Politička kriza u Francuskoj: Da li će Makron menjati politiku prema Zapadnom Balkanu?

Francusku potresa jedna od najozbiljnijih kriza u poslednjih pola veka, a novi premijer Sebastijan Lekornije peti je izabranik Emanuela Makrona na toj funkciji u poslednje dve godine. Kao jedna od najvažnijih „karika“ EU, Francuska je opterećena ozbiljnim finansijskim problemima, ali i spoljnopolitičkim izazovima, naglašavaju analitičari od Tirane do Beograda. U razgovoru za Kosovo onlajn upozoravaju da ne treba očekivati da će otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu, ali i dijalog Beograda i Prištine biti u agendi prioriteta ove zemlje.

Piše: Đorđe Barović

Francuska je u „smrtnoj opasnosti“ zbog nacionalnog duga zbog čega mora da smanji budžet za 40 milijardi evra, zavapio je sredinom jula tadašnji premijer Fransoa Bajru.

Poslanici francuskog parlamenta izglasali su mu 8. septembra nepoverenje nakon što je ovaj problem pokušao da reši kroz promenu budžeta. Dan kasnije, Bajru je i zvanično podneo ostavku predsedniku Emanuelu Makronu u Jelisejskoj palati.

„Glavobolja“ i prioriteti

Analitičarka iz Prištine Aljma Ljama kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da se političke turbulencije u Francuskoj odražavaju i na spoljnu politiku ove zemlje, a da Zapadni Balkan i pitanje dijaloga Beograda i Prištine trenutno nisu prioriteti ni za Brisel ni za Pariz.

Ipak, politička stabilnost i bezbednost u ovom regionu ostaju na vrhu njihove agende zato što ne žele „glavobolju“.

„Ne verujem da je Zapadni Balkan trenutno najviši prioritet za Francusku ili za Evropsku uniju. Glavni fokus je na bezbednosti, ratu u Ukrajini, sukobima poput onog u Gazi i na širim međunarodnim odnosima, gde dolazi do velikih geopolitičkih promena. Ipak, oči Evrope prate i dijalog Beograda i Prištine, ali unutrašnja politička kriza u Srbiji i Kosovu ne ide u prilog tom procesu“, kaže Ljama.

Objašnjava da na Kosovu još nije formirana vlada niti je konstituisan parlament, a da je slična situacija i u Srbiji u kojoj „vlada politička nestabilnost podstaknuta protestima“.

„Dijalog ne predstavlja prioritet ni za zemlje regiona ni za Brisel. Naravno, politička stabilnost i bezbednost ostaju na vrhu agende. Niko ne želi nove bezbednosne izazove ili dodatne glavobolje u regionu“, naglašava Ljama.

Komentarišući političku krizu u Francuskoj koja je kulminirala smenom premijera, ova analitičarka smatra da ova zemlja prolazi kroz „političku turbulenciju“ koja se odražava i na spoljnu politiku.

„Francuska, kao jedna od glavnih država i aktera u Evropskoj uniji, prolazi kroz unutrašnju političku turbulenciju koja se odražava i na njenu spoljnu politiku, pre svega zato što je ta kriza proistekla iz budžetskih problema. Sa jedne strane, vlasti su želele da smanje pojedine izdatke, a sa druge da povećaju budžet za odbranu“, precizira.

Ljama poručuje da je pitanje bezbednosti postalo ključno za celu EU.

„Taj pritisak raste zbog rata u Ukrajini, a Francuska i predsednik Makron se suočavaju s unutrašnjim poteškoćama. Ipak, smatram da nije prvi put u takvoj situaciji. Već je ranije uspevao da prebrodi slične krize i odigra važnu ulogu u oblikovanju francuske spoljne politike. Zato ne gledam s velikim pesimizmom na to kako će Francuska nastaviti svoju spoljnu politiku, a naročito u vezi s ukrajinskim pitanjem“, smatra Ljama.

Uverena je da će, bez obzira što cela sitacija „deluje zabrinjavajuće“, francuski predsednik, sa drugim evropskim liderima „istrajati na pitanju bezbednosti“.

„Cela Evropa, uz podršku Ujedinjenog kraljevstva radi na povećanju izdvajanja za naoružanje. To možda nije dobra vest u kontekstu globalne trke u naoružanju, ali je, po mnogima, neophodno. Stoga ne verujem da će uloga Francuske na međunarodnoj sceni biti umanjena“, navodi Ljama.

