Poseta ministra spoljnih poslova Ukrajine Srbiji: Da li se Kijev koleba po pitanju Kosova?

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba boravio je u prvoj poseti Srbiji nakon izbijanja rata. Za sagovornike Kosovo onlajna, analitičare iz Prištine i Beograda, nema dileme da je jedna od ključnih tema bilo Kosovo.

Kuleba se u ponedeljak najpre sastao sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem, a zatim i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i predsednicom Skupštine Anom Brnabić.

U razgovorima je naglašeno da obe zemlje insistiraju na poštovanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta obe zemlje.

Ipak, sa početkom rata, kosovski zvaničnici u više navrata su najavljivali da bi Ukrajina mogla da promeni svoj stav o nepriznavanju nezavisnosti.

Da je tako nešto moguće potvrdio je i počekom marta ambasador Ukrajine u Albaniji Volodimir Škurov koji je poručio je da je priznavanje Kosova "pitanje vremena".

"Cenimo pomoć Kosova. Priznavanje Kosova je na dnevnom redu. Ništa nije nemoguće, ali smo trenutno više fokusirani na to kako da se izvučemo iz vatrenog ognja. Pitanje priznavanja Kosova je više političkog karaktera, gde se mora uzeti u obzir nekoliko elemenata koji se možda ne pojavljuju uopšteno", rekao je Škurov.

Odmah je reagovao njegov kolega, ambasador Ukrajine u Beogradu Volodimir Tolkač koji je ponovio da će ta zemlja ostati dosledna u stavu da ne priznaje Kosovo.

Međutim, predsednica Vjosa Osmani ne krije da je priznanje Kosova od strane Ukrajine bilateralno pitanje i da će vlasti u Prištini stalno postavljati takav zahtev i da od njega neće odustati.

„To su bilateralna pitanja, mi smo uvek postavljali takav zahtev. Činićemo to i dalje, ali uz puno razumevanje situacije u Ukrajini. Uverena sam da će taj trenutak doći, zajedno sa pobedom Ukrajine“, izjavila je Osmani na konferenciji „Ukrajina - Jugoistočna Evropa“ koja je krajem februara održana u Tirani.

Na istom skupu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da je za Srbiju važno da ima dobre odnose sa Ukrajinom zato što nisu priznali nezavisnost Kosova jer bi u suprotnom, naglasio je, svoj stav promenile najmanje još dve evropske države.

"Verujem da ćemo nastaviti da negujemo prijateljske odnose sa Ukrajinom, ali i sa Ruskom Federacijom", kazao je Vučić i dodao da se u Deklaraciji koju su u Tirani potpisale sve zemlje Zapadnog Balkana jasno navodi sve ono što je Srbija naglasila glasajući za rezoluciju u UN koja osuđuje ruski napad na Ukrajinu.

Deficit bilateralnih poseta

Zbog krajnje oprečnih stavova, poseta ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe Srbiji je za bivšeg diplomat Srećka Đukića - značajna vest.

“To je značajna vest jer objektivno odnosi Srbije i Ukrajine pate od deficit redovnih bilateralnih poseta. Deficit je poseta, deficit je kontakata i razumevanja“, poručio je Đukić u razgovoru za Kosovo onlajn..

Smatra da bilateralni odnosi dve zemlje i pored tog deficita nisu patili i zato što je Srbija to uspela da “pokrije” isporukama municije Ukrajini.

“Mi nešto znamo iz javnih saopštenja, nešto ne znamo, nešto se da naslutiti ili zaključiti iz odnosa Kijeva prema Beogradu i još više iz odnosa Moskve prema Beogradu zbog isporuke tog naoružanja, odnosno municije”, kaže Đukić.

Dodaje da poseta Kulebe Beogradu najverovatnije nije bila samo bilateralna, već u sklopu turneje u regionu u  kojoj Ukrajina pokušava da podstakne i pozove direktno zemlje na globalni sastanak mira koji se 15. i 16. juna održava u Ženevi.

“To je veliki skup kom će prisustvovati i generali sekretar UN, Bajden, zapadni lideri... Računa se da će biti prisutno oko 100-nak zemalja”, objašnjava Đukić.

