Pola godine bez dinara na Kosovu – zabrana za koju Zapad ne daje ni pet para

Građani na Kosovu koji plate, penzije i druga primanja dobijaju iz budžeta Srbije na muci su već pola godine zbog uredbe Centralne banke Kosova kojom je evro određen kao jedina valuta dozvoljena u gotovinskim platnim transakcijama i kojom je zapravo zabranjen dinar. Ni sedam rundi dijaloga održanih u Briselu proteklih meseci posvećenih samo ovom pitanju nisu dovele makar do privremenog rešenja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Predlog evropskog posrednika Miroslava Lajčaka da se formira novo privremeno telo ili preduzeće koje bi se bavilo distribucijom finansijske podrške najugroženijima nije prihvaćen, Kosovska policija je zatvorila ekspoziture Banke Poštanske štedionice u sve četiri opštine na severu koje Priština smatra “nelegalnim finansijskim institucijama Srbije”, a prelazni period od tri meseca koji je Centralna banka Kosova na početku odredila da bi se građanima "olakšao pristup finansijskim uslugama” za mnoge je bio prekratak da bi svoj život prilagodili novim okolnostima.

Razočarenje i briga SAD i vodećih zemalja EU zbog posledica koje je izazvala zabrana iz Prištine bez prethodnih priprema potrajala je taman koliko je bilo potrebno da se sroče saopštenja u kojima je izražena zabrinutost.

Da bi se podigao novac u nekoj od ekspozitura banaka u Srbiji sa severa Kosova se najčešće putuje u Rašku, a sa juga u Bujanovac. Za neke je to, računajući oba smera, put od oko 200 kilometara. Problem nije nastao samo za građane već i za institucije poput škola i bolnica koje funkcionišu u srpskom sistemu i koje kao takve ne mogu da u prištinskom platnom prometu otvore bankovni račun.

Zbog svega što ih je snašlo bukvalno preko noći, građani kako sa severa tako i sa juga negoduju i posle šest meseci, a neki ovakav maltretman smatraju i “zločinom”.

Slaviša Dobrosavljević iz Gotovuše rekao je za Kosovo onlajn da situacija bez dinara teško pada i trgovcima i narodu.

„Mnogo je gore nego što je bilo, dinar je nama Srbima značio. Najteže je trgovcima ali i nama. Trgovcima treba vremena dok se naviknu na evro, dinar je bio naše platežno sredstvo. Veoma je teško, a biće i dalje“, naveo je Dobrosavljević.

Zoran Stević uz Gračanice preneo je reporterima Kosovo onlajna da na putne troškove da bi stigao do penzije potroši pola njenog iznosa.

„Teško je, idemo u Srbiju za penziju. Uzmu mi za taksi, uzmu mi tamo za evre, pola penzije mi ode. Ne nadam se da će se dinar vratiti, to što je prošlo, više se ne vraća“, kaže Stević.

Takođe penzioner, Mileva Vučić kaže da zbog starosti ne može sama da putuje da bi podigla penziju.

„Nama starijima je veoma teško, mladi se ipak snađu. Mislim da je to pravi zločin. Ćerka moja radi, pa mi pomaže da to sredim, inače ja ne bih mogla u mojim godinama da idem u Srbiju”, kaže ona, ali i dodaje da je optimista da će se dinar ponovo koristiti na Kosovu.  

Od poslednje runde dijaloga u Briselu na kojoj se tražilo rešenje za pitanje dinara prošlo je dva i po meseca, a nova nije na vidiku iako je Lajčak poručio da je “spreman da bude domaćin još jednog sastanka na ovu temu pod uslovom da strane pokažu istinsku spremnost da postignu sporazum”.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković ocenio je danas da je protivpravna zabrana dinara na Kosovu koja traje pola godine dovela u pitanje opstanak srpskog naroda i da je je kroz sedam rundi pregovora u Briselu, Priština odbijala svaki konstruktivan predlog Beograda.

“Kurti je ugrozio rad bolnica, vrtića, škola, udario na socijalno ugrožene i stare, zabranio isplatu finansijskih sredstava. Država Srbija će nastaviti da redovno uplaćuje plate, penzije, socijalna i sva druga davanja... i tako će i ostati!”, poručio je Petković na društvenoj mreži “X”.

Projektni menadžer nevladine organizacije Aktiv Dimitrije Obrenović kaže za Kosovo onlajn da posle šest meseci od donošenja odluke o zabrani upotrebe dinara na Kosovu nedovoljan broj ljudi ima primanja u evrima i da je većina prinuđena da podiže novac na teritoriji centralne Srbije.

“Poprilično je otežano koriščenje novca na severu, naročito zato što su banke premeštene izvan administrativne linije. Ko podiže novac na teritoriji centralne Srbije tu ga i troši, jer kada se već pređe toliki put, zašto da ne odu do Raške ili do Novog Pazara i da tu kupe potrebne stvari koje ovde nemaju. Zbog toga se i smanjuje potrošnja novca na severu i mnogobrojni lokali se zatvaraju zbog nedostatka prometa”, kaže Obrenović.

Starijim građanima, koji imaju probleme sa kretanjem, nisu vozači i kojima smeta vrućina, kako dodaje, teško je da dođu do ekspozitura banaka u centralnoj Srbiji.

“Koliko sam upućen, ovde se još koristi dinar u prodavnicama i u svakodnevnom životu. Još uvek nedovoljan broj ljudi dobija  primanja u evrima da bi se to u potpunosti zamenilo”, navodi on.

Obrenović smatra da povratak priče o dinaru u okviru dijaloga nije isključen jer, kako kaže, strani zvaničnici nisu baš zadovoljni odnosima sa kosovskom vladom.

“Možda to neće zvanično reći, ali ne verujem da su zadovoljni sa jednostranim akcijama zatvaranja banaka i trezora, ipak, kako trenutno stvari stoje ne deluje da će se to desiti u bliskoj budućnosti. Mada, moramo uzeti u obzir dolazeće izbore u Americi posle kojih će se, ako Tramp pobedi, na sto možda vratiti i tema razmene teritorija”, ocenjuje Obrenović.

Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost kaže da prištinska administracija pokušava da napravi tenzije oko novog pitanja, a to je otvaranje glavnog mosta na Ibru, prvenstveno zbog toga kako se više ne bi razgovaralo o dinaru.

“Formira se nova kriza, most će sada biti tema, a više se neće pominjati dinar. Baš kao što godinu dana srpska roba ne može da pređe administrativnu liniju, a koliko dugo to više nije tema ni ljudi u Prištini, niti za one u Briselu. Pregovarači prištinske strane praktično odbijaju da priznaju da problem i postoji”, kaže Miškeljin za Kosovo onlajn.

O tome da li treba očekivati da se rešavanju pitanja dinara posveti nova evropska administracija, naš sagovornik kaže da tek treba videti kako će da funkcioniše nova administracija u Briselu.

“Ono što za sada znamo je da nema preteranih ideoloških promena, ima nekoliko kadrovskih, ljudi koji do sada nisu obavljali funkcije i ne znamo šta možemo da očekujemo od njih. Po onome što smo čuli i od nove-stare predsednice Evropske komisije i od drugih funkcionera, svakako da se očekuje diplomatska ofanziva Evropske unije na više nivoa, a između ostalog veoma im je, kako su rekli, bitan i dijalog Beograde i Prištine. Ukoliko im dijalog zaista jeste bitan, onda prvenstveno moramo očekivati veći pritisak da se ispoštuje ono što je dogovoreno”, kaže Miškeljin.