Bezbednosno pitanje

S druge strane, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ne spori da su političke turbulencije u Francuskoj oslabile pozicije predsednika Emanuela Makrona, ali da on ipak neće menjati spoljnu politiku, ni u odnosu na Zapadni Balkan, ni kada je reč o procesu dijaloga između Beograda i Prištine.

„Cela EU je fokusirana na Zapadni Balkan. To je u ovom trenutku bezbednosno pitanje i u tom kontekstu, ne samo iz Brisela, nego i iz ključnih zemalja članica, a to su svakako Francuska i Nemačka, postoji posebna pozornost na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu. Sa velikom neophodnošću se posmatra dalji proces proširenja kako bi se na čitavoj teritoriji Evrope stabilizovalo zajedništvo, pre svega ojačao taj bezbednosni okvir“, ističe Joskimović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uverena je da će Francuska „odigrati“ svoju ulogu i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

„Sasvim sam sigurna da onog trenutka kada dijalog započne na adekvatnom nivou,  a znamo da je dijalog Beograda i Prištine u dužem vremenskom periodu na određen način blokiran, osim na tehničkom nivou, sigurna sam da će Francuska igrati svoju dosadašnju ulogu“, precizirala je Joksimović.

Komentarišući političku krizu koja potresa Francusku, nekadašnji diplomata ocenjuje da je zbog „dugogodišnje krize“ pozicija predsednika Emanuela Makrona oslabljena.

Makron je prošle nedelje imenovao Sebastijana Lekornua za novog premijera, nakon što su poslanici izglasali nepoverenje dotadašnjem premijeru Fransoa Bajruu.

„Makronova pozicija jeste oslabljena zbog sada već dugotrajnih političkih kriza koje su se pre svega odnosile na parlamentarnu krizu u kontekstu usvajanja budžeta. Aktuelni premijer trenutno je treći u nizu koji pokušava da predloži budžet koji bi mogao biti usvojen“, kaže Joksimović.

Lekornu je peti premijer Francuske u poslednje dve godine, a Joskimović podseća da je Markon političku krizu pokušao da razreši izborima, međutim to je još više usložnilo situaciju u ovoj zemlji.

Ipak, uverena je da Makron neće menjati spoljnu politiku Francuske.

„On spoljnu politiku sasvim sigurno neće menjati. Da li je njegova pozicija generalno oslabljena? Svakako da, u kontekstu mogućnosti da predlaže određena zakonska rešenja, da određene projekte 'provuče' kroz parlament. Dakle, to je nešto što svakako slabi njegovu poziciju, ali u ovom trenutku je evidentno da je Francuska jedna od onih zemalja koja daje punu podršku Ukrajini, da je spremna da pošalje trupe kao garanciju. U tom kontekstu mislim da se ta vrsta politike neće menjati“, smatra Joksimović.

Objašnjava da je Francuska suočena sa ozbiljnom ekonomskom krizom: rekordnim deficitom i kreditnim rejtingom koji je na istorijskom nivou.

„Ima dug koji je veći od 114 milijardi evra i time je izbila na treće mesto u Evropi, posle Grčke i Italije“, precizira Joksiović.

Dodaje da je pitanje usvajanja budžeta pitanje „uštede novca“ kako bi stabilizovala svoje javne finansije, ali da je dodatni problem insistiranje na povećanim odbrambenim izdacima u okviru Natoa.

„Aktuelni premijer Lekornu je bio ministrar odbrane i poznat je po tome što radio upravo na povećanju naoružanja. Sa druge strane, Lekornu je čovek koji nije uvek imao mnogo razumevanja za EU. Retko je odlazio na sastanke u Brisel. Ima odlične odnose sa ministrom odbrane Nemačke, ali čini se da će sa mesta premijera morati mnogo tešnje da komunicira sa Briselom“, prognozira Joksimović.

Marginalizacija Balkana

Bivši ambasador Severne Makedonije u Natou i profesor političkih nauka i geopolitike Nano Ružin ocenio je da turbulencije unutar Francuske proizvode pad uticaja Emanuela Makrona u EU, ali i marginalizuju Zapadni Balkan i pitanje dijaloga Beograda i Prištine.

Ružin ističe da se kriza u Francuskoj može preslikati i na EU, a da posledice trpi region Balkana.

„Na spoljnom frontu, previše se pažnje posvećuje Ukrajini i Moldaviji, odnosno proširenju EU u tom pravcu. Stiče se utisak da zemlje Zapadnog Balkana sa svim svojim problemima: od proširenja EU do problema između Beograda i Prištine, nekako padaju u drugi plan, Drugim rečima i Priština i Beograd, odnosno ostale zemlje Zapadnog Balkana, moći će više da se oslone na liderstvo EU nego na značaj koji je Makron nekada imao. Dakle, Zapadni Balkan je marginalizovan i u očima Makrona i u očima EU“, ističe Ružin za Kosovo onlajn.