Na pitanje da li bi ova poseta mogla da se tumači i kao svojevrsno otopljavanje odnosa Ukrajine i Srbije, Đukić kaže bi je trebalo tumačiti kao korak u tom pravcu.

“Nemamo ni jedan jedini razlog da kočimo odnose između Srbije i Ukrajine. Mi smo glasali u Organizaciji UN, na njenoj Generalnoj skupštini, za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju, okupaciju Ukrajine i otuda je ta platfma između nas i Rusije potpuno čista i jasna. Tu nema nikakve dileme”, ističe Đukić.

Dodaje da su ključne poveznice dve zemlje i činjenica da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, ali i javnosti malo poznat podatak da su njene oružane snage najduže bile prisutne u sastavu Kfora sa bazama u Štrpcu i Dragašu.

„Ukrajinski vojni kontigent u okviru Kfora je bio najdruže na Kosovu i Metohiji, izuzimajući Kvintu koje tamo imaju svoje stalne snage. Oni su imali svoj kontigent od agresije 1999. do 2019. godine“, podseća Đukić.

Ističe da je pozicija Ukrajine po pitanju priznavanju Kosova veoma jasna, a da ne treba da čudi što i unutar ove zemlje postoje disonantni glasovi koji se zalažu da se taj stav promeni uz objašnjenje da bi to trebalo učiniti „zato što je Srbija navodno na strani Rusije u ratu“.

„To su neki poslanici u njihovoj Vrhovnoj radi, parlamentu koji to govore. Nešto je govorio i njihov ambasador u Tirani. Ali, nisu to glasovi koji nešto mogu da promene i to nije nikakvo iznenađenje ili čudo“, smatra Đukić.

Bivši diplomata nema dilemu da Ukrajina ne razmišlja o mogućnosti da prizna nezavisnost Kosova.

„Ukrajini niti pada na pamet niti bi joj to u ovom momentu koristilo, u momentu dok traju svi ti problemi i procesi. Čak i posle toga. Ukrajina je dosta velika i značajna zemlja u Evropi, a sada se pokazalo i mnogo šire u međunarodnoj zajednici da bi olako menjala svoje stavove. Mislim da naši odnosi sa Ukrajinom moraju brže, šire i dublje da jačaju”, ocenjuje Đukić.

Na pitanje da li bi eventualna promene odluke po pitanju priznanja Kosova Ukrajini donela neki benefit, ovaj diplomata kaže da takvom odlukom faktički ne bi dobila ništa u očima međunarodne zajednice.

“Mislim da ne bi čak pojačala ni svoju potenciju kod saveznika u okviru Nato i EU”, zaključuje Đukić.

Očekivanja iz Prištine

S druge strane, politikolog iz Prištine Aljbinot Maljoku smatra da su se okolnosti dovoljno promenile da bi i Ukrajina trebalo da promeni svoj stav o nepriznavanju Kosova i da se pridruži zemljama koje su to učinile jer bi to bilo u skladu sa međunarodnim pravom.

“Zvanična politika Kijeva do sada je bila da ne priznaje Kosovo. To je nekoliko puta rekao i najavljivao ambasador Ukrajine u Beogradu. To znači da (Ukrajina) pokušava da čuva neki svoj dosadašnji stav. Ali, zbog okolnosti i promena koje su se desile, Ukrajina bi trebalo da promeni ovaj kurs i da se pridruži zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova i poštovale mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti”, kaže Maljoku za Kosovo onlajn.

Komentarišući zvaničnu posetu ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitra Kulebe Srbiji, Maljoku kaže da Kosovo odavno očekuje promenu stava Ukrajine i da bi ova zemlja trebalo da sledi primer SAD, ali i svojih poslanika u Savetu Evrope.

