica ABK Time Kadrijaj.

Odluku Brisela vidi kao „veoma zabrinjavajuću vest“.

„Potvrđuje se da je ova vlada nelegitimna i nasilno drži kao taoca upravljanje Kosovom. Nemaju mandat za te funkcije: ni poziciju premijera, ni ministarska mesta“, smatra Kadrijaj.

Poslanik DSK Armend Zemaj smatra da odluku EU treba tumačiti kao novu kaznenu meru protiv Kosova.

„Ovo nije samo mera, već velika posledica za Kosovo koje je pet godina pod ekonomskim sankcijama, a sada se ova kazna može nazvati i kaznom EU protiv Kosova, protiv Kurtija i vlade koja želi sebe u izvršnoj vlasti“, kazao je Zemaj za Kosova pres.

On je podsetio da je DSK i prilikom verifikacije mandata za novi saziv kosovske skupštine upozoravalo da nije moguće obavljati dve funkcije: i ministra i poslanika

„To je veliki ego za vlašću i sve je povezano sa izbornim i finansijskim interesima“, naglasio je Zemaj.

„Zgodan način“

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da odluka Brisela održava „principijelan stav o poštovanju vladavine prava“, ali je istovremeno bila i „zgodan način“ da se „umanji legitimitet i sve akcije“ vlade na čijem čelu je Aljbin Kurti.

„Gledao bih ovu odluku iz ugla vladavine prava. To jeste jedna od osnovnih vrednosti i principa EU, a s obzirom da je Ustavni sud poništio nekoliko odluka ministara u ostavci zato što su u isto vreme i poslanici. EU se u tom saopštenju baš konkretno pozvala i na te odluke Ustavnog suda dovodeći u pitanje legitimitet i odluke tih ministara, i izbegavajući da učestvuju u kršenju Ustava i zakona Kosova“, kaže Pavković.

Dodaje da pismo treba tumačiti i u svetlu „loših odnosa EU i vlade Aljbina Kurtija“.

„Ovo je dobra osnova da se takvi sastanci neodržavaju. Još su na snazi i sankcije EU iz 2023, tako da je to samo još jedan signal da su odnosi i dalje na niskom nivou i da EU ne želi da održava kontakte sa vladom koja je u ostavci, sve dok ne dođe do izbora nove vlade, pa ko god to bio“, naglašava Pavković.

Istovremeno, nepoštovanje više odluka Vrhovnog i Ustavnog suda vlade u tehničkom mandatu za Evropsku uniju je bio „zgodan način“ da umanje njen legitimet.

„Bila im je zgodna da na taj način reaguju i time su na neki način hteli da umanje legitimitet trenutne vlade i sve akcije koja ona vodi“, uveren je ovaj analitičar.

Smatra da se EU tu pre svega „referiše“ u odnosu na gradnju dva nova mosta između Južne i Severne Mitrovice.

„To je došlo kao jednostan potez, teranje inata vlade Aljbina Kurtija Evropskoj uniji i međunarodnim partnerima i moje tumačenje je da je ovakva odluka EU pre svega odgovor na izgradnju mostova, ali i generalno, kada se stavi u kontekst loših odnosa, ne čudi njeno donošenje“, smatra Pavković.

Ipak, sumnja da bi ovakva vrsta „pritiska“ mogla da ima uticaj na brzinu formiranja nove vlade.

„Zavisno od toga kako se unutarpolitički odnosi budu razvijali može da ubrza, ali i da uspori. Pre svega će zavisiti od međustranačko dogovora Samoopredeljenja i ostalih albanskih stranaka. Ova odluka pre svega šalje poruku da EU ne vidi u Aljbinu Kurtiju velikog partnera i to možda može da oteža formiranje vlade, odnosno ostanak Samoopredeljenja u vladi“, zaključuje Pavković.

„Dokaz hitnosti“

Za političkog analitičara Dorateja Imerija pismo EU treba posmatrati kao „dokaz hitnosti“ formiranja institucija na Kosovu, ali i upozorenje da je zbog „evropske budućnosti“ nužno očuvanje partnerstva i saradnje sa Briselom.

„Dopis upućen vladi od strane predstavnika Evropske unije predstavlja poziv da se što pre konstituišu institucije Kosova, a posebno Skupština i vlada. Neophodno je da političke partije pokažu spremnost na dogovor i da se institucije kompletiraju što je pre moguće“, izjavio je Imeri za Kosova pres.

Naglašava da je za Kosovo nužno da očuva partnerstva i saradnju sa Briselom.

„Kosovo i EU su strateški partneri. Kosovo, svesno svoje evropske budućnosti, mora da razume da je očuvanje ovog partnerstva i saradnje na najvišem nivou nužnost“, navodi Imeri.