Politička kriza i dijalog: Kome je izgubljena godina naštetila, kome koristila?

Politička kriza na Kosovu, tokom koje devet meseci posle parlamentarnih izbora nije formirana vlada, reflektovala se i na proces dijaloga Beograda i Prištine. Izostali su ozbiljni razgovori i sprovođenje postignutih sporazuma, a ukoliko se novi izbori raspišu za decembar, pomaka u dijalogu neće biti pre februara, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. To, kako veruju, najpre škodi Srbima na Kosovu, ali i regionu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen posetio je Prištinu prošlog meseca, glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, sastali su se pre toga u Briselu u septembru, na osnovu čega bi se moglo reći da znaci života dijaloga postoje.

Ipak, bez novih dogovora i uz ignorisanje starih, ova godina je za dijalog praktično izgubljena.

Institucionalnoj krizi na Kosovu kraj se na nazire, pa bi vakuum u pregovorima mogao da se protegne i na početak 2026. godine.

Iz Evropske unije rečeno je za Kosovo onlajn da će dijalog biti nastavljen kada se za to stvore odgovarajući uslovi.

„Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas sazvaće novi sastanak kada situacija to dozvoli“, rečeno je dopisnici Kosovo onlajna iz Brisela.

Kako je objašnjeno, to se odnosi na formiranje vlasti u Prištini nakon izbora, kao i rešavanje usporavanja zakonodavnih aktivnosti i produženog političkog zastoja.

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković ocenio je za Kosovo onlajn da su februarski izbori na Kosovu u velikoj meri doprineli nedostatku progresa u dijalogu Beograda i Prištine tokom ove godine, ali i da je neformiranje vlade iskorišćeno kao dobar izgovor da Priština izbegne svoje obaveze iz dijaloga.

On, ipak, ističe i da je veliko pitanje koliko bi rezultati u dijalogu bili bolji da je vlada formirana.

„Čini mi se da Samoopredeljenju ni u prethodnim godinama u vrhu agende nisu bili ni dijalog, ni normalizacija sa Beogradom, a posebno ne Zajednica srpskih opština. Tako da je veliko pitanje, čak i da je formirana vlada, koliko bi rezultati bili bolji. Suštinski politička kriza koja traje celu godinu na Kosovu i neizvesnost oko toga da li će i ko formirati vladu, u kombinaciji sa političkom nestabilnošću u Srbiji, zapravo je rezultovalo time da nije bilo pomaka tokom ove godine u procesu normalizacije“, navodi Pavković.

Vakuum u dijalogu, prema njegovoj oceni, išao je naruku Prištini jer nije bila pod pritiskom da formira ZSO.

„Čitav fokus je bio na obavezi Prištine da se krene u proces formiranja Zajednice srpskih opština i oni su na neki način izbegli odgovornost za neaktivnost, odnosno za neobavljanje zadataka koji proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji. Da je formirana vlada bilo bi mnogo više packi i pritisaka iz Brisela i država članica EU. Ovako je to izbegnuto na jedan volšeban način činjenicom da nije formirana vlada“, ističe on.

Iako je, kako kaže, vlada u tehničkom mandatu donosila niz odluka koje inače ne bi smela zbog prirode svog mandata, to je rađeno, ali se na sve načine izbegavalo bavljenje srpskom zajednicom u konstruktivnom smislu i Zajednicom srpskih opština.

Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiju mišljenja je da Prištini ne odgovara prazan hod u dijalogu jer je interes Kosova da što pre završi spor sa Srbijom.

„To uopšte ne odgovara nacionalnim interesima Kosova. To što nema napretka je neodlučnost, odnosno nesposobnost političkih snaga na Kosovu da okončaju dijalog sa Srbijom. Pravljenje kompromisa nije laka stvar, ali mora se imati snage i volje da se to završi što pre, uzimajući u obzir da je to nacionalni interes Kosova“, rekao je ovaj profesor za Kosovo onlajn.

On slikovito kaže da kada se neko odlučuje da kupi kola, a cena mu je previsoka, on može da čeka da cena padne ali da je u međuvremenu bez svoje komotnosti, odnosno bez kola. Cena, kaže, vremenom može biti manja, ali su tu i gubici dok se do nje stiglo.  

„To isto važi i za Kosovo. Možda je cena koju postavlja Srbija Kosovu za priznanje velika, ali čekajući jeftiniju cenu Kosovo gubi mnogo i trebalo bi imati odlučnost, snagu i volju da se jednom ta stvar reši. Gubimo svi, gubi i Srbija, ali mi gubimo više, jer nama treba priznanje. Ono Srbiji ne treba“, ukazuje Spahiju. 

O tome do kada treba očekivati vakuum u djalogu kaže da treba uzeti u obzir da ako vanredni parlamentarni izbori budu 28. decembra, da posle njih mogu doći još jedni, kada bude vreme za izbor predsednika Kosova.

Izgubljena godina za dijalog Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, veliki je gubitak zbog kog ne pate samo Kosovo i Srbija, već i ceo region.

Okončanje dijaloga i realizacija već dogovorenog između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, smatra, puno bi značili ne samo za Kosovo i Srbiju, već bi to bio veliki dobitak za ceo region.

Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici Dušan Radaković kaže za Kosovo onlajn da se Kosovo nalazi u ozbiljnoj sistemskoj krizi i da je ova godina definitivno izgubljena kada je reč o dijalogu u okviru kog nije bilo nijednog ozbiljnog razgovora koji se manifestovao konkretnim koracima.

„Dva izborna ciklusa i mogući parlamentarni izbori 14. decembra. Nemamo realnu vladu, problemi u Srbiji oko blokadera, sve je to uticalo da bukvalno nemamo mogućnost za ozbiljan i konkretan dijalog koji bi se manifestovao konkretnim koracima u različitim pitanjima - nestalih, tablica, dokumenata, ZSO... Sve su to stvari koje su mogle da se reše i koje su važne, a zbog kojih je EU i inicirala sankcije za Kosovo“, navodi Radaković.

Ukoliko bude novih parlamentarnih izbora u decembru, kako procenjuje, konkretnih razgovora u dijalogu neće biti sigurno pre februara, jer će u međuvremenu biti razgovora o koalicijama, a tu su i novogodišnji praznici.

„Ali će, sa ozbiljnom vladom koja treba da dođe nakon novih izbora, možda biti lakši povratak Srba u institucije, u tužilaštvo, sud, policiju. Veći sam pobornik izbora i da dođe koalicija koja će imati jaču većinu“, kaže naš sagovornik.

I on kao i Spahiju, ukazuje da će nov izazov biti izbor predsednika Kosova koji sledi u aprilu, a za koji se traži dvotrećinska većina ili 80 poslanika u Skupštini, što je, kaže, sada vrlo teško da se dobije.

„Bez ozbiljne vlade u Prištini, ozbiljne vlade od strane Srbije i ozbiljnih razgovora koji će biti mnogo bolje vođeni nego što je bilo kod Lajčaka, a koji će moći da donesu konkretne pozitivne korake i oko nestalih i ostalih pitanja, sve ostalo je forma da se zadovolji da se nešto pregovara. Mi vapimo za ozbiljnim dijalogom, a ovakva situacija samo škodi Srbima koji žive ovde“, ocenjuje Radaković.