„Jedan broj političara koji su zastupnici, posebno unutar Saveta Evrope, pokušavali su sve vreme da pokažu i dokažu da bi Ukrajina trebalo da sledi politiku Amerike i da prizna Kosovo, da stupi u normalne diplomatske odnose. U isto vreme Kosovo je pokazivalo marljivost, pažljivost za sve situacije koje su se desile u Ukrajini od početka ruske agresije pa do danas. Vreme bi bilo da Ukrajina prizna Kosovo”, ističe ovaj politikolog.

Maljoku kaže da takva odluka ne bi proizvela negativne posledice po Ukrajinu već upravo suprotno - pokazala bi da ova zemlja sledi i pokazuje svoj suvereni pristup donošenju odluka.

“Ukrajina bi sledila svoj suvereni pristup pitanjima kao što je priznavanje Kosova. Pokazala bi da je suverena i da može donositi odluke poštujući i Međunarodni sud pravde koji je pre nekoliko godina dao mišljenje oko Kosova i jasno rekao svim zemljama planete da nezavisnost Kosova ne krši međunarodno pravo. Svaka drugi prilaz ovoj temi, a koji pokušavaju neke države koje ne priznaju Kosova, ne bazira se na poštovanju međunarodnog prava. Takve tvrdnje su potpuno političke prirode i nema nikakve veze sa poštovanjem međunarodnog prava kada već postoji mišljenje da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo”, zaključio je Maljoku.

Ključni ciljevi Beograda i Kijeva

Za višeg istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuka Vuksanovića poseta ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitra Kulebe Srbiji pre svega je pokušaj ove zemlje da i dalje bude aktivna na međunarodnom planu.

“S jedne strane to je pokušaj Ukrajine da bude i dalje aktivna na međunarodnom planu, da pokušava da održi neki stepen podrške za svoju veoma nezavidnu situaciju. Naravno, činjenica jeste da se Srbija i dalje u političkom diskursu na Zapadu doživljava kao zemlja koja je bezuslovno lojalna Moskvi iako je realnost mnogo komplikovanija. Na neki način i Ukrajina može to da prikaže kao neki svoj napor da Srbiju učini empatičnijom”, objašnjava za Kosovo onlajn Vuksanović.

Dodaje da je za Srbiju prvenstveno bilo važno da osigura da Ukrajina nastavi da bude na listi zemalja koje nisu priznale Kosovo.

„I mislim da nema šanse da dođe do promene u stavu Kijeva sve dok se suočava sa gubitkom teritorija. I kako se sada ravnoteža snaga na terenu oštro pomerila u korist Rusije, postoji opasnost da izgubi još više teritorije, država u takvoj situaciji teško da može da promeni svoj stav prema sporu kao što je Kosovo”, zaključuje Vuksanović.

Na pitanje kakva bi posledice proizvela eventualna promena zvanične politike Kijeva po pitanju nepriznavanju, ovaj stručnjak naglašava da bi o tome moglo da se razmišlja da nije u situaciji u kojoj je sada.

„Da je Ukrajina zemlja koja nema ni jedan teritorijalni spor i probleme oko svog teritorijalnog integriteta ne bi proizvelo ništa. Ali, u ovom slučaju, ona s jedne strane ima podeljenu populaciju. Jedni se evidentno identifikuju ili osećaju jak stepen bratstva sa susednom Rusijom. S druge strane je zapadni deo Ukrajine gde postoji jak ukrajinski identitet koji se u kontekstu ovog rata sve više i više bazira na jakom antiruskom sentimentu. Podjednako sa tim ima i veliku silu kao svog suseda koji evidentno smatra Ukrajinu ključnim za svoje strateške interese i nacionalnu bezbednost. U takvom kontekstu ne mogu da kažem da Ukrajina može bilo šta da promeni“, objašnjava Vuksanović.

Kaže da bi promena stava Ukrajine za Srbiju bila “još samo jedna bol”.

“Za Srbiju bi to svakako bila ‘samo još jedna bol’. Realno, u trenutku kada Srbija pokušava da što duže moguće drži Kosovo van međunarodnih institucija u nadi da bi se njena pozicija ojačala, dobila bolje rešenje, bilo koja država koja bi se pridruži listi onih koji priznaju Kosovo je automatski gubitak za takvu politiku”, ističe Vuksanović.