Nepovoljna situacija u Francuskoj odrazila se i na uticaj ove zemlje, a ovaj stručnjak to argumentuje podatkom da je Makron trenutno predsednik sa najnižim rejtingom koji je između 12 i 15 odsto.

„Pokušava da mu spoljna politika bude neka vrsta aduta za poboljšanje rejtinga, odnosno da se praktično više ne bavi unutrašnjom, već samo spoljnom politikom nadajući se da će na taj način poboljšati svoj politički rejting“, smatra Ružin.

Posledica takvog odnosa je - „svojevrsni pad tradicionalnog monopola“ ove zemlje u EU.

„Francuska je jedan od motora Evropske unije i zemlja koja je vukla napred tokom Merkelove ere, Makron i Merkelova su bili motori. Ali danas Francuska ulazi oslabljena u Evropsku uniju i širu međunarodnu zajednicu. Setimo se samo šta Tramp govori i kakvi su njegovi stavovi prema Makronu, tako da je Francuska izgubila kredibilitet koji je imala ranije“, naglašava Ružin.

Ovaj analitičar, dobar poznavalac prilika u Francuskoj, kaže da ova zemlja trenutno doživljava svoju „najveću ekonomsku, političku i društvenu krizu“ od 1958, i to u situaciji kada je po Ustavu veći deo izvršne vlasti pod kontrolom predsednika.

Dodaje da brojni analitičari sveukupnu krizu u Francuskoj tumače kroz nekoliko faktora: uticaja pandemije Kovida 19, rata u Ukrajini, rasta cena do loše ekonomsko-socijalne i budžetske politike Makronove vlade.

Ružin navodi da je Makron u poslednjih nekoliko godina napravio više političkih grešaka, a da je ključna raspuštanje parlamenta nakon loših rezultata na izborima za Evropski parlament.

„To se smatra jednom od najvećih grešaka. Zatim je raspisao nove izbore na kojima je još drastičnije poražen od Le Penove stranke i socijalista“, navodi ovaj analitičar.

Česte promene premijera tumači kao posledicu suočavanja Francuske sa „ogromnim javnim dugom“ koji iznosi 3, 4 milijardi evra, odnosno 113 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

To je bio i razlog za smenu Fransoa Bajrua i izbor novog premijera Sebastijana Lekornija.

„Francuzi moraju da stegnu kaiš i da budu disciplinovani. Treba povećati radno vreme i oduzeti im dva slobodna dana... Ova Bajruova politika nije prošla“, objašnjava Ružin.

Drugi problem vidi u nejedinstvu EU.

„Uzmite samo problem sa Kovidom 19 do danas, posebno krizu u Ukrajini, i problem sa Gazom, i možete videti neujednačenu Evropsku uniju. Dakle, EU je oslabila u pogledu svog jedinstvenog pristupa rešavanju globalnih problema. Nekako je stidljivo to prepustila SAD“, zapaža ovaj analitičar.

Ukrajina je, naglašava, trenutno najveći bezbednosni problem za EU, ali se pokazalo da nema vojne kapacitete da tu krizu i reši.

„Najave da su Velika Britanija, koja nije članica EU, i Francuska spremne da pošalju snage u Ukrajinu, nekako su nedovoljno utvrđene, jer nijedna druga zemlja u EU na to nije spremna. Mislim na Poljsku, Nemačku Španiju, Italiju...“, kaže Ružin.

Dodatni problem za Francusku ne vidi toliko u najavljenim demonstracijama i blokadama, već u činjenici da niko ne može da predvidi epilog rata u Ukrajini.

„Protivnici Makrona smatraju da je možda najbolje rešenje da se Putin i Zelenski, uz pomoć Trampa, primoraju da potpišu (mirovni) sporazum. U  tom slučaju, ukoliko Rusiji ostanu teritorije koje je osvojila, to će značiti i pobedu nad EU i Francuskom. I to nije dobar znak jer bi Putin mogao da nastavi da osvaja teritorije. Ali, pitanje je i da li postoji druga opcija. Da li bi rešenje bilo da se ratuje još jednu deceniju i da u tom periodu evropske sile ojačaju i pojačaju pomoć Ukrajini. Mislim da svet još nije spreman za takve događaje. Može doći do mirovnih pregovora. EU mora da igra značajnu ulogu u tim pregovorima između Rusije i Ukrajine“, zaključuje Ružin.

„Periferija“ interesovanja

I predavač na Univerzitetu „Epoka” u Tirani i politički analitičar Armand Pljaka smatra da bi region trebalo da bude zabrinut zbog aktuelne krize u Francuskoj, ali i drugim ključnim državama EU jer „budućnost Balkana“ dolazi na „periferiju njihovih interesa“.

„Trebalo bi da budemo zabrinuti zbog situacije u Francuskoj, uzimajući u obzir naše interese. Čini se da je budućnost Balkana na periferiji interesa ove zemlje. Uzrok su trenutni problemi i jaki izazovi sa kojima se zvanični Pariz suočeva i zbog čega, čini se, kao da potpuno pomeraju francusku posvećenost balkanskom pitanju“, kaže Pljaka za Kosovo onlajn.

Komentarišući aktuelnu političku krizu u Francuskoj koja je kulminirala smenom premijera, ovaj analitičar naglašava da će ključan problem nove vlade biti „definisanje spoljne politike u meri u kojoj je to moguće“. „Znamo da stubovi spoljne politike moraju imati kontinuitet. Svaki novi vladin kabinet ima priliku da redimenzioniše ovu politiku, uvek održavajući tradicionalne prioritete. U tom kontekstu, mislim da će Francuska i Nemačka, koje su glavni duo EU, nastaviti da obraćaju pažnju na dešavanja u našem regionu, i događaje na globalnom nivou, posebno krizu u Ukrajini“, uveren je Pljaka.

Pljaka kaže da je Zapadni Balkan poslednjih desetak godina u opasnosti od „zahuktavanja evroskepticizma i eksponencijalnog rasta radikalno desničarskih grupa“.

„Ono što se trenutno dešava u Francuskoj vidim kao novu šansu koja se daje ovoj zemlji, i našem regionu. Nadam se da će se pozicije nove vlade ojačati i da će se rešiti najneposredniji problemi, poput budžeta ili penzija, tj. unutrašnji problemi“, uveren je ovaj analitičar.

Optimizam zasniva na činjenici da je novi francuski premijer Sebastijan Lekorni bivši ministar odbrane i „kompatibilan sa novim planovima i duhom Natoa“.

„Reč je o planu „reformi za zajedničku odbranu“ zbog suočavanja sa onim što se poznato kao ruska pretnja ili novi globalni poredak. Iskreno se nadam da će Francuska zadržati isti kurs i da naša perspektiva neće biti ugrožena, pa čak može još više biti, tu mislim na ceo region s obzirom da i Albanija, ali i druge zemlje (Zapadnog Balkana) imaju jasan proevropski stav“, smatra Pljaka.

Uzroke krize u Francuskoj delimično objašnjava i jačanjem desničarskih stranaka u Evropi koje nije zaobišlo ni ovu zemlju rastom popularnosti Nacionalnog saveza Mari le Pen.

„Ako se ne pronađe odgovarajuća formula i ako se ne ispune zahtevi radikalnih grupa levice, sindikata i novih protestnih grupa, zemlja bi mogla da ide na prevremene izbore“, upozorava Pljaka.

Kao drugi bitan momenat za dalju sudbinu Francuske ističe predsedničke izbore koji bi po planu trebalo da se održe 2027.

„Predsednički izbori 2027. godine mogli bi doneti veoma veliki šok. Imaćemo novog predsednika, a možda i potpuno drugačiju političku liniju. Ne želim takav scenario pobede radikalnih desničarskih grupa, jer bi to bila veoma loša sudbina za naš region, a još više za Albaniju. Njihovi javni stavovi, u kontinuitetu, bili su blokirajući, a često i crni za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, naglašava Pljaka.

Podseća da Francuska već godinama unazad pati od unutrašnjopolitičke nestabilnosti.

„To nije samo zbog trenutne situacije, već i zbog kontinuiranih kriza koje su se dešavale, posebno u poslednjem mandatu predsednika Makrona. Sećamo se velikih protesta 'žutih prsluka', takođe i načina na koji se protesti dešavaju u Evropi. Sve je to potreslo državu iz temelja, ono što je poznato kao Francuska peta republika, a čije temelje je postavio besmrtni, slavni vođa, general De Gol“, ocenjuje Pljaka.

Imenovanje novog francuskog premijera Sebastiijana Lekornua vidi kao pozitivan korak.

„Ne samo zato što ima dugo iskustvo i bio je deo važne stranke, već su njegova kretanja unutar bivšeg vladinog kabineta bila takva da su mu donela veliku popularnost, posebno među levičarskim grupama i strankama”, zaključuje Pljaka.